Псалтир (Атанацковић) — разлика између измена

Што се бунише народи? Што се људи сујетама навикоше? Цареви земаљски и кнезови састаше се и договорише против Господа и Христа његовога. „Растргнимо свезе њихове, и збацимо са нас јарам њихов.” Који на небу живи, Тај ће им се смејати, и Господ ће им се ругати. Онда ће им у гневу Свом говорити, и смести их јарошћу Својом. А ја сам од Њега постављен за Цара над Сионом гором светом, и наговешћујем заповест Господњу. Мени је Господ рекао: „ти си син Мој, Ја сам те данас родио; ишти од Мене, па ћу ти дати народе да буду твоји, и влада твоја да буде по свимсвима крајевима земље. Гвозденом ћеш палицом управљати њима и као земљано посуђе скрушити их.” СадСада дакле разумите Цареви, научите се сви, који судите земљи. Служите Господу са страхом, и радујте Му се с трепетом. Примите науку, да се кадкада не разљути Господ, те да не пропаднете ван пута праведнога, кад се наскоро распали јарост Његова; блажени су сви који се уздају у Њега.

КадКада призвах, услиша ме Бог правде моје; у тузи распространио си ме; буди ми великодушан, и услиши молитву моју. Децо човечја! Докле ћете бити тврдога срца? Зашто љубите сујету и тражите лаж? Знајте, да је Господ дивним учинио праведнога Свога; Господ ће ме услишати, кадкада Га призовем. Гневите се, али не грешите; што у срцу своме рекнете, тога се на постељама својима покајте. Жртвујте правду, па се у Господа уздајте. Многи говоре: „ко ће нам казати, шта је добро?” Светлост лица Твога, Господе, сја над нама. Уселио си весеље у срце моје; плодом пшенице, вина и уља свога умножише се. Ја ћу опет притом на миру спавати и отпочинути; јер Ти си, Господе, мене једнога /самога, осамљенога/ у нади укрепио.

Господе Боже мој! У Тебе се уздам, спаси ме од свих гонитеља мојих, и избави ме, да ми кадкада не зграби ко као лав душу, а никога нема, да ме избави и спасе. Господе Боже мој! Ако сам учинио то, ако је неправда у рукама мојима, ако сам онима, који ми учинише зло, вратио злим, то ћу заиста заслужити, да паднем пред непријатељима својима без помоћи. НекНека дакле гони непријатељ душу моју, нека ме стигне, живот мој обори, и славу моју покрије земљом. Устај, Господе, у гневу Свом, дигни се у границама Својих непријатеља, и устани, Господе Боже мој, по заповести, коју си дао, па ће Те окружити скуп људи, и зато врати се на висину. Господ суди људима, суди ми, Господе по правди Својој а по невиности мојој. Нека се сконча злоба грешних, а праведника ћеш исправити, (Ти) Који праведно испитујеш срца и утробе. Помоћ је моја од Бога који спасава праве срцем. Бог је праведан Судија, снажан и дуготрпељив, нити се гневи сваки дан. Ако се не обратите, оружје ће Своје очистити, лук свој затегнути, спремио га је, и у њему су смртоносне стреле, које пале. Гле! Мучи се неправдом, затрудни болешћу, и роди безакоње. Изри и ископа ров, па ће пасти у јаму, коју је начинио. Болест ће његова обратити се на његову главу, и неправда ће његова пасти на његово теме. А ћу хвалити Господа по правди Његовој, и појати имену Господа Вишњега.

Из свега ћу срца свога Тебе хвалити, Господе, сва ћу чудеса Твоја проповедати. Теби ћу да се радујем и веселим, имену Твоме, Вишњи, хоћу да појим. Непријатељ мој, кадкада се буде натраг вратио, изнемоћи ће и пропасти пред лицем Твојим; јер си учинио суд и мени право дао. Сео си на престо судећи по правди. Запретио си народима, и пропаде безбожник, име си му заувек и вечито уништио. Најпосле нестане непријатељу оружја, градове си разрушио, погину му и спомен с хуком. А Господ остаје навек, престо Свој спремио је за суд. Он ће судити васељени по правди, судиће људима као што је право. Господ је прибежиште убогоме, помоћник у невољама благовремени. Нека се дакле у Тебе уздају, који име Твоје признају, јер ниси оставио оне, који Те траже, Господе! Појте Господу који живи на Сиону, казујте народима дела Његова; јер тражећи опомену се крви њихове, не заборави звања убогих. Помилуј ме, Господе, види како ме понижавају непријатељи моји; Ти ме одводиш од смртних врата, да јављам све хвале Твоје на вратима кћери Сионске; спасењу ћемо Твоме радовати се; народи се у пропаст заглибише, коју начинише, у тој замци, коју сакрише, нога се њихова ухвати. Познат је Господ, Који по правди суди; у делима својих руку грешник се ухвати. Нека се врате грешници у ад, сви народи, који заборављају Бога; јер неће сиромах заборављен бити довека, трпљење убогих неће пропасти заувек. Устани, Господе, да се не крепи човек, нека се народи суде пред Тобом. Постави, Господе, законодавца над њима, некнека разумеју народи, да су људи. Зашто, Господе, стојећи далеко, не обазиреш се на невоље благовремено? КадКада се безбожник горди, онда се мучи сиромах; хватају се /нишчи/ у савете /сплетке/, које /безбожници/ измишљају, јер грешник је хваљен у похотама душе своје, и онај, који увреду наноси, благосиља се /сматра се благословним – срећним/. Грешан раздражи Господа, по жестини гнева свога не тражи Га; пред његовим очима нема Бога, путеви су његови у свако доба скврнави; судови Твоји ишчезавају испред очију његових, он влада над свима непријатељима својим; јер у срцу свом рече: „с рода на род бићу без зла.” Уста су његова пуна клетве, горчине и лажи, под језиком његовим лежи труд и мука. У заседи са богатима потајно вреба, како ће убити невинога, упрео је очи на сиромаха, лови из потаје као лав из своје пећине, лови како ће зграбити сиромаха, зграбити сиромаха, да га к себи привуче. У замци ће га својој понизити, сагнути се и пасти на њега, кадкада буде овладао над убогима; јер рече у срцу свом: „заборави Бог, окрену лице Своје, да не види сасвим све.” Устани, Господе Боже мој, дигни руку Своју, не заборави сироте Своје заувек. Зашто безбожник срди Бога? КадКада рече у срцу свом: „неће питати.” Видиш, јер мотриш болест и беду, да предан буде у руке Твоје; Теби се предаје сиромах, буди Ти сироти у помоћи. Скруши мишицу грешноме и злобноме; грех ће његов тражити се али неће наћи. Господ је Цар увек и навек века; ви ћете, народи, истерани бити из земље Његове. Жељу убогих услишао си, Господе, готовост срца њиховога чуло је уво Твоје. Суди сиромаху и стешњеноме, да већ престане човек поносити се на земљи.

Докле ћеш, Господе, заборављати ме сасвим? Докле ћеш одвраћати лице Своје од мене? Докле ћу сам у души својој савете састављати, и у срцу свом јадати дан и ноћ? Докле ће дизати се нада мном непријатељ мој? Погледај, услиши ме, Господе Боже мој, просвети очи моје, да како не заспим на смрт, да не рекне кадгод непријатељ мој: „надјачао сам га”. Моји ће досадитељи обрадовати се, ако посрнем. Али у Твоју се милост уздам; срце ће моје развеселити се, кадкада ме избавиш. Господу ћу Добротвору своме запојати, и имену Господа Вишњега певати.

Рече безуман у срцу свом: „нема Бога”; искварише се и мрски постадоше у делима, нема творећега добра. Господ с неба погледа на синове људске, да види, има ли кога, који разуме и тражи Бога. Сви се уклонише, сви скупа неваљали беху, нема тога, који добро твори, нема ни једнога. Зар се неће уразумети сви, који безакоња чине и прождиру људе као храну хлебну? Не призваше Господа, тамо их нападе страх, где страха не бејаше, јер Господ је у роду праведних. Савет сиромаха изругасте, а Господ је нада његова. Ко ће од Сиона дати спасење Израиљу? КадКада буде вратио Господ људе Своје из ропства, Јаков ће обрадовати се и развеселити Израиљ.

Услиши, Господе, правду моју, послушај мољење моје, прими молитву моју, која није из лажљивих уста. Од лица ће Твога судба моја изићи, да виде очи моје правоту. Искусио си срце моје, посетио си ме ноћу, и не нађе се у мени неправда. Неће уста моја говорити о људским делима; по речима Твојих уста држао сам се постојано путева жестоких. Укрепи стопе моје на Твојим стазама, да не посрну стопе моје. Призвах Те, јер си ме чуо, Боже! Приклони ми уво Своје, и услиши беседе моје. Дивио прослави милости Твоје, (Ти) Који избављаш оне који се уздају у Тебе од противећих се десници Твојој. Сачувај ме, Господе, као зеницу ока. Кровом ћеш Својих крила покрити ме од лица безбожних, који ми увреду наносе, непријатељски опколише душу моју. Затворише срце своје, уста им говорише гордељиво. Опколише ме садсада гонитељи моји, упреше очи своје како ће ме оборити на земљу. Нападоше на ме као лав готов на лов, и као лавићи који вребају у потаји. Устај, Господе, изиђи пред њих, стани им на пут, избави душу моју од безбожнога, отми оружје Своје од непријатеља руке Твоје. Господе! Од малога јата на земљи одлучи их за живота њихова; трбух им је пун сакривенога блага Твога; деце су много имали, и блага су многа оставили наследницима својимсвојима. А ја ћу по правди се јавити лицу Твоме, и наситити се, кадкада ми се појави слава Твоја.

Тебе ћу љубити, Господе, Који си крепост моја. Господ је утврђење моје, Избавитељ мој, Бог мој, Помоћник мој, у Њега се уздам; Бранитељ је мој, Рог спасења мога и Заступник мој. Хвалећи Господа призивам Га, па ћу спасти се од непријатеља својих. Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалства сметоше ме. Адски болови свезаше ме, изиђоше преда ме замке смрти. У тузи својој призвах Господа, и јаукнух до Бога мога; услиша од храма Свога светога глас мој, и јаук мој дође до ушију Његових. Земља се покрену и затресе, зањихају се темељи гора и поколебају, јер Бог разљути се на њих. На гнев Његов дигне се дим, од лица Његова запламти се ватра, угљевље од Њега се разгори. Приклони небеса доле и сиђе, мрак се ухвати под Његовим ногама. Стане на Херувиме и полети, полети на крилима ветреним. СвудСвуда унаоколо покрије се тамом: тамном водом у облацима ваздушним. Од блистања пред Њим разиђу се облаци просувши тучу и угљевље ватрено. Загрми Господ с неба, и Вишњи пусти глас Свој; доле пошље стреле Своје и растури их, умножи муње и смете их. Од забране Твоје, од дувања гнева Твога, Господе, јавише се извори водни, и открише се темељи васељене. Посла с висине доле, узе и прими ме од многих вода, избави ме од силних мојих непријатеља, од ненавидника мојих, јер се јако осилише нада мном. Нападоше изненада на ме у доба невоље моје, али Господ ми би одбрана; изведе ме на место пространо, и избави ме, јер Му бих по вољи. По правди ће дати ми Господ, и наградити ме по чистоти мојих руку, јер се држах путева Господњих, и клоних се неваљалства, па тако не одступах од Бога свога. Све су пресуде Његове преда мном, и заповести Његове не одступише од мене. С Њим ћу бити непорочан, и сачувати се од безакоња свога, па ће ме наградити Господ по правди мојој и по чистоти мојих руку пред очима Његовима. С праведнима ћеш праведан бити, с невиним човеком невин ћеш бити; са избраним избран ћеш бити, а с неваљалим ћеш развратити се. Јер Ти ћеш понизне људе спасти, а очи ћеш гордих понизити. Ти ћеш, Господе Боже, свећњаку моме светлост дати, и помрчину моју просветлити. Тобом ћу од искушења избавити се, и Богом својим прећи ћу стену. Бог мој, непорочан пут Његов, речи Господње разжежене; Заштититељ је свима, који се у Њега уздају. Јер ко је Бог осим Господа? Или ко је Бог осим Бога нашега? Бог, Који ми снагу даје, те ми је непорочан пут мој; ноге си ми дао као у јелена, па ме мећеш на висину. Руке моје учиш за рат, затегао си мишице моје као лук од мједи /месинга/. Дао си ми одбрану спасења, десница Твоја примила ме је, запт ће ме Твој исправити свагда, и тај ће ме запт Твој научити. Раширио си стопе моје пода мном, и не изнемогоше ноге моје. Непријатеље ћу своје потерати и стићи, нити ћу се вратити, док не скончају. Тако ћу им досадити, да неће моћи стајати, под мојима ће ногама попадати. Препасао си ме снагом на борбу, вргао си пода ме све, који устају на ме. Мојих непријатеља леђа си ми окренуо, ненавиднике моје уништио си. Повикаше, а не бејаше кога да их спасе; призиваше Господа, и не услиша их. Сатраћу их као прах пред лицем ветра и згазити као блато на путу. Избавићеш ме од прекоравања људи и поставити ме поглаварем над незнабошцима; људи, које нисам познавао, служише ми, послушаше ме, како увом чуше; синови туђи лагаше ми. Синови туђи остарише и охромише са својих стаза. Жив је Господ, благословен Бог, и нека се узнесе Бог спасења мога, Бог, Који ми освету даде и покори људе пода ме. Избавитељу мој од љутих непријатеља мојих! Ти ћеш ме узнети изнад мојих нападатеља, од човека ћеш неправеднога избавити ме. Зато ћу да Те славим, Господе, међу незнабошцима, и да појем имену Твоме. Ти увеличаваш спасење Царево, и чиниш милост Христу Своме Давиду и породу његовоме довека.