Милорад Поповић Шапчанин

Нећу, душо, чашу

Википедија
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Нећу, душо, чашу
Писац: Милорад Поповић Шапчанин




Нећу, душо, чашу,

Нећу рујна вина,

Не марим за славу,

Баш ни рузмарина.


Нашто ми је чаша

Да ме лудом прави?

И рузмарин шта је

На несрећној глави?


Нашто љубав наша,

Што у срцу сија, —

Проклество је гони

Туга обавија.


Анђела ми зови,

Нек' нам раку копа,

Нека нашу љубав

У земљу закопа.


Бар над гробом дић'ће с'

Плав цветак од неба,

Јер и 'нако Богу

Анђелака треба.


А свет овај неће

На љубав да пази

Те нас зато, душо,

Сатире и гази.


Напомене уреди

  • Ова песма је први пут објављена у часопису Јавор, 1862 бр. 35.
  • Објављена касније у књизи Песме, 1863, страна 6

Извори уреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 20-21. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.