32. О Србима и земљи у којој сада станују — разлика између измена

Треба знати да су Срби потомци некрштених Срба, који се још зову и Бели, који живе са оне стране Турске (''Мађарске'') на месту које се код њих назива Бојки (''Бојка''), где им је суседна Франачка, као и велика Хрватска, она некрштена, која се још зове и Бела. Тамо су, дакле, ови Срби живели од почетка. Пошто су два брата наследили на власти свога оца у Србији, један од њих је узео половину народа и на позивпребегао ИраклијаИраклију, царацару Ромеја (''Византинаца'')населио земљу коју су пустошили Авари, и тај исти цар Ираклије га је примио и за насељавање му је дао место у Солунској теми Сервију(''Србица''), која од тада носи тај назив. Срби на језику Ромеја значи храбри-одважни.робови, Србипа сусе тои имеропска добилиобућа јеробично суназива страшносербула, потуклиа Аваререч зацербулијани штаозначава оне који носе јефтину и сиромашну обућу. Срби су то име добили многејер даровесу одпостали робови цара Ромеја. После неког времена, су ти исти Срби одлучили да се врате у своје земље( Бела-Лужичка Србија у данашњој Немачкој ) и цар их је пустио. НекиКада су прешли реку Дунав, аони неки сусе осталипокају и трајнопреко населилистратега тајкоји простор,је атада каобио наградуу царБеограду, Ираклијејаве имцару Ираклију, да иим он да другу земљу даза населенасеље. ПаИ узпошто садашњусадашња Србију добишеСрбија и ПаганијуПаганија и земљеземља Захумљана и ТравунијуТравунија и земљуземља Конављана, које су,беше под влашћу цара Ромеја, а пошто су те земље биле опустошене од Авара (јер су из тих земаља они истерали Романе), такокоји сесада живе у Далмацији и Драчу), узто благослов царацар у овим земљама населишенасели Србиисте Србе и они беху сигурна бранапотчињени цару Ромеја., Туа Србицар примишеих хришћанствопокрсти идовевши благословсвештенике одиз Бога.ВладарРима Српски посла свештенство да подуче народи, научивши их да правилно врше дела побожности, и изложеизложи им хришћанско учење.

Када Бугарска беше под влашћу Ромеја <nowiki>***</nowiki>, пошто је умро онај исти архонт (''кнез'') који је пребегао цару Ираклију, њега је наследио у владавини његов син, а затим његов унук, и тако редом архонти из истог рода. После извесног броја година од њих се родио Вишеслав (''Војислав''), а од њега Радослав, а од њега ВластимирПросигој, а од њега Стројимир(830-851)Властимир и све до времена овога СтројимираВластимира Бугари су живели мирно са Србима, као блиски суседи, волећи једни друге, налазећи се у милостислужби и потчињености према царевима Ромеја и примајући од њих доброчинства. Током владавине тог истог СтројимираВластимира, зарати против Срба Пресијам, архонт Бугарске, желећи да их потчини, али и ако их је подигаотукао силнутри војскугодине, није ништа постигао него је чак изгубио и већину своје војске. После смрти архонта СтројимираВластимира, његова су три сина, Мутимир и ВладимирСтројимир и Гојник наследили владање Србијом и поделили су земљу. За њихово време појави се архонт Бугара Михајло Борис, желећи да освети пораз свога оца Пресијама и отпочне рат; и Срби га тако потуку, те заробе његовог сина Владимира, са дванаест великих бољара. Због синовљевих мука, тада Борис, иако преко воље, склопи мир са Србима. Желећи да се врати у Бугарску и плашећи се да га Срби негде на путу не пресретну из заседе, затражи за своје обезбеђење децу архонта Мутимира, Борена (''Брана'') и Стефана, који га спроведоше читавог до границе, до Расе (''Раса''). За ову љубазност Михајло Борис их обдари великим даровима, а ови њему узвратише даровимагостински дар два роба, два сокола, два пса и осамдесет крзнених хаљетака, што Бугари сматрају да представља склопљено пријатељство. Кратко време после тога та иста три брата, архонти Србије, посвађали су се и један од њих Мутимир, надјача и у жељи да сам влада, зароби она два брата и преузепредаде сву властих у земљиБугарску, задржавши под својим старатељством једино сина брата Гојника, именом Петар, који је побегао у Хрватску, о чему ћемо касније говорити.

Већ именовани брат ВладимирСтројимир, који је био у Бугарској, имао је сина Клонимира, којега је Борис оженио Бугарском принцезомБугарком. Од њега се родио Часлав у Бугарској. Мутимир, који је протерао оба своја брата и узео власт, имао је три сина Прибислава(?Првослава?), Брана и Стефана и после његове смрти њега је наследио његов најстарији син – Прибислав (?Првослав?). Затим, после једне године, пре споменути Петар, син Гојников, пробадошао даје заузмеиз престоХрватске те протераје протерао с власти свог рођака Прибислава (?Првослава?) и његова два брата, а кадаони бису потученпобегли побеже са нештои војскедошли у некрштену Хрватску. Три године касније Петар се одважи да поновоБран нападне иПетра биали страшноје потученбио од Прибислава(?њега Првослава?)побеђен, заробљен и ослепљен а сва војска побијена. Две године после тога, Клонимир, отац Чаславов, побегао је из Бугарске и он је такође дошао и са једном војском уђе у један од градова Србије, Достинику, с намером да преотме власт. Прибислав(?Првослав?)Петар нападне и убије га и настави владати још 20 година, а његова је владавина почела за време владања Лава(Лав IV Мудри (886-912)), светог цара, најблагословенијенајблагословљеније успомене, сапрема којем је он био у мируподложности и подређености. Он је такође склопио мир са Симеоном, кнезом Бугара, и чак га је узео за кума својему сину. Затим, после времена у којем је владао Лавгосподин IVЛав, тадашњи војни заповједник у Драчу, протоспатар Лав Рабдух, који је после тога био почашћен чашћу магистра и управом вођења страних послова, дошао је у Паганију, која је у то време била под контролом кнеза Србије, с циљем да се посавјетује и договори с тим истим кнезом Прибиславом(?Првославом?)Петром, о некој служби и послу. Михајло, архонт(кнез) Захумља, ради љубоморе изазване тим чином, дојави Симеону, кнезу Бугарске, да је цар Византинаца подмитио кнеза Прибислава(?Првослава?)Петра да узме Турке(Мађаре) са собом и да пође против Бугарске. То је било у време кад се догодила битка код Анхилаја(917), између Византинаца и Бугара. Симеон, избезумљен љутитошћу, послао је против Прибислава(?Првослава?)Петра, кнеза Србије, Сигрицу Теодора и покојног Мармена са војском, а они су узели собом и младог кнеза Павла, сина Брановог (оног) којег је ослепио Прибислав(?Првослав?)Петар, кнез Србије. Бугари су преварно наступили против кнеза Србије и позивајући га на везу кумства и јемчећи му да они неће од њих имати никаквих невоља и пробаше тако дасу га преварепреварили да изађе к њима алии онзатим прозрега Бугарскуодмах преварувезали и похватаодвели Бугареу Бугарску и бацион ихје утамо тамницуумро гдеу остадошетамници. доПавле, смрти.син КнезБранов, Српскизаузео учврстије својуњегово властместо и владао је још три године. Царцар, господин Роман, који је имао у Цариграду младог архонта(кнеза) Захарију, ванбрачног сина Прибислава (?Првослава?), кнеза Србије, послао га је да буде кнез у Србији на очевом двору и он је отишао и наратовао дворуали је био пехарникпотучен свогаод оцаПавла који га дароваје поседимазаробио ипа виноградимага даје њимапредао управљаБугарима уи очевоњега су задржали у иметамници.

Онда, три године касније, решен дакад се освети Бугарима и дасам отклониПавле претњусупротставио Бугарима, онону посласу послали онога Захарију који је пре био послан од господина Романа, цара и он је протерао ТеодораПавла те је сам заузео власт над БугаримаСрбима и одмах затим, знајући сва доброчинства свогацара оцаВизантинаца, аон раскине с Бугарима, будући да није имао жеље да се покоравањима Византијцимапокорава, који пробаше да са њим начине савез против његовог оца Прибислава(?Првослава?), оннего је радије учинио да муцар отацВизантинаца ибуде кнез Срба будењегов господар. И тако кад је ЗахаријаСимеон потукаопротив Сигрицуњега Тодорапослао војску под Мармена и БугареСигрицу код МарменаТодора, он је послао њихове главе и њихову бојну опрему, кнезуцару Византинаца Прибиславу(?Првославу?)као знакове своје победе. После(зато тогшто поразаје настаде крвави ијош дуготрајнитрајао рат између Византинаца и Бугара), којинити сеје само на краткоикада прекидао, као и свиони кнежеви и велможе који су били преосталипре после смрти Тодорањега, стадоше слати посланства кнезуцару Прибиславу(?Првославу?)Византинаца нудећии подређеностнаставио ије подложностибити у заменуподређености заи савезподложности против Византијацањима. Плашећи се савезаОпет, Симеон посла другу војску против кнеза Захарије, под Кненоном и Емнеконом и Ецбоклијом и такође, заједно с њима многу властелуЧаслава. Тада се Захарије обратиуплаши оцуте запобегне помоћу Хрватску, а овај одговори и посла силну војску и многе витезове. Бугари поново пробаше лукавством па су послали поруку жупанима да они треба да дођу к њима и да приме Часлава за свог архонта(кнеза) а да ће за узврат бити богато награђени. Обећањемобећањем су неке од њихих преварили и одвели чак до некогпрвог села, где су их одмах свезали и утамничилиушли ау неке од њихСрбију, и погубили.узели Видевшиса превртљивост Бугарасобом свеукупан народ и старостаре и младо диже се против Бугара па кнез Захарија дочека оца са великом војском од 3000 коњаникамладе, и окоодвели 40.000су пешака,паих тако уједињени кренуше нау Бугарску. Ту Бугари силно изгинуше, а само неки су побегли и отишли у Хрватску и земља остаде пуста. Затим, у то време ти исти Бугари под Алгоботуром ратовашеуђоше иу саХрватску Хрватскомратовати и раттамо трајашесу триони сви били побијени од годинеХрвата. Седам година касније Часлав је побегао од Бугара са још четворицом и ушли су у Србију из Преслава стално страхујућии занашли својесу животеу избегавашеземљи насељенане меставише инего живешесамо у50 шумиљуди, гдебез жена или деце, који су преживљавали ловом. Часлав сС овима он запосеје неку пустузапосео земљу и послапослао поруку цару Византинаца, тражећи његову помоћ и потпору и обећавајући да ће му служити, и бити послушан његовим заповестима као што су били и архонти(кнежеви) пре њега. Не желећи да се замери Србима цар Византијаца их одби и посла поруку Србима који их ухватише и побише.И отада унапред, цар Византинаца непрекидно му је чинио доброчинства Србима, тако да су Срби живећи у благостањуХрватској и миру населили БугарскуБугарској и другедругим земљеземљама које је кнезСимеон Прибислав(?Првослав?)растерао мачемпридружили освојиосе њему кад су чули за све ово. Још више многи су побегли из Бугарске и ушли у Цариград и њих је цар Византинаца обукао и опреминио и послао да населе пусте земље на граници са ТурскомЧаславу. И, од богатих дарова цара Византинаца кнез Захаријаон је средио и населио земљу па је, као и пре, остао подложан и послушан кнезуцару Прибиславу(?Првославу?)Византинаца, па је сарадњом и многим доброчинствима цара ујединио ту земљу, и у њој учврстио своју владавину. Кнез Србије, већ из почетка, а то значи из времена цара Ираклија, био је уподређен милостии подложан цару Византинаца, а никад није био подложан кнезу Бугарске.