Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/68

Ова страница је лекторисана

— 62 —

— Молим те, смири се . . . Ја имам мало посла у касарни, свега један час, па ћу се одмах вратити, па ако хоћеш да се провеземо до Топчидера, као што си јутрос говорила. Хоћеш ли?

Милева потврди главом, па одлучнијем покретом устаде, отра сузе и испрати мужа до врата.

Чим остаде сама, запали двије лампе, затвори капке на свима прозорима и, узевши неку књигу, сједе да чита.

Тако је муж затече у повратку. Требало му је опет доста говора, докле је наговори да изиће с њим. У проласку поред вратарског стана, млада госпоћа убрза кораке окренувши главу. Јер вратарка, њека једра Банаћанка, имала је гомилу дјеце, читав степеник, од дјетета у наручју до шипарице од дванаест година. А сав тај здрави и весели ситнеж грајао је у тијесној клијети већ украшеном „јелком",