|
''Родио се у Крапини (Хрв. Загорје), од оца апотекара; гимназију је учио у Вараждину, Загребу и Карловцу, право у Бечу, Грацу и Пешти. По повратку у Загреб (1832) организује омладину у народни културно-политички покрет „илирски“, издаје од 1835 Новине хорватске (од 1836 „илирске“), с недељним књижевним прилогом „Даницом хорватском, слав. и далм.“ (илирском), путује по домовини и Русији, проповеда идеје југословенске (илирске) и словенске узајамности те постаје вођа илинског покрета. После забране илирског имена (1843) губи свој утицај, а после кратке рехабилитације г. 1848. би сасвим потиснут у позадину, у којој је животарио, борећи се с материјалним неприликама и другим недаћама, до своје смрти.''
Гај је у младости слушао различите народне приче, читао немачке књиге, писао немачке песме и одушевио се за историју свога народа; 1826 као гимназијалац издаје мало немачко дело „Дие„Die СцхлöссерSchlösser беиbei Крапина“Krapina“, у коме је испричао причу о Чеху, Леху и Меху, легендарним оснивачима словенских држава Чешке, Пољске и Русије. Ускоро пропева и на српскохрватском језику; у Грацу уђе у студентско удружење („Илирски клуб“), у коме су чланови Курелац, Деметер, Враз и др. гајили народни језик и одушевљавали се за просветни рад у народу. У Пешти се упознао с Коларом, који га одушеви за идеју словенске узајамности; под његовим утицајем Гај изда 1830. знамениту књижицу „Кратка основа хорватско-славенскога правописања“, где предлаже свој реформирани правопис удешен према чешкоме. Пошто је г. 1834 после многих перипетија добио дозволу за издавање новина и 6/И 1835 почео њиховим издавањем, сарађивао је у њима различитим чланцима и песмама ширећи и образлажући илирску идеју. Г. 1836 издаје у „Даници“ чувени проглас о илиризму, којим уводи, готово без борбе, јединствен књижевни језик (шток.) и јединствен правопис и тиме уједињује дотле поцепане покрајинске књижевности. Као вођа покрета Гај је хтео да буде некакав диктатор и једини арбитер у свим народним, а нарочито књижевним и политичким пословима; због тога, као и због неких учињених грешака, дигла се против њега опозиција (Враз, Раковац, Вукотиновић и др.) која се окупила око „Кола“; кад је, због интрига мађарона и других непријатеља препорода, забрањено илирско име (1843), свале кривицу на Гаја, те његова слава почиње опадати. 1848 г. он се за кратко време опет подигао, али је због афере с кнезом Милошем Обреновићем пао у немилост и изгубио сав углед. Узалуд је покушавао да се рехабилитира и да обнови „Даницу“ (г. 1853 је продао „Новине“ влади, те су оне од тога доба до данас службени лист — „Народне новине“). После враћања устава настојао је да поновно дође до утицаја, али узалуд: умро је заборављен и напуштен од свих.
Гајев књижевни рад, осим песме „Још Хрватска ниј пропала“ и још неких даворија (Нек се хрусти шака мала, Напред, Ој и др.) нема веће вредности; његово значење је у културно-политичком раду: као иницијатор и вођа илирског препорода и његов најватренији поборник остварио је јединство књижевног језика и правописа, подигао у западним нашим крајевима народну свест и припремио духовно и политичко уједињење Југословена.
|
