LXXI
Писац: Јован Јовановић Змај
Ђулићи



Питаћеш ме, моје чедô,
Кад сам ове песме писô, —
Просуо их један часак,
Један тренут, једна мисô.

Срце ми је лисно дрво,
А песме га цветом ресе;
Један поглед, један осмеј
Увек који цветак стресе.

Ја и не знам шта је било
У тренутку том —
Тек осетим да је нешто
Лакше срцу мом.

Извори уреди

  • Јован Јовановић Змај: Одабрана дела, књига 1, страна 258 , Матица српска, Нови Сад.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 120 година.