ЂУЛИЋИ XLIII
| XLIII Писац: Јован Јовановић Змај |
| Ђулићи |
Душо моја, шта сам снио,
Чудновати сан;
На Косову ја сам био
Баш на Видов-дан.
Поред мене многи јунак,
Многи српски тић, —
Ја сам био „издајица“,
Милош Обилић.
Да с’ видела како ли сам
У бој скорио,
Да с’ видела како сам се
Љуто борио.
Да с’ видела кад ми стрела
Срце пробила,
Од крви се, управ овде
Ружа створила.
Ружа ми је мирисала
Као слобода,
Ил’ кâ суза, кâ молитва
Тужног народа.
А крај мене из облака
Виле падоше,
Беле виле говориле:
Спавај, Милоше!
Кад с’ пробудиш, Видов-дан ће
У велике проћ’,
Ведриће се она дуга,
Она српска ноћ.
Од ране ће на срцу ти с’
Драга створити,
С њоме можеш о том санку
Мило зборити.
Извори уреди
- Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 223-224 , Матица српска, Нови Сад.
|