Блажени су, којима су опроштена безакоња, и којима се греси покрише. Блажен човек, коме Господ не прима за грех, нити има у устима његовима преваре. Откада ућутах, остарише кости моје од вике моје поваздан. Јер дан ноћ отежа на мени рука Твоја, повратих се у страст, када ме убоде трн. Познах безакоње своје, и греха свога не покрих. Рекох: „безакоње ћу своје против себе исповедити Господу“Господу”, и Ти си ми нато опростио срца мога неваљалство. Сваки ће богобојажљиви молити то од Тебе у време благопотребно, али због потопа многих вода неће к Њему приближити се. Ти си прибежиште моје у окружавајућој ме тузи, радости моја! Избави ме од мојих нападача. „Ја ћу те умудрити и наставити те на пут тај, којим ваља да пођеш, очи ће Моје једнако мотрити на тете”.“ Не будите као коњ и мазга, који немају разума, уздом и жвалама затежеш им чељусти, када ти се не приближују. Многа зла наилазе на грешнога; а ко се у Господа узда, тога ће милост Његова окружити. Веселите се у Господу, радујте се праведни, и хвалите се сви прави срцем.
