Page:Simo Matavulj - Tri pripovijetke.pdf/36

Ова страница је лекторисана

— 30 —

У сред нове граје, ја исплатим рачун, опростим се с пријатељима и пођем за мојим вођем, који понесе торбу и својим отврдлијем табанима корачаше по онијем „мачјим главама", (како Србијанци у шали зову камење своје злогласне калдрме), као по најразнијем пољу. Ја сам у невидјелици посртао за њим. Фењери, готово на пушкомет размака, као да намигиваху један другоме, као да говораху један другоме: — „Гле овог лудака куда иде кроз ноћ!“ Тако прођемо доста дугачку улицу, у којој је гостионица, на половину друге, гдје, близу једне чесме, видјех упрегнута сељачка кола. Висок сељак у бијелијем гаћама са големом шубаром на глави, раскорачио се и малко погнуо пред чесмом. Друга њека, мала, црна прилика, мрдаше с бока колима, која су имала плетеран кош и покретно сједиште „на федер". Циганин прошапта њешто са сељаком, па