Старе ране
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


Старе ране



Старе ране јако тиште,

Давнашња је боља њина,

Оне су ми спомен свети

Стара моја дедовина.


Оне су ми имовина.

То ми стари бабо дао,

А од њих је и мој деда

И прадеда боловао.


Од тих рана дед умро,

Од тих рана отац пао,

Па и мене ето тару

Не би л' Бог душу дао.


Срце боли, крвца куља,

Занеса се сетна глава.

Молим Бога, али заман

Јато силних молитава.


Амо ханџар, шестоперца амо!

На Косову ниче мелем само.

Не помаже викати до Бога:

Иште срце лека косовскога.



Напомене уреди

  • Ова песма је први пут објављена у часопису Јавор, 1862 бр. 25.
  • Објављена касније у књизи Песме, 1863, страна 5

Извори уреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 19-20. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.