Page:Vodj kroz Smederevo.djvu/12

Ова страница је лекторисана

нав плавио као данас, јер се онда Дунав могао слободно разливати по банатској равници, те није никад достигао данашњу висину воде. Доцније, кад је Банат осигуран од ноплава (у XIX веку), смедеревски град је постао водоплован. Град су Турци оправљали и одржавали у реду и он се одлично држао све до 1870 године. За време рата, Немци су срушили извесне делове града, да би проширили железничку станицу. Сем тога, и само бомбардовање оштетило је много и главно градско платно, а нарочито делове „малога града".

Градска страна према вароши имала је: 1) Спољне зидно платно; 2) Средње зидно платно веће од спољњег а мање од унутрашњег, са зупцима и три куле: две на теменима троугла, које и данас постоје, а трећу на главном улазу према железничкој станици, која је порушена 1916; 3) Главно, највеће платно са кулама разног облика и величине.

Између спољњег и средњег платна био је ров пун воде, а између средњег и унутрашњег био је сакривен пут за градску одбрану.

На језавској страни није сигурно да је постојао ров. На дунавској страни Дунав је вршио улогу рова, те спољни зид није постојао, већ само средњи и унутрашњи. На саставу дунавске и језавске стране налази се такође једна спојна кула, деветоугаона, док су оне према Смедереву осмоугаоне.

У углу код утока Језаве одвојен је један део града зидом са четири куле. То је „мали град”, последње прибежиште за одбрану у случају да непријатељ продре у град. Ту је у исто време био двор и државна ризница деспота Ђурђа. И сада се познају прозори Ђурђеве палате, (вероватно велике сале за аудиенције, која се помиње у историјским изворима). Виде се и рупе од греда, које су делиле двор на спратове. Поред зида, који одваја мали град, налази се ров пун воде, као што је било и споља. Прва кула до улаза, звана Јеринина кула, накривила се цела услед бомбардовања у светском рату. На трећој кули званој „крстата кула”, због лепог крста циглом у њу узиданог, налази се натпис, узидан опекама, који гласи:

10