Вуков Рјечник о Сибињанин Јанку

Високи Стефан,идући с војском из Москве у Србију,дође у Будим на конак,и ондје маџарска господа,видећи га онако висока и лијепа,зажеле имати од њега порода,и у разговору запитају га да ли би се у војсци његовој могао наћи добар ждријебац да опасе њихову кобилу да би и они запатили тако лијепијех и добријех коња,а он им одговорио:би,зашто не би?

Кад буде увече,они му пошљу лијепу дјевојку да ноћи с њиме.Кад се он стане изговарати,каже му се да је он то обрекао учинити;тако да дјевојку прими и преноћи с њоме,и сутрадан ујутру на растанку даде јој прстен и рече јој:ако роди мушко,да му надјене име Јанко,ако ли роди женско,Јања,и пошто дијете одрасте да му да онај прстен.

Одатле се он крене и отиде у Србију,а дјевојка послије девет мјесеци роди двоје,и мушко и женско,и по његовој наредби надјену мушкоме име Јанко,а женскоме Јања.

Пошто Јанко мало поодрасте и стане се с дјецом играти,гдје се скаче,он одскаче,гдје се рве,он обара,гдје се камена меће,он одмеће,гдје се трчи,он утјече:зато му стану дјеца говорити да он нема оца него да је копиле.Кад то Јанку досади,он једном навали на своју матер да му каже ко је његов отац;нато му мати даде онај прстен,а кад он у њ загледа и проучи шта на њему пише,он рече:међер сам ја једнога цара син!И зато је послије ишао у Србију и био се с Турцима као тражећи своју очевину.