Народна химна
Писац: Милорад Поповић Шапчанин




НАРОДНА ХИМНА

(За Србију)


Блажен је пеп’о краљева наших,
Света су дела векова њиних;
Проклет потомак, који се плаши
Следити њиховој величини!

     Дедова наших челична храброст
     И мудрост кнеза даје нам скок;
     Победе, венце, триумфе, славу,
     Даће нам с неба милостив Бог.

Будућност наша није далеко.
Првенчад њена већ нам се виде,
И што је стари Немања стек’о,
И то нам ближе у наруч иде.

     Ћивот се свети у лаври буди,
     Светога краља чује се глас:
     Нека је, децо, љубав и слога
     Између кнеза и измеђ’ вас.

Стога под барјак, који смо своји!
Нек’ нам се свима на лицу види,
Има ли кога, кој'и се боји,
Кад кнез му рече: на разбој иди!

     Та свест је у нас ка’ сунце чиста,
     Такнут’ је с’ не мож’ душмански бес,
     Нема онога, кој’ гинут’ неће,
     «На ноге!» кад викне наш светли кнез.

Зато ка’ деца за оца свога
Молимо Бога милостивога:
Нека поживи светлога кнеза,
И срцем и умом храброг витеза.

     А цео народ нека је срећан
     Под мудром руком владара свог;
     Нека се слаже, нека се љуби,
     Јер где је слога, ту је и Бог!



Напомене уреди

  • Ова песма је први пут објављена у часопису Даница, 1865 бр. 23.

Извори уреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига прва, страна 102-103. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.