ПТИЦАМА
Птице моје, птице миле,
Где сте јутрос рано биле?
Што л' вам песма немо звони —
Дођосте ли с брда оних?
Видесте ли росну гору,
Моје дете на извору?
Је л' јој ведро лепо лице? —
Кажите ми, драге птице.
Кад устане да л' узда'не?
Када шеће бере л' цвеће?
Кад уморна доле седа
Да л' на ову страну гледа?
Да л' јој суза кваси лица,
Шапат чусте л' са усница?
Је л' јој вес'о лик, ил' вене —
Спомиње ли самца мене?
Кажите ми све што знате!
Ви ћутите, не певате?
К'о да су вам, птице врле,
Песмичице изумрле?
Ако л' песма тешко гуди —
Не зледите моје груди,
Бар толишно лека дајте:
Па ми ништа не певајте!
Лет'те тамо, — свет вас чека —
У брдашца, у далека,
Па у даљном тамо лугу
Певајте му моју тугу.