Репетиторијум историје југословенске књижевности — разлика између измена

Теме наших народних приповедака врло су разноврсне. Према предмету и начину приказивања деле се у 2 групе: озбиљне и шаљиве.

 

 

а) Гатке (по Вуку „женске приповетке“) одликују се натприродним, фантастичним елементом; њих има највише, и оне су најлепше и најпоетичније; у њима наступају чудесна бића (виле, дивови, чаробњаци и др.), а описују се бајања, чарања и други чудновати, измишљени догађаји. По мотивима се деле у циклусе, на пр.: Баш-челик (браћа удају девојку за змаја); Немушти језик (о човеку који разуме животињски говор); Змија младожења, која се претвара у краљевића; Усуд (мотив из старе књижевности); код хрватских кајкаваца и Словенаца има више прича с тим мотивом, а људску судбину одређују натприродна женска бића, „рођенице“ и „суђенице“. Затим долазе приче о ђаволу и његову шегрту који надмудрује свога мајстора; о мртвом веренику који одводи девојку у гроб (циклус о Ленори); приповетка о Пепељузи, о девојци без руку, којој маћеха сече руке, а Богородица јој их враћа итд. Осим споменутих натприродних бића у гаткама има и других чудесних ствари: сто који сам служи јело, ћилим који носи човека по зраку, кеса увек пуна новаца и др. — У гаткама се осећа јак морални момент: праведни и добри страдају, али коначно побеђују зле и неправедне. У гаткама је народ себи створио фантастични и бољи свет, у коме је тражио утеху и заборав од животне досаде, неправде и невоље.

 

2. '''Шаљивих правих приповедака,''' у којима је изнесен мотив који се може десити, нема много, јер се дуже такве приче тешко памте; у њима се прича о досетљивој девојци, о попу у трњу и сл. Много има анегдота, тј. кратких збијених причица с оштром сатиричном поентом; понекад су пикантне и простачке. Најчешће се у њима прича о агама, кадијама, калуђерима, фратрима итд. Познате су анегдоте о Насредин-хоџи, Вуку Дојчевићу и др.; сатиричне су обично анегдоте о поповима, злим женама, свекрвама, пуницама и сл. Такве су и разне приче о људима извесног краја („подругалице“), на пр. о Херцеговцима (Ерама), Шијацима, Жидовима, Швабама, Циганима, код Словенаца о Рибничанима и др. Каткад су врло духовите и указују на здрав хумор нашега народа.

 

== 15. Постанак наших народних приповедака ==