Репетиторијум историје југословенске књижевности — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 47:
 
== 4. Обележја лирске народне поезије ==
Народне песме деле се по садржају и начину певања на лирске (осећајне, женске) и епске (приповедне, мушке). Лирска песма има корен у осећању што га покреће неки спољашњи догађај; лирски мотив (од лат. мовереmovere — покренути) стога је психичка реакција на неки предмет или догађај, изражена речју, мелодијом, песмом. У уметничкој поезији та је реакција (тј. осећање, емоција) одвојена од узрочника (догађаја), а народна лирика га узима као оквир за лирски мотив; зато народна лирска песма даје често не само осећајни елемент већ и фабулу, догађај. Мотив народне лирске поезије може бити религиозно осећање, љубав, пријатељство, туга, весеље итд. — све што покреће машту и узбуђује осећање. Осећања су обично наивна и једноставна; зато у народној лирици нема високих родољубних или религиозних и филозофских разматрања, већ стварне, актуелне ствари из свакидашњега живота. Вук зове лирске песме женскима, јер их певају обично жене, девојке и момци, у једно или двоје, док се јуначке певају или казују за ширу публику; у првима је главно мелодија, у другима садржај. Мелодија се ствара заједно с песмом; неке песме имају и припев (рефрен); мелодије су код нас врло различите, с типичним цртама појединих покрајина (македонске, босанске, бачке, загорске, словеначке итд.). Певају се и у збору, уз пратњу каквог инструмента. Унутрашњи облик лирске поезије врло је разноврстан; стил је леп, са много песничких украса, рима, алитерација, духовитих поређења и слика. Стих је врло богат, има све врсте од 4-ерца до 16-ерца; он се не може (осим у Словенаца) делити по стопама, већ према томе да ли има одмор (цезуру) или не; 4-ерци и 6-ерци немају цезуре, остали стихови имају једну или две; најчешћи стихови су 8-ерац и 10-ерац с цезуром после 4-ог или 5-ог слога.
 
 
== 5. Најстарије вести о нашој народној лирици ==