Плаве легенде (Дучићеве песме)

ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ
Писац: Јован Дучић


ПЛАВЕ ЛЕГЕНДЕ
Пријатељу Иви Ћипику

Човек и пас уреди

Црна песма уреди

Прича о јаком уреди

На стени уреди

Мала принцеза уреди

Вечерње уреди

Једне ведре ноћи уреди

Дубровачка јесен уреди

Равнодушност уреди

Љубав уреди

Дело уреди

Прехисторијска љубав уреди

На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје. То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства. Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша. А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком. То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.

Пролетња песма уреди

Вечерње песме уреди

Човек уреди

Сунце уреди

Острво папагаја уреди

Рука уреди

Огледала уреди

Отров уреди

Зохра уреди

Пророци уреди

Дубровачка песма уреди

Казна уреди

Светлост уреди

Срећа уреди

Песма о Богу уреди

Другови уреди

Песма о жени уреди

Јеврејска песма уреди

Светац уреди

Зизема уреди

Семе уреди

Стари запис уреди

Песма Христу уреди

На раскршћу уреди