Репетиторијум историје југословенске књижевности — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 673:
''Родио се у Ковиљу (Бачка); учио је гимназију у Панчеву, Н. Саду и Будиму, а право у Пешти. Служио је као професор, велики бележник и претседник варошког суда у Н. Саду; био је више пута посланик у пештанском сабору, затим неко време секретар српског посланства у Петрограду. Последње године провео је у Сомбору; умро је у Бечу.''
Костић је најизразитији романтичар у српској књижевности. У својим лирским песмама настоји да буде што оригиналнији као по садржају тако и по форми, а нарочито у језику и стилу, где се често служи чудноватим изразима и необичним поређењима. — Највише има мисаоних песама (Спомен на Руварца, Педесета). Костић се много бавио филозофијом, али су му филозофске песме обично замршене и нејасне. — Уз ове су тесно везане родољубиве песме, у којима најрадије црта муке свог народа под аустријском владом; у њима често превладава мржња према непријатељу и сачињава главни мотив (Јадрански Прометеј). — Лична и љубавна лирика заступљена је са неколико лепих и дирљивих песама, без његове обичне претеране романтике, те она спада у најбољи део његова рада (Погреб,
Главни рад Костићев је на драми. У '''„Максиму Црнојевићу“''' (5 чин., 1863) обрадио је мотив из народне песме, али га је прилично променио у романтичком духу, слично легенди о Паолу и Франчески да Римини (Данте). Дело је претрпано сликама и лицима, радња није увек повезана, али има снажних драмских призора и лепих лирских места (Ој пусто море). — У '''„Пери Сегединцу“ '''(5 чин., 1875) обрађен је истински догађај из борбе Срба против Аустријанаца г. 1735, али и овде романтични мотив превладава над народним: Пера, народни јунак, диже буну не толико за благо народа колико да искупи свој грех што је без разлога убио Милана, вереника своје кћери Јуле. Поједине сцене су ефектне (разговор са кћерком и женом у затвору), а родољубље и слободоумље се и овде испољава највише у мржњи према Аустријанцима и језуитима.
| |||