Мали катихизис
| МАЛИ КАТИХИЗИС Писац: Платон Атанацковић |
| Савремена верзија Малог катихизиса епископа бачког Платона из 1859. године. Редактура: Корисник Смарт. |
Увод уреди
Ко је тебе створио?
Мене је створио Бог.
Зашто те створио?
Створио ме је зато да бих Га поштовао, хвалио, славио и тражио од Њега милост.
Како ти то чиниш?
То чиним усрдном молитвом и својим добрим Богу угодним владањем.
Глава прва: О молитви уреди
Шта је то молитва?
Молитва је побожан разговор наше душе с Богом.
Зашто се молимо Богу?
Богу се молимо зато да би нам био милостив, да би нас за нашег живота благословио срећом и да би нам даровао вечно спасење.
Када и где се ваља молити Богу?
Богу се ваља молити увек и на свакоме месту, а нарочито ујутро и увече, пре и после јела, а нарочито пак у цркви.
Шта је потребно учинити пре сваке молитве?
Пре сваке молитве најпре се треба прекрстити.
Како се ваља прекрстити?
Прекрстити се ваља овако: у десне руке мали и домали прст притиснути на длан, а остала три саставити заједно врховима равно, ево овако:
Када си тако саставио прсте, што онда чиниш?
Онда ова три заједно састављена прста ставим на чело, и кажем: „У име Оца“, затим пренесем их насред трбуха, и кажем: „и Сина“, после тога на десну страну прса к рамену, и кажем: „и Светога Духа.“, па онда тако исто на леву страну, и кажем: „Амин.“
Која је молитва најважнија?
Најважнија молитва јесте молитва Господња - „Оче наш“.
Зашто се та молитва назива Господњом?
Та молитва се назива Господњом, јер нас је њој научио сам Господ Исус Христос и заповедио нам да се тако молимо Богу.
Јеси ли ти већ научио молитву Господњу?
Јесам: Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја, и на земљи као и на небу; хлеб наш насушни дај нам данас, и опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од лукавога.
Знаш ли још коју молитву?
Знам: Богородице Дјево, радуј се, благодатна Маријо! Господ је с тобом. Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје, јер си родила Спаситеља душама нашим!
Како се ујутро молиш Богу?
Ујутро се најпре прекрстим, као што и радим пре сваке молитве, затим очитам Оче наш, па онда још и ову молитву:
Из постеље и сна подигао си ме, Господе; просвети ум мој и срце, отвори уста моја, да бих Ти певао, Света Тројице: свет, свет, свет си, Боже, смилуј нам се посредништвом Богородице.
Како се молиш Богу пре јела?
Пре јела се прекрстим, очитам Оче наш, после додам још и ову молитву:
Господе Исусе Христе, Боже наш, благослови нам јело и пиће ово: молитвама пречисте Твоје Мајке и свих светих Твојих.
Захваљујеш ли Богу после јела?
После јела Богу захваљујем овако:
Захваљујемо Ти, Христе Боже наш, јер си нас наситио земаљским Твојим добрима. Не лиши нас и небеског Царства Твога, и као што си дошао међу Ученике Своје и дао им мир Свој, тако дођи и међу нас и спаси нас.
Како се молиш Богу пре вечере?
Пре вечере се прекрстим, па онда читам ово:
Јешће убоги и наситиће се, и хвалиће Господа они који Га траже; жива ће бити срца њихова у све векове.
Затим се прекрстим као и увек после сваке молитве.
А како захваљујеш Богу после вечере?
После вечере устанем, прекрстим се и захваљујем Богу овако:
Развеселио си нас Господе творевинама Твојим, и делима руку Твојих обрадовасмо се. Светлост лица Твога поста знак на нама, Господе. Дао си ми радост у срце: од плода пшенице, вина и уља свога умножило се. У миру ћу уједно заспати и починути, јер си ме Ти, Господе, самога у нади усталио.
Како се молиш Богу пре него легнеш спавати?
Пре него легнем спавати, прекрстим се, очитам Оче наш, и затим ову молитву:
Господе Боже наш, што сагреших у дану овом: речју, делом и помишљу, као добар и човекољубиви Бог опрости ми, миран сан и без узнемиравања даруј ми, анђела Свога чувара пошаљи ми да ме заклони и сачува од сваког зла, јер си ти чувар душама и телима нашим, и теби славу узносим: Оцу и Сину и Светоме Духу; сада и увек и у веке векова. Амин.
Је ли ти позната молитва анђелу чувару?
Јесте, и то ова:
Анђеле Божји, чувару мој свети, живот мој сачувај у страху према Христу Богу. Ум мој утврди на истинитом путу и у љубави к Богу утврди душу моју, да тобом управљан (твојим саветима) добијем од Христа Бога велику милост.
Глава друга: О Символу вере уреди
Смемо ли се надати, да ће Бог услишати наше молитве?
Заиста смемо, а и ваља се поуздано надати да ће Бог услишати наше молитве, али само ако имамо јаку веру и ако оно што молимо од Бога неће пречити наше спасење.
Где је садржано све оно у што нам ваља тврдо веровати?
Све оно у што нам ваља тврдо веровати садржи овај Символ (симбол) вере:
- Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог.
- И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјега, Јединорођенога, рођенога од Оца пре свих векова, Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног не створеног, истобитног Оцу, кроз кога је све постало;
- Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса и утеловио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек;
- И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао и погребен;
- И Који је васкрсао у трећи дан по Писму;
- И Који се узнео на небеса и седи с десне стране Оца;
- И Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом Царству неће бити краја.
- И у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се заједно са Оцем и Сином обожава и слави, Који је говорио кроз пророке.
- У једну, свету, саборну и апостолску Цркву.
- Исповедам једно крштење за отпуштење грехова.
- Чекам васкрсење мртвих.
- И живот будућег века. Амин.
Да ли би могао кратко и једноставно рећи, у шта нам по томе Символу ваља веровати?
По томе Символу ваља нам веровати у Бога Оца, Бога Сина, Бога Духа Светога; свету цркву и свете тајне; васкрсење мртвих и вечни живот.
У шта верујемо о свој Тројици заједно?
О свој Тројици заједно верујемо да су три особе, али да су ипак сва Три само један Бог.
У шта верујемо о Богу Оцу?
О Богу Оцу верујемо, да је један, да је Отац, који је створио небо и све што видимо и што не видимо, и да се такође брине о свему штогод је створио.
У шта верујемо о Богу Сину?
О Богу Сину верујемо, да је Он јединорођени Син од Оца рођен, да је Бог раван Оцу, да је са Оцем створио свет, да је због нашега спасења сишао с неба, узео тело наше на Себе, да је за нас распет био, страдао, умро и покопан био, да је трећи дан опет оживео, узнео се на небо, и да ће одатле опет доћи да суди људима, и да Његовоме царству никада неће бити краја.
А у шта верујемо о Духу Светоме?
О Духу Светоме верујемо, да од Оца произлази, да Га исто тако ваља славити као и Бога Оца и Бога Сина, и да су Његове све оне речи које су пророци говорили и писали.
У шта верујемо о Цркви?
О Цркви верујемо да су њу основали свети апостоли по науци Христовој, па да зато може бити само једна, и то саборна (католичанска), то јесте свеопшта за све људе.
У шта верујемо о светима тајнама?
О светима тајнама верујемо у то, да нам се преко њих опраштају греси.
Шта разумеш и у шта верујеш под васкрсењем мртвих?
Под васкрсењем мртвих разумем и верујем у то, да ће онда, када Син Божји опет по други пут дође судити, сви људи устати живи из својих гробова, и изаћи на тај суд.
А под животом будућега века шта разумеш и у шта верујеш?
Под животом будућега века разумем и верујем у то, да ће праведници живети вечно у блаженству, а грешници у мукама.
Глава трећа: О заповестима уреди
Да ли је доста, тако само веровати, па да нам Бог услиша молитве?
Није, већ ваља још испуњавати и заповести (заповеди).
Које заповести?
Заповести Божје и црквене.
Које су то Божје заповести?
Божје заповести су ове:
1. Ја сам Господ Бог твој, немој имати других богова осим мене.
2. Не прави себи статуу нити икаквог лика, и не клањај им се нити им служи.
3. Не употребљавај име Божје с лакомисленошћу.
4. Светкуј дан недељни; шест дана ради и заврши своје послове, а дан седми – недељу посвети Господу Богу своме.
5. Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
6. Не убиј.
7. Не чини прељубу.
8. Не укради.
9. Не сведочи лажно на другога.
10. Не пожели ништа туђе.
А које су црквене заповести?
Црквене заповести су ове:
1. Молити се Богу и слушати службу Божју сваке недеље и празника.
2. Држати пост пре празника Рођења и Васкрсења Христова, пре празника светих апостола Петра и Павла, пре празника Успења (цсл. успење значи уснуће тј. смрт) Богородице, и сваке среде и петка.
3. Свештена лица поштовати.
4. Исповедати грехе своје и причешћивати се у поменуте велике постове.
5. Молити се Богу за оне који су на власти.
6. Држати постове и молитве које заповеди месни епископ у време какве невоље.
7. Јеретичке књиге не читати.
8. Црквене ствари не употребљавати.
9. Свадбе не чинити у време поста.
10. Помагати у сваком погледу мисију Православне цркве у свету.[1]
Глава четврта: О добрим делима уреди
Како се влада онај који поступа по заповестима?
Онај који се влада по заповестима, тај чини добра то јест Богу угодна дела.
Која су то добра и Богу угодна дела?
Добра и Богу угодна дела јесу двојака: једна су дела душевне милости, а друга телесне милости.
Знаш ли казати која су то дела душевне милости?
Дела душевне милости јесу:
1. Грешнога исправљати.
2. Незналицу учити.
3. Ономе који у шта сумња дати добар савет.
4. Молити се Богу за спасење ближњега.
5. Ожалошћенога тешити.
6. Стрпљиво подносити увреде.
7. Опраштати увреде.
А која су дела телесне милости?
Дела телесне милости јесу:
1. Гладнога нахранити.
2. Жеднога напојити.
3. Нагога обући.
4. Странца примити у дом.
5. Обићи болесне.
6. Посетити сужње у тамницама.
7. Покопати мртве сиромахе.
Глава пета: О светим тајнама уреди
Шта нас ојачава у вери и добрим делима?
У вери и добрим делима крепе нас молитва и примање светих тајни.
О молитви смо већ говорили, али које су то свете тајне?
Свете тајне (сакраменти) су ове:
1. Крштење.
2. Миропомазање.
3. Причешће.
4. Покајање или исповест.
5. Свештенство.
6. Брак.
7. Јелеосвећење.
Што се излива на онога који прима те свете тајне?
На онога који прима те свете тајне се изливају дарови Духа Светога.
Који су то дарови Духа Светога?
Дарови Духа Светога су ови:
1. Мудрост, да вољу Божју више свега ценимо.
2. Разум, да вољу Божју разумевамо.
3. Савет, да вољу Божју погађамо.
4. Јакост (душевна снага), да се воље Божје чврсто држимо.
5. Знање, да вољу Божју сазнајемо.
6. Побожност, да по вољи Божјој живимо.
7. Страх Божји, да се бојимо противити вољи Божјој.
Шта се рађа из тих дарова Духа Светога?
Из тих дарова Духа Светога рађају се плодови дарова Духа Светога.
Који су то плодови дарова Духа Светога?
Плодови дарова Духа Светога су:
1. Љубав.
2. Радост.
3. Мир.
4. Стрпљивост.
5. Благост.
6. Милосрђе.
7. Вера.
8. Кроткост.
9. Суздржљивост.
Глава шеста: О греху уреди
Шта чини онај који преступа заповести?
Онај који преступа заповести чини грех тј. греши.
Јесу ли греси различити?
Греси су различити, и то једни су:
1. Смртни греси,
2. Вапијући на небо,
3. Против Духа Светога,
4. Туђи греси.
Који су то смртни греси?
Смртни греси су:
1. Охолост.
2. Похлепа.
3. Разврат.
4. Завист.
5. Неумереност у јелу и пићу.
6. Срдитост.
7. Леност.
Зашто се ти греси називају смртнима?
Ти греси се називају смртнима јер често за собом повлаче телесну смрт, а душевну свагда.
Који су то греси вапијући на небо?
Греси вапијући на небо су ови:
1. Убиство са намером.
2. Блудне изопачености.
3. Кињење сирочади и удовица.
4. Закидање најамничке плате.
5. Непоштовање и незахвалност према родитељима.[2]
Зашто се ти греси називају вапијућим на небо?
Ти греси се називају вапијућима на небо јер су толико нечовечни, да сами ишту Божју освету.
Који су то греси против Духа Светога?
Греси против Духа Светога су:
1. Прекомерно и непромишљено уздање у Божју милост, и зато непрестано грешење.
2. Очајавање тј. неуздање у милости Божју.
3. Противљење познатој истини.
4. Завиђење туђој срећи.
5. Непримање доброга савета.
6. Тврдоглаво пребивање у непокајању.
7. Одступање од свете православне вере.[3]
А који су то туђи греси?
Туђи греси су ови:
1. Саветовати,
2. Наређивати,
3. Дозвољавати другоме, да греши.
4. Наговарати другога, да греши.
5. Хвалити,
6. Прећутати,
7. Не казнити туђи грех.
8. Учествовати у туђем греху.
9. Бранити туђи грех и саблажњавати (наводити друге на грех својим лошим примером).
Глава седма: О вери, љубави и нади уреди
Што су то вера, љубав и нада?
Вера, љубав и нада су хришћанске врлине, без којих се нико не може називати правим хришћанином.
Ко има хришћанску веру?
Хришћанску веру има онај ко чврсто верује у све оно што се налази у Светом писму.
А ко има хришћанску љубав?
Хришћанску љубав има онај који од свега срца поштује, хвали и слави Бога, а свога ближњега тј. друге људе пази као самога себе; једном речју: који све пре наведене заповести чува и испуњава.
Ко има такву веру и такву љубав, шта се треће у њему рађа?
Ко има такву веру и такву љубав, у таквоме се рађа трећа хришћанска врлина – нада, која се састоји у пуном уверењу, да ће нам Бог по своме обећању дати вечни живот с вечним блаженством.
Оригинално издање у сликама: Платон Атанацковић, Малый Катихисис
Белешке: