Репетиторијум историје југословенске књижевности — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 578:
1.''' Уочи илиризма. '''— У хрватским крајевима је све до 1848 г. владао заправо још средњи век. Социјалне прилике биле су тешке: готово сву земљу су имали у рукама племићи, а сељак је на њој био већином кмет, бедан и запуштен. Његово се стање од времена царице Марије Терезије и Јосифа II додуше нешто поправило, али он још увек није имао слободе и грађанских права. Грађанство по већим градовима (Загреб, Вараждин, Осијек, Карловац и др.) било је великим делом туђе, немачко или германизирано, те је и по духу и по интересима било сељаку туђе. Политичке прилике биле су очајне; сви сталежи, осим племства и свештенства, нису имали никаквих права. Пред све жешћом навалом Мађара хрватско племство, везано сталешким интересима уз мађарску аристокрацију, уступало је, нарочито после покушаја цара Јосифа II о централизацији и германизацији, све више њиховим захтевима (пожунски сабори 1790/91, 1825 и 1830, увођење мађарског језика у средње и високе школе). — Национално-културне прилике такође су слабе; племство је највећим делом одрођено или индиферентно, грађанство још национално несвесно и задојено немачким духом, сељак запуштен и неук; једино свештенство, нарочито ниже, које је долазило из народа, донекле је ширило просвету у духу католичке обнове.
2. '''Почеци илиризма. '''— Идеје француске револуције о социјалној једнакости, правди и грађанској и личној слободи допрле су у почетку 19 ст. и у Хрватску (један део земље био је од 1809—1813 у Наполеоновој Илирији), јављају се све чешћи покушаји дизања народне просвете и националне свести (окружница бискупа Макс. Врховца 1813, Михановићева брошура „Реч домовини“ 1815, Шпореров покушај издавања новина 1818, његов „Алманах илирски“ 1823 и др.). Најважнији су књижевни радови: Гајева „Кратка основа“ 1830, Штосова песма „Кип домовине“ 1831, Деркосова брошура
3. '''Идејни очеви илиризма. '''— Политичке прилике и споменути појединачни покушаји хрватских омладинаца припремише тле за ширење идеја чешких препородитеља о словенској узајамности Ј. Колара и П. Шафарика. — Јан Колар (1793—1852) је под утицајем немачких романтичара (Хердера и др.) стао проповедати идеју панславизма (песме „Славy дцера“, 1824, и многе расправе и чланци) о стварању четири велике словенске групе: руске, пољске, чешке и илирске (југословенске): Словенски Југ треба да се уједини у културну и, касније, политичку целину. — Павле Шафарик (1795—1861), дуже времена гимназијски професор у Н. Саду, издао је дела о пореклу Словена, словенским старинама, о историји југословенске књижевности итд. и у њима доказивао аутохтоност Словена у Европи, њихово заједничко порекло и везе. Коларова и Шафарикова дела много су утицала на стварање илирске и пансловенске идеологије код Хрвата.
| |||