Репетиторијум историје југословенске књижевности — разлика између измена

Најважнија ознака средњега века је превласт Цркве и њене науке у читавом политичком, друштвеном, културном, јавном и приватном животу: Црква је не само највиша духовна већ и политичка сила; њезина снага показала се најјаче у крсташким ратовима; али ти ратови били су у многоме узрок да се материјални и духовни живот почео полако мењати и да је наступило ново доба. Оно има свој корен у тежњи за што бољим познавањем природе и њезиних појава, а плодови тих тежњи били су различити проналасци који су човечанству отварали нове видике. Компас (13 век) омогућује путовања по морској пучини и откриће нових континената; доглед (дурбин) има за последицу развитак астрономије, која потпуно мења слику света и положај човека у њему; барут проузрокује увођење ватреног оружја и, у вези с тиме, пропадање средњовековног витештва; штампа омогућује брзо ширење нових идеја. Истовремено с тим епохалним проналасцима јавља се све веће интересовање за класичну старину које има за последицу хуманизам. То је духовни покрет који се заноси старокласичном културом и уметношћу, скопчан с осећањем људског достојанства и поштовања индивидуалности; „хуманитас“„humanitas“ значи праву и потпуну човечност како се јавља у античкој култури. Проучавају се стари писци, имитирају њихова дела, примају њихове идеје — у свему људи настоје да се приближе античком начину мишљења и уметничког стварања. Као последица тога заноса јавља се у 15 веку у мишљењу и погледу на свет и живот преокрет који је изазвао препород (ренесансу) читавог европског духовног живота, а нарочито уметности. Сва уметност, а напосе књижевност, добива ново обележје: место средњовековног црквеног и универсалистичког карактера она добива световно, реалистичко и национално, субјективно обележје. — Ренесанси је, као и хуманизму, колевка у Италији, која постаје у 15 веку средиште европске образованости. Тај покрет је из Италије убрзо допро и до наших приморских крајева, Далмације и, нарочито, Дубровника.