Гле и опет... (Ach, die Augen sind es wieder)  (1896) 
Писац: Хајнрих Хајне, преводилац: Јован Дучић


Гле и опет оне очи
Што но некад на ме сјаше,
Гле и опет усне оне
Што ми живот замедљаше,

Опет гласић, ког са жудњом,
Слушах некад како звони;
Све ко некад — тек ја само
Тек ја више нисам они.

И загрљен њежним т'јелом
И љубављу, ватром младом,
На њезином срцу лежим
С нијемим болом, с тешким јадом.

Извор уреди

1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 138.