Репетиторијум историје југословенске књижевности — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 992:
Новак је написао велик низ прича и приповести и у њима приказао много страна хрватског народног живота.
У цртицама и приповеткама из живота сиротиње он реалистички црта социјалну беду и мане које она проузрокује; писац више жали него што осуђује јаднике због њихова неморала и душевног пада, чак и злочина („Из велеградског подземља“). Он не тражи у тим „људима са дна живота“ какве особите црте да би их величао или идеализирао (као Горкиј или Достојевски); то нису идејни револуционари, него жртве социјалне неправде. У просечности њихових патња и жеља налази Новак праву животну трагичност. Његов је опис топао и једноставан, нарочито у опису живота помораца, припростих људи, који се понекад у болу и самопожртвовању дижу до патетичних и дирљивих ликова ('''Саломон, Старац Лука, У просјачкој кући'''). — Другу групу сачињавају његове приповетке у којима слика егоизам и лажљивост грађанског и чиновничког сталежа, борбу за новац и част на рачун сиротиње. У приповеци '''„У глиб“''' он црта прелаз младог некарактерног интелектуалца од школских идеала на бруталну прозу своје средине. — У тим приповеткама је тон оштрији, слика туробнија, а наличје велеграда приказано без оне поезије која пробија у приморскима ('''
У својим већим приповестима '''Посљедњи Стипанчићи''' и '''Под Нехајем''' Новак описује свој родни Сењ и материјално и морално пропадање његових патрицијских породица; оно на једној страни ствара неке пасивне мученике и мученице (на пр. мајка Валпурга и кћерка Луција у „Стипанчићима“), а с друге авантуристе и безобзирне одрођене каријеристе (млади Стипанчић). — У роману '''Два свијета''' приказује Новак несклад између света идеја и материјалнога света, борбу уметника са заосталом и тупом средином која га не схвата и зато упропашћује. Музичар Амадеј доживљава двоструку драму: као члан друштва из кога је никао и изнад кога се својим талентом уздигнуо, те му се оно зато свети; и своју личну драму, јер вољена жена, добра али припроста, не може да схвати његов душевни живот. У борби за опстанак своје породице он узалуд жртвује своје најсветије идеале те утучен од живота полуди. У роману има доста аутобиографских црта, пун је дубоких опажања, нарочито у последњем, нешто развученом делу, где писац анализира постепено лудило. — У '''Запрекама''' обрађен је, с много реалистичких црта и добрим познавањем људске душе, проблем присиљеног ступања у свештенички сталеж и драма младог човека који мора да се одрекне своје личне среће и слободе да задовољи егоизам своје мајке. Јунак побеђује сва искушења, остаје веран својој дужности, али по цену своје и туђе патње. — Два дела — једно од првих ('''Павао Шегота''') и последње ('''Тито Дорчић''') — приказују кобан утицај града на човека који је рођен у припростој средини и силом од ње отргнут. Павла Шеготу случај баца у град, где он душевно пропада те се враћа кући као бродоломац да се убије — Дорчић је имао наслеђене способности за рибара, али га, иако није имао талента, на силу школују, те он постигне „господско“ место суца. Али он, рођени рибар, не може да се снађе у новој средини, није способан за своју дужност. Под утицајем духовне пропасти, у којој се нашао због своје неспособности, и он, као Шегота, свршава самоубиством.
| |||