Псалтир (Чарнић) — разлика између измена

1 Блажен је човек који није пошао на безбожничко веће, и на грешнички пут није стао, и на столицу кужних није сео,<br>

2 Него је опредељен за Божји закон, и његовим законом бавиће се дању и ноћу.<br>

3 И биће као дрво засађено крај извора вода, које ће свој плод дати у своје време, и лист му неће увенути; а све што ради - успева.<br>

4 Безбожници нису такви, не такви, него су као плева коју ветар разноси са лица земље.<br>

5 Зато се безбожници неће одржати на суду ни грешници у праведничком већу;<br>

1 Зашто су народи побеснели и зашто су се племена одала заблудним стварима?<br>

2 Усташе земаљски цареви и кнезови се скупише заједно против Господа и његовог Помазаника.<br>

3 Раскинимо њихове окове и збацимо са себе њихов јарам.<br>

4 Онај који живи на небесима смејаће им се, и Господ ругаће им се,<br>

5 Па ће им говорити у свом гневу и јарошћу својом збунити их:<br>

6 Ја сам од њега постављен за цара на Сиону, његовој светој гори,<br>

7 Објављујем наредбу Господњу, Господ ми рече: Ти си син мој, ја сам те данас родио.<br>

8 Заишти од мене и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске у посед;<br>

9 Бићеш им пастир са гвозденом палицом, разбићеш их као лончарски суд.<br>

10 А сада, цареви, уразумите се; научите се судије земаљске.<br>

11 Служите Господу са страхом и кличите му са трепетом.<br>

1 Господе, зашто се намножише они који ме угњетавају? Многи устају на мене;<br>

2 Многи говоре мојој души: нема му спасења у Богу његовом.<br>

3 Али ти си мој заштитник, Господе, слава моја, ти ми подижеш главу.<br>

4 Гласом својим завапих Господу и услиша ме са своје свете горе.<br>

5 Ја легох и уснух; устадох, јер ће ме Господ штитити.<br>

6 Нећу се побојати од великог мноштва народа који унаоколо нападају на мене.<br>

7 Устани, Господе, спаси ме, Боже мој, јер си ти побио све који ме узалуд мрзе, ти си поломио зубе грешницима.<br>

1 Кад сам (га) призвао, услиша ме Бог правде моје; у тескоби дао си ми одушка; смилуј ми се и услиши молитву моју.<br>

2 Синови људски, докле ћете бити тврда срца? Зашто волите таштину, и тражите лаж?<br>

3 И знајте да је Господ учинио дивним светога свога; Господ ће ме услишати када га призовем.<br>

4 Успламтите и не грешите; говорите у срцима својим и на постељама својим растужите се.<br>

5 Принесите жртву правде и уздајте се у Господа.<br>

6 Многи говоре: ко ће нам показати оно што је добро? Светлост твога лица знак је на нама, Господе.<br>

7 Ти си дао радост у моје срце; они се напунише од плодова пшенице и вина и уља свога.<br>

1 Чуј Господе, речи моје, разумеј вапај мој.<br>

2 Прислушни глас мога мољења, царе мој и Боже мој. Јер Теби хоћу да се молим, Господе;<br>

3 Зајутра услиши глас мој, зајутра ћу стати пред тебе и очима те тражити.<br>

4 Јер ти ниси Бог који жели безакоње, ко је зао неће се настанити код тебе;<br>

5 Преступници закона неће се одржати пред твојим очима, омрзнуо си све који чине безакоње.<br>

6 Погубићеш све који говоре лаж; Господ се гнуша окрвављеног и лукавог човека.<br>

7 А ја ћу по обиљу твоје милости ући у твој дом, поклонићу се твоме светом храму у страху пред тобом.<br>

8 Господе, поведи ме у правди својој због мојих непријатеља, поравнај преда мном пут свој.<br>

9 Јер нема истине у њиховим устима, срце им је грешно; грло им је отворен гроб, језицима својим вараху.<br>

10 Осуди их, Боже; нека отпадну од својих намера; отисни их због њиховог многог безбоштва - јер те сувише огорчише, Господе.<br>

11 И нека се обрадују сви који се уздају у тебе, нека кличу довека; и настанићеш се међу њима и хвалиће се тобом сви који љубе твоје име.<br>

1 Господе, не покарај ме у својој јарости и у гневу своме немој ме казнити.<br>

2 Смилуј се на мене, Господе, јер сам немоћан; исцели ме, Господе, јер су уздрмане кости моје,<br>

3 И душа ми се узбуди жестоко; а ти, Господе, докле?<br>

4 Врати се, Господе, избави душу моју, спаси ме ради своје милости.<br>

5 Јер у смрти нема ко да те спомиње; а у аду ко ће те славити?<br>

6 Изнемогох у свом уздисању, сваку ноћ квасим постељу своју и сузама својим натапам постељу своју.<br>

7 Помути се од узбуђења око моје, остарех међу свим непријатељима својим.<br>

8 Одступите од мене сви ви што чините безакоње јер Господ услиша глас мога плача;<br>

9 Господ је услишао моје мољење, Господ је примио молитву моју.<br>

1 Господе, Боже мој, у тебе се поуздах, спаси ме од свих мојих гонитеља и избави ме,<br>

2 Да ми не зграбе душу као лав, кад нема ко да искупи и спасе.<br>

3 Господе, Боже мој, ако сам то учинио, ако је неправда у мојим рукама,<br>

4 Ако сам узвратио онима који ми узвраћају зло, онда нека ништаван пропаднем од непријатеља својих,<br>

5 Нека прогони непријатељ душу моју и нека (је) стигне, и нека ми згази живот на земљи, и нека настани славу моју у прах.<br>

6 Устани, Господе, у свом гневу, узвиси се над међама мојих непријатеља; пробуди се, Господе Боже мој, у наређењу које си наложио,<br>

7 И скуп народа слећи ће се око тебе; и над њим се врати у висину.<br>

8 Господ ће судити народима; пресуди ми, Господе, по мојој праведности и по незлобивости која је у мени.<br>

9 Нека се сврши грешничка злоћа, а ти управи праведника, Боже који испитујеш срца и бубреге.<br>

10 Праведна је моја помоћ од Бога који спасава (људе) права срца.<br>

11 Бог је судија праведан и крепак и великодушан, који не искаљује гнев сваки дан.<br>

12 Ако се не обратите, заблистаће својим мачем: он је натегао свој лук и припремио га,<br>

13 И њиме је спремио смртна оруђа, своје стреле израдио је против оних који су успаљени.<br>

14 Гле, (безбожник) заче неправду, затрудне болом и роди безакоње.<br>

15 Изри рупу и ископа је и пашће у јаму коју је начинио;<br>

16 Његов бол вратиће се на његову главу, и неправда његова сићи ће на теме његово.<br>

1 Господе, Господе наш, како је дивно твоје име по свој земљи, јер се велелепије узвиси над небесима.<br>

2 Из уста деце и одојчади спремио си хвалу ради непријатеља својих, да уништиш непријатеља и осветника.<br>

3 Јер ја ћу гледати небеса, дела твојих прстију, месец и звезде које си утемељио.<br>

4 Шта је човек да га се сећаш или син човечији да га посећујеш?<br>

5 Учинио си га мало мањим од анђела, славом и чашћу овенчао си га;<br>

6 И поставио си га над делима својих руку, све си потчинио под ноге његове,<br>

7 Овце и сва говеда, а још и пољске звери,<br>

8 Птице небеске и морске рибе, што год пролазе морским стазама.<br>

1 Исповедаћу те, Господе, свим срцем својим, казиваћу сва чудеса твоја;<br>

2 Обрадоваћу се и клицаћу теби, певаћу твом имену, Свевишњи.<br>

3 Кад се мој непријатељ врати натраг, клонуће и пропашће пред твојим лицем,<br>

4 Јер си свршио мој суд и право моје; ти који судиш по правди сео си на престо.<br>

5 Запретио си многобошцима и пропаде безбожник, име си им затро довека и у све векове;<br>

6 Мачеви несташе непријатељу сасвим, и градове си развалио; прохујало је сећање на њих.<br>

7 А Господ остаје довека, спремио је за суд престо свој,<br>

8 И он ће судити васељени по правди, судиће народима по правици.<br>

9 И би Господ прибежиште убогоме, онај што помаже у право време у невољи;<br>

10 И нека се поуздају у тебе који знају твоје име, јер ниси напустио оне који те траже, Господе.<br>

11 Певајте Господу који пребива на Сиону, објавите међу народима дела његова,<br>

12 Јер се сетио онај који тражи њихову крв, није заборавио вику убогих.<br>

13 Смилуј се на мене, Господе, види моје понижење од непријатеља мојих ти који ме подижеш од врата смрти,<br>

14 Да објавим све хвале твоје на вратима кћери Сионове; клицаћу спасењу твоме.<br>

15 Многобошци падоше у јаму коју ископаше, у ову замку, коју тајно ставише, ухвати се нога њихова;<br>

16 Господ се да упознати по суду којим суди; заплете се безбожник у дела руку својих.<br>

17 Нека се врате грешници у ад, сви многобошци који заборављају Бога;<br>

18 Јер сиромах неће бити заборављен до краја, стрпљиво подношење сиротих неће пропасти довека.<br>

19 Устани, Господе, да се човек не осили, нека многобошци буду осуђени пред тобом;<br>

20 Постави, Господе, законодавца над њима; нека сазнају многобошци да су (само) људи.<br>

21 Зашто, Господе, стојиш издалека, превиђаш кад треба, у невољи.<br>

22 Сиромах сагорева кад је безбожник обесан, хватају се (сиромашни) у лукавству која (безбожници) смишљају.<br>

23 Јер грешник се дичи пожудама своје душе, а који чини неправду сматра се срећним;<br>

24 Грешник је раздражио Господа, по свом многом гневу неће (га) тражити; нема Бога пред њим.<br>

25 Његови путеви су у свако време погани, твоји судови уклањају се од његовог лица, завладаће над свим непријатељима својим;<br>

26 Јер рече у свом срцу: нећу посрнути од колена до колена без зла.<br>

27 Уста су му пуна клетве, и горчине, и преваре; под језиком му је мука и невоља.<br>

28 Седи у заседи са богатима да потајно убије недужна; његове очи мотре на сиромаха;<br>

29 Вреба у потаји као лав у својој јазбини,вреба да шчепа сиромаха, кад га повуче;<br>

30 Тлачиће га у својој замки, погнуће се и пашће када савлада сиромахе.<br>

31 Јер рече у свом срцу: Бог је заборавио, одвратио је своје лице да не види до краја.<br>

32 Устани, Господе Боже, нека се подигне твоја рука да сиромаси не буду заборављени;<br>

33 Ради чега је безбожник раздражио Господа? Јер рече у свом срцу: неће истраживати.<br>

34 Ти гледаш, јер ти знаш шта је мука и јарост - да буду предани у твоје руке; теби се, дакле, предаје сиромах, ти си био помоћник сирочету.<br>

35 Сломи мишицу грешнику и опаком, тражиће се његов грех и он се неће се наћи због тога;<br>

36 Господ ће бити цар довека и у све векове, пропашће многобошци са земље његове.<br>

37 Господ је услишао жељу сиромашних, спремност њихових срдаца запазило је твоје ухо.<br>

1 У Господа сам се уздао; како ћете рећи мојој души: лети по горама као птичица?<br>

2 Јер, види, грешници натегоше лук, спремише стреле у тоболац да у тмини устреле оне који су прави у срцу.<br>

3 Јер што си ти довршио, они разрушише; а праведник шта учини?<br>

4 Господ је у свом светом храму; Господ, на небу је његов престо. Његове очи гледају на сиромаха, његове веђе испитују синове људске.<br>

5 Господ испитује праведника и безбожника; а ко воли неправду, мрзи своју душу.<br>

6 Као дажд спустиће замке на грешнике, огањ и сумпор, и снажни вихор је део њихове чаше.<br>

1 Спаси ме, Господе, јер је свети (човек) нестао, јер је све мање истинољубивих међу синовима људским.<br>

2 Таштину изговори свако своме ближњем, из дна срца прозбориће варљиве усне.<br>

3 Да истреби Господ све варљиве усне и језик који се велича,<br>

4 Оне што рекоше: величаћемо свој језик, усне наше су уз нас; ко је наш господар?<br>

5 Због беде убогих и уздаха сиромашних сад ћу устати, говори Господ; даћу се на спасење, смело ћу говорити о том.<br>

6 Господње речи су чисте речи, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута пречишћено.<br>

7 Ти ћеш нас, Господе, чувати и сачувати од овог рода и довека.<br>

1 Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати своје лице од мене?<br>

2 Докле ћу полагати замисли у своју душу, а дан и ноћ болове у срце своје? Докле ће се непријатељ мој уздати нада мном?<br>

3 Погледај, услиши ме, Господе Боже мој; просветли очи моје, да не бих можда заспао и умро.<br>

4 Да не би када казао мој непријатељ: надјачао сам га; тлачитељи моји ће клицати ако се ја поколебам.<br>

1 Безумник рече у свом срцу: нема Бога: поквариће се и опоганиће се у (својим) поступцима, нема тога који честито ради, нема га ни једнога.<br>

2 Господ са неба погледа на синове људске да види има ли који разуман или који тражи Бога.<br>

3 Сви застранише, скупа неваљају; нема тога који честито ради, нема ни једнога.<br>

4 Зар се неће уразумити сви који чине безакоње? Они који прождиру мој народ као што једу хлеб, Господа не признаше.<br>

5 Уплашиће се од страха тамо где страха не беше, јер је Бог у роду праведном.<br>

6 Наружисте замисао сиромаха, али Господ је његово поуздање.<br>

1 Господе, ко ће обитавати у твојој сеници и ко ће се настанити на светој гори твојој?<br>

2 Ко непорочан ходи и твори правду, ко говори истину у срцу свом,<br>

3 Ко не завара својим језиком, и не учини зла свом ближњем, и не прихвати увреде на своје најближе;<br>

4 Ништаван је пред њим ко је зао, он слави богобојажљиве; ко се куне своме ближњем и не пориче;<br>

1 Сачувај ме, Господе, јер се у Тебе уздах.<br>

2 Рекох Господу: ти си Господ мој, јер немаш потребе за мојим добрима.<br>

3 Светима, који су на његовој земљи, дивно учини и све што хтеде на њима.<br>

4 Умножише се њихове немоћи, после тога похиташе; нећу окупљати њихове скупове с крвљу (жртава), нити ћу уснама својим споменути имена њихова.<br>

5 Господ је део мога наследства и моје чаше: ти си онај који ми успоставља наследство моје.<br>

6 Ужа ми падоше на оно најбоље; јер ми је наследство најбоље.<br>

7 Благосиљаћу Господа који ме уразуми; и још до ноћи поучи ме унутрашњи глас.<br>

8 Гледах Господа пред собом свагда, јер ми је с десне стране, да се не поколебам.<br>

9 Зато се срце моје развесели и кликну језик мој; чак ће се и тело моје усталити у нади,<br>

10 Јер ми нећеш оставити душу у аду, нити ћеш дати да светац твој види трулеж.<br>

1 Услиши, Господе, правду моју, обрати пажњу на моје мољење, саслушај молитву моју која (не иде) са лажљивих усана.<br>

2 Од твога лица нека изиђе суд мој, очи моје нека виде правицу.<br>

3 Испитао си срце моје, посетио ноћу; огњем си ме окушао и неправда се не нађе у мени.<br>

4 Да ми уста не прозборе људска дела, због речи твојих усана сачувао сам тешке путеве.<br>

5 Усаврши стопе моје на твојим стазама да не поклекну кораци моји.<br>

6 Ја призвах, јер ме ти услиша, о Боже; приклони мени ухо своје и саслушај моје речи.<br>

7 Покажи дивну милост своју, ти који избављаш оне који се уздају у тебе - од оних што се противе твојој десници.<br>

8 Сачувај ме као зеницу ока; заклоном својих крила заклонићеш ме,<br>

9 Од лица безбожника који ме ојадише. Непријатељи моји обузеше душу моју;<br>

10 Затворише своје срце, устима својим изговорише охолост.<br>

11 Који ме изгоне ти ме сада опколише, очи своје упреше да (ме) оборе на земљу.<br>

12 Спопадоше ме као лав спреман за лов и као лавић који лежи у потаји.<br>

13 Устани, Господе, претеци их и обори их, избави моју душу од безбожника, мач свој од непријатеља твоје руке.<br>

14 Господе, од оних којих је мало на земљи - раздели их у њиховом животу. И од оних што је скривено твоје напуниће се њихов трбух; наситише се синови њихови те оставише преостало дечици својој.<br>

1 Љубићу те, Господе, крепости моја.<br>

2 Господ је моја чврстина, и прибежиште и избавитељ мој, мој помоћник је Бог мој, и уздаћу се у њега; он је мој заштитник и рог мога спасења, заступник мој.<br>

3 Призиваћу хвалећи Господа и спашћу се од непријатеља својих.<br>

4 Обузеше ме смртни болови и бујице безакоња узнемирише ме;<br>

5 Опколише ме паклени болови, смртне замке претекоше ме.<br>

6 И у тескоби својој призвах Господа и Богу своме завапих; из свога светог храма он чу глас мој и вапај мој пред њим ући ће у његове уши.<br>

7 Заљуља се и задрхта земља, уздрмаше се и пољуљаше се темељи гора јер се Господ разгневи на њих.<br>

8 Подиже се дим од његовог гнева и огањ плану са његова лица, жеравице се разгореше од њега.<br>

9 И приклони небо те сиђе, и тмина је под његовим ногама.<br>

10 И попе се на херувима и полете, полете на ветреним крилима.<br>

11 И стави тмину као свој заклон; око њега је сеница његова, тамна је вода у ваздушним облацима.<br>

12 Од севања пред њим разиђоше се облаци, град и пламене жеравице.<br>

13 И загрме Господ са неба, и Свевишњи пусти глас свој;<br>

14 И пусти стреле и расу их, и умножи муње те их помете.<br>

15 И показаше се водени извори, и открише се темељи васељене од твоје претње, Господе, од даха твога гневног духа.<br>

16 Он посла са висине и узе ме, прихвати ме из многих вода.<br>

17 Избави ме од мојих силних непријатеља и од оних који ме мрзе, јер се учврстише нада мном.<br>

18 Претекоше ме на дан мога понижења, а Господ ми би потпора,<br>

19 И изведе ме на ширину; избавиће ме јер сам му мио.<br>

20 И узвратиће ми Господ по мојој правди и по чистоти мојих руку узвратиће ми,<br>

21 Јер ја сачувах путеве Господње и не одметнух се од свога Бога,<br>

22 Јер су сви његови закони преда мном и наредбе његове не уклоних од себе.<br>

23 И бићу непорочан с њим и чуваћу се од безакоња свога.<br>

24 И узвратиће ми Господ по правди мојој и по чистоти мојих руку пред његовим очима.<br>

25 Са светим бићеш свет и са недужним човеком бићеш недужан,<br>

26 Са изврсним бићеш изврстан, а са изопаченим бићеш и ти другачији.<br>

27 Јер ти ћеш спасти смерни народ, а очи охолих понизићеш.<br>

28 Јер ти ћеш припалити свећњак мој, Господе; о Боже мој, обасјаћеш мој мрак.<br>

29 Јер ти ћеш ме избавити од напасти и са Богом својим прескочићу зид.<br>

30 Бог мој, његов пут је непорочан, Господње речи су ватром пречишћене, он је заштитник свима који се у њега уздају.<br>

31 Јер ко је Бог осим Господа и ко је Бог осим Бога нашега?<br>

32 Бог је тај који ме опасује снагом и он постави непорочан пут мој;<br>

33 Припрема ноге моје као у јелена и ставља ме на висине,<br>

34 Руке моје обучава за бој и мишице моје учини да лук мједени напињу;<br>

35 И даде ми заштиту мога спасења, и прихвати ме десница твоја; и твоје васпитање исправи ме до краја, и то твоје васпитање ће ме научити.<br>

36 Раширио си моје кораке пода мном и не изнемогоше стопе моје.<br>

37 Протераћу своје непријатеље и стићи ћу их, и нећу се вратити док они не нестану;<br>

38 Потиснућу их и неће моћи да опстану, пашће под моје ноге.<br>

39 И опасао си ме снагом за бој, покорио си пода мном све који устају на мене,<br>

40 И натерао си у бекство моје непријатеље, и истребио си оне који ме мрзе.<br>

41 Они викнуше, али спасиоца не беше; ка Господу али их не услиша.<br>

42 И иситнићу их као прах на ветру, загладићу их као улично блато.<br>

43 Избавићеш ме од противљења народа, поставићеш ме за поглавицу многобожаца; народ, кога не знадох, постаде ми слуга,<br>

44 Послуша ме све што чу; туђински синови слагаше ме,<br>

45 Туђински синови овешташе и посташе хроми са својих стаза.<br>

46 Живи Господ и благословен је Бог мој, и нека се узвиси Бог мога спасења,<br>

47 Бог који ми даје освете и који ми покори народе,<br>

48 Избавитељ мој од мојих гневних непријатеља; узвисићеш ме над онима који устају на мене, од неправедна човека избавићеш ме.<br>

49 Зато ћу те исповедати међу народима, Господе, и појаћу имену твоме;<br>

1 Небеса казују славу Божију, а небески свод објављује дело његових руку;<br>

2 Дан дану изриче и ноћ ноћи објављује знање.<br>

3 Нема говора ни речи код којих се не чују њихови гласови;<br>

4 Глас њихов изиђе по свој земљи и њихове речи до краја васељене. На сунцу је поставио свој шатор;<br>

5 И оно као женик излази из своје ложнице, клицаће као див кад протрчи свој пут.<br>

6 Излазак му је са краја неба и са крајем неба опет се среће; и нема тога ко ће се сакрити од жара његова.<br>

7 Господњи закон је непорочан, он обраћа душе; Господње сведочанство је поуздано, оно умудрује безазлене;<br>

8 Господње наредбе су праве, оне веселе душе; Господња заповест зрачи светлост, просвећује очи;<br>

9 Страх Господњи је чист, он остаје довека; пресуде Господње су истините, оне су све скупа оправдане,<br>

10 Боље су од злата и многог драгог камена, а слађе од меда и саћа.<br>

11 Зато их и твој слуга чува; када се чувају - узвраћање је много.<br>

12 Ко ће схватити (своје) погрешке? Очисти ме од оних тајних,<br>

13 И од туђих поштеди свога слугу, ако ме не савладају, тада ћу бити непорочан и очишћен од великог греха.<br>

1 Нека те услиши Господ у дан када те невоља притисне, име Бога Јаковљева да те заштити.<br>

2 Нека ти пошаље помоћ из светиње и да те прихвати са Сиона.<br>

3 Нека се сети сваке твоје жртве и твоја жртва паљеница да буде гојеница.<br>

4 Нека ти Господ да по твом срцу и да ти се сваки наум испуни.<br>

5 Клицаћемо твом спасењу и у име Бога свога величаћемо се. Нека испуни Господ све твоје молбе.<br>

6 Сад сам сазнао да је Господ спасао свога помазаника; услишаће га са свога светог неба; моћно је спасење његове деснице.<br>

7 Једни бојним колима, други коњима, а ми ћемо се величати именом Господа Бога, свога.<br>

8 Они сапети бише и падоше, а ми устасмо и усправисмо се.<br>

1 Господе, твојом силом развеселиће се цар и спасењу твоме клицаће снажно.<br>

2 Дао си му што му срце жели и ниси га лишио оног што хоће усне његове.<br>

3 Јер си га предухитрио ваљаним благословом, ставио си му на главу венац од драгог камена.<br>

4 Молио те је за живот и дао си му да се продуже дани довека.<br>

5 Твојом помоћу велика је његова слава, славу и велелепије ставићеш на њега;<br>

6 Јер ћеш му дати благослов довека, развеселићеш га радошћу свог лица.<br>

7 Јер се цар узда у Господа и милошћу Свевишњега неће се поколебати.<br>

8 Нек пронађе твоја рука све непријатеље твоје, десница твоја да нађе све који те мрзе.<br>

9 Учинићеш их као огњену пећ - кад се покаже твоје лице; својим гневом Господ ће их помести и огањ ће их прождерати.<br>

10 Истребићеш род њихов са земље и потомство њихово међу људским синовима.<br>

11 Јер навалише зло на тебе, смислише замисао коју неће моћи да остваре.<br>

12 Јер ћеш их натерати у бекство; преосталим (стрелама) удесићеш лице њихово.<br>

1 Боже, Боже мој, погледај ме; зашто си ме оставио? Далеко су од мога спасења речи којима падам у грехе.<br>

2 Боже мој, викаћу дању и нећеш услишати, и ноћу, али немам мира.<br>

3 А ти, хвало Израиљева, у светињи пребиваш.<br>

4 Очеви наши уздаше се у тебе, уздаше се и ти их избави.<br>

5 Теби повикаше и спасоше се, у тебе се уздаше и не осрамотише се.<br>

6 Ја сам црв а не човек, ругло људима и презир народу.<br>

7 Сви који ме гледају наругаше ми се, проговорише уснама, махнуше главом (говорећи):<br>

8 Уздао се у Господа, нека га избави; нека га спасе, ако га жели.<br>

9 Јер ти си ме извадио из (мајчине) утробе, ти си моја нада од дојки матере моје;<br>

10 Теби сам бачен из мајчиног крила, ти си мој Бог од утробе матере моје.<br>

11 Не одступи од мене, јер је невоља близу, а нема ко да (ми) помогне.<br>

12 Јунци многи опколише ме, угојени бикови окружише ме;<br>

13 Разјапише на мене своја уста као лав који граби и риче.<br>

14 Ја се разлих као вода и расуше се све кости моје, срце моје поста као восак који се топи у грудима мојим.<br>

15 Крепост моја сасуши се као цреп, а језик ми се слепи с грлом, и до смртног праха довео си ме.<br>

16 Јер многи пси опколише ме, руља зликоваца окружи ме, прободоше ми руке и ноге.<br>

17 Ја избројах све кости своје, а они ме осмотрише и погледаше на мене.<br>

18 Разделише моје хаљине међу собом а за одећу моју бацише коцку.<br>

19 А ти, Господе, не удаљи (своју) помоћ од мене, гледај да ми помогнеш.<br>

20 Избави ми душу од мача и од пасје шапе јединицу моју;<br>

21 Спаси ме од лавовских уста и од рогова једнорога смерност моју.<br>

22 Казиваћу твоје име браћи својој, усред скупштине појаћу те.<br>

23 Ви, који се бојите Господа, похвалите га, све потомство Јаковљево, прославите га, све потомство Израиљево нека се њега боји.<br>

24 Јер не презре нити се расрди на молитву сиромаха, и не окрену лица свога од мене, него ме услиша када сам упутио вапај њему.<br>

25 Теби има да захвали што могу да те славим на великој скупштини, извршићу завете своје пред онима који се њега боје.<br>

26 Јешће убоги и наситиће се, и хвалиће Господа који га траже; њихова срца биће жива довека.<br>

27 Опоменуће се и обратиће се Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред тобом сва многобожачка племена.<br>

28 Јер је Господње царство и он влада народима.<br>

29 Једоше и поклонише се сви богати на земљи, пред њим ће пасти сви који силазе у земљу. А моја душа живи за њега.<br>

30 И моје потомство служиће му; објавиће се Господу покољење које долази,<br>

1 Господ је мој пастир и ништа ми неће недостајати.<br>

2 На месту где је младо зеленило, онде ме настани, наведе ме да се одморим на води,<br>

3 Душу ми обрати. Поведе ме на стазе праведности имена свога ради.<br>

4 Па ако и пођем долином смртне сенке, нећу се бојати зла, јер си ти са мном; твој жезао и твоја палица утврдише ме.<br>

5 Поставио си преда ме трпезу на видику оних који ме притискују; помазао си ми главу уљем, и чаша ме опија као најбоља.<br>

1 Господња је земља и све што испуњава васељена и све што живи на њој;<br>

2 Он је основа на морима и на рекама је утврди.<br>

3 Ко ће се попети на гору Господњу и ко ће стати на његово свето место?<br>

4 У кога су недужне руке и чисто срце, који не узе узалуд своју душу и не закле се лажно ближњему своме,<br>

5 Тај ће примити благослов од Господа и милостињу од Бога, свога спаситеља.<br>

6 То је род оних који га траже, који траже лице Бога Јаковљева<br>

7 Подигните, врата, надвратнике своје, и дижите се, вечна врата, и ући ће цар славе.<br>

8 Ко је тај цар славе? Господ крепак и силан, Господ силан у рату.<br>

9 Ви, владари, подигните своја врата, и ући ће цар славе.<br>

1 К теби, Господе, уздигох душу своју, Боже мој.<br>

2 У тебе се уздам; да се не бих осрамотио и да ме непријатељи моји не исмеју.<br>

3 И сви који се тебе држе, неће се осрамотити; нека се постиде сви који без икаква смисла чине безакоње.<br>

4 Господе, упознај ме с твојим путевима и научи ме стазама твојим.<br>

5 Упути ме на своју истину и научи ме, јер си ти Бог, мој спаситељ, и тебе чеках сав дан.<br>

6 Сети се, Господе, свога милосрђа и милости своје јер су вечни.<br>

7 Не помињи грехове моје младости и незнања мога; по милости својој сети се мене, Господе, ради своје доброте.<br>

8 Господ је добар и праведан; стога ће поставити закон онима који греше на путу.<br>

9 Он ће упутити кротке на суд, научиће кротке путевима својим.<br>

10 Сви су Господњи путеви милост и истина онима који истражују његов завет и његова сведочанства.<br>

11 Ради имена свога, Господе, опрости и мој грех, јер је велик.<br>

12 Ко је тај човек који се боји Господа? Он ће му поставити закон на путу који је изабрао.<br>

13 Душа ће му починути у добру и потомство његово наследиће земљу.<br>

14 Господ је крепост онима који га се боје и његов завет показаће им (то).<br>

15 Очи су ми свагда управљене Господу, јер он ће извући из замке моје ноге.<br>

16 Погледај ме и смилуј се на мене, јер ја сам инокосан и сиромах.<br>

17 Намножише се тескобе мога срца, из невоља мојих изведи ме.<br>

18 Види моју понизност и муку моју, и опрости све моје грехе.<br>

19 Види моје непријатеље, како их је много, и како ме омрзнуше неправедно, из чисте мржње.<br>

20 Сачувај ми душу и избави ме; не дај да се осрамотим јер се у тебе уздах.<br>

21 Безазлени и правични везиваху се уз мене, јер се тебе држим, Господе.<br>

1 Пресуди ми, Господе, јер ја у незлобивости својој ходих и уздајући се у Господа нећу изнемоћи.<br>

2 Провери ме, Господе, и искушај ме, прекали ми бубреге и срце.<br>

3 Јер Твоја милост је пред очима мојим и у истини твојој нађох радост.<br>

4 Нисам седео са сујетним људима и да никада међу преступнике закона не уђем;<br>

5 Омрзох друштво опаких, и са безбожнима да не седнем.<br>

6 Међу недужнима опраћу своје руке и ићи ћу око твога жртвеника, Господе.<br>

7 Да чујем глас твоје хвале и испричам сва чудеса твоја.<br>

8 Господе, заволех величанственост лепоте твога дома и место где твоја слава станује.<br>

9 Немој погубити душу моју са безбожницима, ни живот мој са онима који крв проливају.<br>

10 У чијим рукама су безакоња, десница им је пуна мита.<br>

11 А ја у незлобивости својој ходих; избави ме и смилуј се на мене.<br>

1 Господ је просвећење моје и спаситељ; кога да се бојим? Господ је заштитник мога живота; од кога да се плашим?<br>

2 Кад год ми се приближише злотвори да ми поједу тело, угњетачи моји и непријатељи, они изнемогоше и падоше.<br>

3 Ако се против мене војска сврста, неће се уплашити срце моје; ако се рат дигне на мене, и тада се ја уздам.<br>

4 Једно затражих од Господа, само то ћу искати: да пребивам у дому Господњем кроз све дане живота свога, да сагледам милину Господњу и да походим храм његов.<br>

5 Јер ме прикри у сенци (својој) онога дана кад ме снађоше зла; покри ме у скровишту свога шатора, на стену ме уздиже.<br>

6 И гле, сад подиже моју главу над непријатељима мојим; ишао сам около и у његовом шатору принех жртву уз клицање, певаћу и песмом ћу прославити Господа.<br>

7 Услиши, Господе, глас мој којим завапих; смилуј се на мене и услиши ме.<br>

8 Затражи моје лице, рече срце моје о теби; тражићу твоје лице, Господе.<br>

9 Не окрени лица свога од мене, не одби у гневу слугу свога; буди ми помагач, немој ме одгурнути и не остављај ме, Боже, спаситељу мој.<br>

10 Јер мој отац и моја мајка оставише ме, а Господ ме прихвати.<br>

11 Постави ми закон, Господе, за твој пут и поведи ме твојом правом стазом поради непријатеља мојих.<br>

12 Немој ме предати на вољу оних који ме угњетавају, јер усташе на мене неправедни сведоци, и неправда је слагала саму себе.<br>

13 Верујем да ћу видети добра Господња у земљи живих.<br>

1 Теби, Господе, завапих, Боже мој, не оглуши се о мене, да не бих, ако ти оћутиш, био као они који силазе у гроб.<br>

2 Услиши глас моје молитве када ти се молим, када дижем своје руке ка твоме светом храму.<br>

3 Немој повући душу моју заједно са грешницима и немој ме погубити заједно са онима који чине неправду, који говоре о миру са својим ближњим, а у срцу им је зло.<br>

4 Дај им по њиховим делима и по злим поступцима њиховим; подај им по делима њихових руку, узврати им равном мером.<br>

5 Јер не схватише дела Господња, ни дела његових руку; оборићеш их и нећеш их више подићи.<br>

6 Нека је благословен Господ што је услишао глас моје молитве.<br>

7 Господ је мој помагач и заштитник; у њега се поузда срце моје и нађох помоћ, и процвета тело моје; и хвалићу га из свег срца.<br>

8 Господ је крепост свога народа и заштитник спасења свога помозаника.<br>

1 Принесите Господу, синови Божји, принесите Господу јагањце, принесите Господу славу и част.<br>

2 Принесите Господу славу, имену његовом, поклоните се Господу у његовом светом двору.<br>

3 Глас Господњи је над водама, загрме Бог славе, Господ је над водама многим.<br>

4 Глас Господњи је у сили, глас Господњи је у величанствености.<br>

5 Глас Господњи ломи кедре и поломиће Господ кедре ливанске.<br>

6 И учиниће да Ливан подскакује као теле и Сирион као млади биво.<br>

7 Глас Господа који пресеца пламен огњени,<br>

8 Глас Господњи потреса пустињу, и потрешће Господ пустињу Кадис.<br>

9 Глас Господњи чини да се рађају јелени, и оголиће шуме; и у његовом храму свако говори: слава.<br>

10 Господ столује над потопом, као цар седеће Господ довека.<br>

1 Хоћу да те узвисим, Господе, што си ме прихватио и ниси дао да се непријатељи моји радују нада мном.<br>

2 Господе, Боже мој, теби завиках и ти ме исцели;<br>

3 Господе, ти изведе душу моју из царства мртвих, спасао си ме од оних који силазе у гроб.<br>

4 Појте Господу, свеци његови, и исповедајте га сећајући се његове светости;<br>

5 Јер му је гнев (само) у срџби, а живот је у вољи његовој; увече ће навратити плач, а ујутро велика радост.<br>

6 У свом добру ја рекох: нећу се поколебати довека.<br>

7 Господе, у својој доброј вољи дај снагу мојој красоти; кад одврати своје лице, ја се сметох.<br>

8 Теби ћу, Господе, вапити и молићу се Богу своме.<br>

9 Каква је корист од моје крви, кад у трулеж сиђем? Хоће ли те прах исповедати и објављивати истину твоју?<br>

10 Услиша ме Господ и смилова се на мене, Господ постаде помагач мој.<br>

11 Моје нарицање ти си обратио у игру, скинуо си са мене одећу жалости и опасао си ме радошћу,<br>

1 Господе, у тебе се поуздах, да се не бих постидео довека; избави ме праведношћу својом и узвиси ме.<br>

2 Приклони ухо своје мени, похитај да ме избавиш; буди ми Бог заштитник и уточиште - да се спасем.<br>

3 Јер ти си моја трђава и моје и уточиште, и имена свога ради води ме и управљај мноме.<br>

4 Извешћеш ме из ове замке коју ми потајно поставише, јер си ти мој заштитник.<br>

5 У твоје руке предаћу дух свој; искупио си ме, Боже истинити.<br>

6 Ти си омрзнуо оне што чувају сасвим ништавне ствари, а ја се уздах у Господа.<br>

7 Радоваћу се веома и веселићу се због твоје милости, јер си погледао на моју смерност, спасао си ми душу од невоља.<br>

8 И ниси ме предао у непријатељске руке, поставио си ми ноге на пространом месту.<br>

9 Смилуј се на мене, Господе, јер ме невоља притискује; помете се у јаду око моје, душа моја и тело моје.<br>

10 Јер ми живот ишчиле у муци и године моје у уздисајима; ослаби ми крепост у убогости и уђе страх у кости моје.<br>

11 Постадох ругло свим непријатељима својим и свим суседима - веома - и страшило онима који ме познају, побегоше од мене они који ме напољу виде.<br>

12 Заборављен сам у људском сећању као мртвац, постадох као разбијен суд.<br>

13 Јер чух подругљиво шапутање многих околних суседа; када се скупише заједно против мене и договарише да ми узму живот.<br>

14 А ја се уздах у тебе, Господе; рекох: ти си мој Бог.<br>

15 Моји дани су у твојим рукама; избави ме из руку непријатеља мојих и од оних који ме гоне.<br>

16 Нека засветли твоје лице над слугом твојим спаси ме својом милошћу.<br>

17 Господе, не дај да се осрамотим, јер тебе призвах; нека се осрамотим, јер тебе призвах; нека се осрамоте безбожници и нека их одведу доле у ад.<br>

18 Нека занеме лажљиве усне које у охолости и ниподаштавању говоре безакоње против праведника.<br>

19 Како је велика твоја доброта, Господе, коју си сачувао за оне који се тебе боје, коју си указао онима који се уздају у тебе пред синовима људским.<br>

20 Сакрићеш их под кров лица свога од људских немира заштитићеш их у шатору од противничких језика.<br>

21 Нека је благословен Господ, зато што ми дивно показа своју милост у тврдом граду.<br>

22 У малоумности својој рекох: одбачен сам од твојих очију. Зато си услишао глас моје молитве, кад сам теби вапио.<br>

23 Љубите Господа сви свети његови, јер Господ тражи истину и узвраћа онима који сувише охоло поступају.<br>

1 Блажени су они којима су отпуштена безакоња и чији су греси покривени.<br>

2 Блажен је човек коме Господ не урачунава грех и нема преваре у његовим устима.<br>

3 Зато што прећутах, усахнуше кости моје од вапаја мога по вас дан.<br>

4 Дању и ноћу осетих тежину твоје руке нада мном, копнио сам као на летњој жези.<br>

5 Спознах свој грех и безакоње своје не прикрих; рекох: исповедићу свој грех Господу; и ти ми опрости безбоштво мога греха.<br>

6 Зато свако ко је побожан нека ти се моли у погодно време; кад многе воде навале, неће га стићи.<br>

7 Ти си моје уточиште од невоље којом сам окружен; велика радости моја, искупи ме од оних који ме опколише.<br>

8 Уразумићу те и показаћу ти пут којим да идеш, уперићу очи своје на тебе.<br>

9 Не будите као коњ и мазга, у којима нема разума, уздом и жвалама треба им обуздати чељуст, кад не иду к теби.<br>

10 Грешника сналазе многе казне, а онога који се узда у Господа милост ће окружити.<br>

1 Кличите праведници у Господу; праведницима доликује похвала.<br>

2 Славите Господа уз китару, певајте му уз харфу са десет жица.<br>

3 Запевајте му нову песму, лепо ударајте у жице уз поклич.<br>

4 Јер је реч Господња права и сва његова дела су у верности.<br>

5 Он воли милостињу и (праведни) суд, пуна је земља милости Господње.<br>

6 Господњом речју учврстише се небеса и дахом његових уста сва војска њихова.<br>

7 Он сабира морску воду као мех, бездане ставља у оставе.<br>

8 Сва земља нека се боји Господа и сви становници света нека устрепте од њега.<br>

9 Јер он рече и посташе, он заповеди и саздаше се.<br>

10 Господ разбија намере народа, осујећује њихова смишљања и осујећује намере владара.<br>

11 А намера Господња остаје довека, мисли његовог срца - од поколења до поколења.<br>

12 Блажен је народ коме је Господ његов Бог, народ који је он изабрао себи за наследство.<br>

13 Господ погледа са неба, виде све синове људске;<br>

14 Са свога уготовљеног пребивалишта погледа на све који насељавају земљу.<br>

15 Он је понаособ створио срца њихова, он зна сва њихова дела.<br>

16 Цар се не спасава многом војском и див се неће спасти својом великом снагом.<br>

17 Коњ је лажна помоћ, неће се спасти својом великом снагом.<br>

18 Види, Господње очи су на онима који се њега боје; који се уздају у његову милост.<br>

19 Да им спасе живот од смрти и да их прехрани у глади.<br>

20 Наша душа држи се Господа, јер је он наш помагач и заштитник;<br>

21 У њему ће се веселити наше срце и у његово свето име ми се уздасмо.<br>

1 Благосиљаћу Господа у свако доба, похвала њему је стално у мојим устима.<br>

2 Господом ће се похвалити моја душа; нека (то) чују смерни и нека се обрадују.<br>

3 Величајте Господа са мном и заједно узвисимо име његово.<br>

4 Потражих Господа и он ме услиша, и од свих мојих потуцања избави.<br>

5 Њему приступите и бићете просвећени, и лица ваша неће се постидети.<br>

6 Овај сиромах завапи и Господ га услиша, и спасе га од свих његових невоља.<br>

7 Анђео Господњи стајаће спреман око оних који се њега боје и избавиће их.<br>

8 Окусите и видите да је Господ благ; блажен је човек који се у њега уздаје.<br>

9 Бојте се Господа, сви свети његови, јер они који се њега боје не трпе оскудицу.<br>

10 Богати осиромашише и огладнеше, а они који траже Господа неће остати без икаква добра.<br>

11 Ходите, децо, послушајте мене, научићу вас страху Господњем.<br>

12 Ко је тај човек који хоће живот и воли да види добре дане?<br>

13 Обуздај свој језик од зла и своје усне да не изговоре превару.<br>

14 Уклони се од зла и чини добро, потражи мир и иди за њим.<br>

15 Господње очи су на праведнима и уши његове слушају њихову молитву.<br>

16 А лице Господње је против оних што чине зла, да им затре спомен са земље.<br>

17 Завапише праведници и Господ их услиша, и избави их од свих њихових невоља.<br>

18 Господ је близу оних који су скрушена срца и он ће спасти смерне духом.<br>

19 Праведнике сналазе многе невоље, и од свих њих он ће их избавити.<br>

20 Господ чува све њихове кости, ни једна од њих неће се поломити.<br>

21 Зла смрт сналази грешнике, а они који мрзе праведника огрешиће се.<br>

1 Пресуди, Господе, онима који ме вређају, зарати на оне који војују против мене.<br>

2 Узми оружје и штит и дигни се мени у помоћ.<br>

3 Исучи мач и пресретни моје гонитеље; реци мојој души: ја сам твоје спасење.<br>

4 Нека се постиде и посраме они који траже моју душу, нека устукну и нека се застиде који ми смишљају зло.<br>

5 Нека буду као прах на ветру, и анђео Господњи нека их потисне;<br>

6 Пут њихов нека буде мрачан и клизав, и анђео Господњи нека их прогони.<br>

7 Јер ни за што поставише тајно своју замку мени на пропаст, без разлога нагрдише моју душу.<br>

8 Нека наиђе на њих замка за коју не знају, и мрежа коју тајно поставише нека их ухвати, и пашће у исту замку.<br>

9 А моја душа клицаће Господу, обрадоваће се његовој заштити;<br>

10 Све моје кости говориће: Господе, ко је као ти, који избављаш сиромаха из руке тлачитеља, бедника и убогог од оних који га пљачкају?<br>

11 Усташе неправедни сведоци, питаху ме што нисам знао;<br>

12 Узвратише ми зло за добро и усамљеност души мојој.<br>

13 А кад су ми они досађивали, ја сам носио одећу жалости и постом сам кротио душу своју, и молитва ће ми се у недра вратити.<br>

14 Као да је ближњи, као да је наш брат, тако (у њему) уживах; као онај који је жалостан и туробан, тако скрушен бејах.<br>

15 А они се обрадоваше и скупише против мене, спопадоше ме мучења која не знадох, растргоше се и не престаше.<br>

16 Доведоше ме у искушење, наругаше ми се до миле воље, зубима својим шкргутаху на мене.<br>

17 Господе, када ћеш погледати? Опорави ми душу од њихових злочина, од лавова мој драгоцени живот.<br>

18 Исповедаћу те, Господе, на великој скупштини, хвалићу те усред многог народа.<br>

19 Не дај да се радују они који су ми без разлога непријатељи, који ме мрзе ни за што и намигују очима.<br>

20 Јер мени су говорили о миру, а у срџби су смишљали преваре.<br>

21 Разјапише своја уста на мене, и рекоше: добро, добро, видеше очи наше.<br>

22 Видео си, Господе, немој прећутати, Господе, не одступи од мене;<br>

23 Прени се, Господе, и обрати пажњу на мој суд, Боже мој и Господе мој, поведи моју парницу.<br>

24 Пресуди ми по својој праведности, Господе Боже мој, да они не би ликовали нада мном;<br>

25 Да не би рекли у свом срцу: Благо, благо нашој души; и да не би рекли: прогутали смо га.<br>

26 Нека се постиде и посраме сви који се радују мом злу, нека се обуку у стид и срам који се размећу нада мном.<br>

27 Нека кличу и нека се обрадују који желе моју правду, и нека једнако говоре: нека се Господ велича, који желе мир његовом слузи.<br>

1 Безаконик говори у себи - да греши, нема страха Божијег пред његовим очима; <br>

2 Јер он обмањује самог себе, уместо да увиди своје безакоње и да (га) омрзне.<br>

3 Речи његових уста су безакоње и превара, не хтеде да разуме па да чини добро;<br>

4 Смишља безакоње на својој постељи, остаје на рђавом путу, и од зла не зазире.<br>

5 Господе, на небу је твоја милост и истина твоја је до облака;<br>

6 Твоја праведност личи на Божије горе, судови твоји су као велики бездан; Господе, ти ћеш спасти људе и стоку.<br>

7 Како си обилно показао своју милост, Боже; а синови људски уздаће се под твојим окриљем.<br>

8 Наситиће се претилине твога дома; и потоком своје милине напајаћеш их;<br>

9 Јер у теби је извор живота, у твојој светлости гледаћемо светлост.<br>

10 Укажи своју милост онима који те знају и праведност своју онима који су права срца.<br>

11 Да ме не згази охола нога и грешничка рука да ме не поколеба.<br>

1 Немој се жестити на неваљалце нити завидети онима који чине безакоње;<br>

2 Јер ће се као трава брзо сасушити и као зелено биље брзо ће увенути.<br>

3 Уздај се у Господа и чини добро, обитавај на земљи и бићеш нахрањен њеним богатством;<br>

4 Нађи насладу у Господу и даће ти што ти срце жели.<br>

5 Откриј Господу пут свој и уздај се у њега, а он ће учинити,<br>

6 И извешће твоју праведност као светлост и правицу твоју као подне.<br>

7 Потчини се Господу и моли га усрдно; немој се жестити на онога који напредује на свом путу, на човека који чини безакоње.<br>

8 Утишај гнев и остави јарост, немој се жестити тако да (сам) чиниш зло;<br>

9 Јер злочинци ће бити истребљени, а они који се држе Господа ти ће наследити земљу.<br>

10 И још мало па неће бити грешника, и тражићеш његово место и нећеш наћи.<br>

11 А кротки ће наследити земљу и уживаће у обиљу мира.<br>

12 Грешник ће мотрити на праведника и шкргутаће својим зубима на њега;<br>

13 Али Господ ће га исмејати, јер унапред види да се примиче његов дан.<br>

14 Грешници исукаше мач, затегнуше свој лук да оборе сиромаха и убогог, да посеку оне који су права срца.<br>

15 Мач њихов нека уђе у њихово срце и лукови њихови нека се поломе.<br>

16 Боље је мало у праведника него много грешничко богатство;<br>

17 Јер ће грешничке мишице бити потрвене, а Господ даје подршку праведницима.<br>

18 Зна Господ путеве непорочних и њихово наследство биће довека;<br>

19 Они се неће постидети у зло доба и у данима глади биће сити.<br>

20 Јер ће грешници пропасти, а непријатељи Господњи несташе заједно са својом славом и величањем, нестадоше као дим.<br>

21 Грешник зајми и не може да врати, а праведник се сажали и даје;<br>

22 Јер земљу ће наследити они који благосиљају Господа, а који га проклињу биће истребљени.<br>

23 Господ управља човечијим корацима и мио му је његов пут;<br>

24 Кад падне, неће устукнути, јер му Господ придржава руку.<br>

25 Био сам млад и остарех, и не видех праведника сасвим остављена, нити потомство његово да проси хлеб;<br>

26 По вас дан он зна да се смилује и да зајми, и потомство ће му бити на благослов.<br>

27 Уклони се од зла и чини добро, па ћеш остати довека;<br>

28 Јер Господ воли правицу и неће оставити своје свеце, чуваће их довека. А безаконици ће бити растерани и потомство безбожника биће истребљено;<br>

29 Праведници пак наследиће земљу и обитаваће на њој у све векове.<br>

30 Уста праведника говоре мудрост и његов језик казиваће правицу;<br>

31 Закон његовог Бога му је у срцу и његови кораци неће се спотаћи.<br>

32 Грешник вреба праведника и тражи да га убије,<br>

33 Али Господ га неће препустити у његове руке нити ће га осудити, кад му стане судити.<br>

34 Држи се Господа и сачувај његов пут, па ће те узвисити да наследиш земљу; гледаћеш истребљивање грешника.<br>

35 Видех безбожника како се над свима уздиже и подиже као ливански кедрови;<br>

36 И прођох и, види, нема га, и потражих га, и не нађе се његово место.<br>

37 Чувај незлобивост и држи се исправно, јер мирољубив човек оставља потомство;<br>

38 А безаконици ће сви листом бити истребљени, истребиће се безбожничко потомство.<br>

39 Спасење пак праведника долази од Господа и он је њихов заштитник у време невоље,<br>

1 Господе, немој ме покарати јарошћу својом, нити ме казнити гневом својим.<br>

2 Јер ме устрелише твоје стреле и рука твоја притисну ме;<br>

3 Моме телу нема лека од твога гнева, од мојих грехова нема мира костима мојим.<br>

4 Јер безакоња моја превазиђоше ми главу, као тешко бреме оптеретише ме.<br>

5 Ране моје засмрдеше и загнојише се од безумља мога;<br>

6 Клонух и погурих се сасвим, по вас дан ходах туробан.<br>

7 Јер душа ми се испуни поругама и нема лека телу моме.<br>

8 Ојађен сам и сасвим понижен, риках од уздисања свога срца.<br>

9 Господе, сва моја жеља је пред тобом, и уздисај мој није скривен од тебе.<br>

10 Срце ми се узнемири, остави ме снага моја, и светлост мојих очију - ни она није са мном.<br>

11 Моји пријатељи и ближњи моји приближише се према мени и стадоше, и моји најближи стадоше издалека;<br>

12 Савладаше ме они који траже моју душу и који ме желе зло рекоше ништавне ствари, и преварама бавише се по вас дан.<br>

13 А ја као глух не слушах и као нем који не отвара своја уста,<br>

14 И био сам као човек који не чује и нема прекора у устима својим.<br>

15 Јер у тебе се уздах, Господе; ти ћеш услишати, Господе Боже мој.<br>

16 Јер рекох: да моји непријатељи никада не ликују нада мном; и кад ми се ноге пољуљаше они изговорише тешке речи нада мном.<br>

17 Јер ја сам спреман на шибе и јад мој је свагда преда мном.<br>

18 Јер ја ћу објавити своје безакоње и бринућу се због свога греха.<br>

19 А моји непријатељи живе и посташе силнији од мене, и намножише се они који ме неправедно мрзе;<br>

20 Опадаху ме они што узвраћаху зло за добро, зато што сам тежио за праведношћу, /и одбацише ме као одвратног мртваца./<br>

21 Не остави ме, Господе; Боже мој, не одступи од мене;<br>

1 Рекох: чуваћу своје путеве да не грешим језиком својим; потрудих се да ми уста буду опрезна док год грешник стоји преда мном.<br>

2 Занемех и бих скрушен, заћутах о добру, и јад мој се обнови.<br>

3 Зажари ми се срце у мени и док размишљам разгореће се огањ. Проговорих својим језиком:<br>

4 Кажи ми, Господе, мој крај и колики је број мојих дана, да знам како сам ништаван.<br>

5 Види, педаљ као меру поставио си мојим данима, и мој век је као ништа пред тобом; уосталом све је таштина, сваки живи човек.<br>

6 Заиста човек пролази као сенка и узалуд се узбуђује; гомила благо, а не зна коме ће га скупити.<br>

7 И сад ко је моја узданица? Није ли Господ? И моје поуздање је у теби.<br>

8 Избави ме од свих мојих безакоња, дао си ме као ругло безумноме.<br>

9 Занемех и не отворих своја уста, јер си ме ти створио.<br>

10 Отклони своје шибе од мене; изнемогох од твоје снажне руке.<br>

11 Казнама за безакоња васпитао си човека и расточио си му душу као паучину; и узалуд се узбуђује сваки човек.<br>

12 Господе, услиши моју молитву и чуј молбу моју; немој ћутке прећи преко мојих суза, јер сам дошљак код тебе и намерник као сви очеви моји.<br>

1 Силно сам се држао Господа и он обрати пажњу на мене, те услиша моју молбу,<br>

2 И изведи ме из дубине јада и из дубоког глиба, па ми постави ноге на стену, и управи стопе моје,<br>

3 И стави ми у уста нову песму, химну Богу нашему; многи ће гледати и страх ће их обузети, и уздаће се у Господа.<br>

4 Блажен је човек коме је име Господње поуздање његово, и који се није загледао у ништавне ствари и лажна одушевљења.<br>

5 Многа чудесна дела учинио си, Господе Боже мој, и у погледу твојих мисли нема ти равна; почех да их објављујем и да о њима говорим, али их има сувише много да би се могле набројати.<br>

6 Жртве и приносе ниси зажелео, али си ми тело приправио; жвртве које се спаљују и жртве за грехе ниси затражио,<br>

7 Тада рекох: ево долазим, у свитку књиге написано је за мене;<br>

8 Одлучих да творим твоју вољу, Боже мој, и закон твој (да носим) усред срца свога.<br>

9 Објавих правду на великој скупштини; види, усне своје нећу уставити; Господе, теби је познато.<br>

10 Твоју правду не сакрих у свом срцу, казах твоју истину и твоје спасење, не сакрих милост твоју и истину твоју од велике скупштине.<br>

11 А ти, Господе, не удаљи своје милосрђе од мене; твоја милост и твоја истина свагда су ме подржавале.<br>

12 Опколише ме зла којима нема броја, спопадоше ме моја безакоња и нисам могао гледати; има их више него косе на мојој глави, и срце моје остави ме.<br>

13 Господе, буди вољан да ме избавиш; Господе, гледај да ми помогнеш.<br>

14 Нека се постиде и посраме сви који траже моју душу да је дигну, нека устукну и нека се посраме који ми желе зла,<br>

15 Нека одмах понесу са собом своју срамоту који ми у жељи да се наругају говоре: лепо, лепо.<br>

16 Нека кличу и обрадују ти се сви који те траже, Господе, и они који љубе твоје спасење нека свагда кажу: нека се велича Господ.<br>

1 Блажен је ко разуме сиромашнога и убогога; њега ће Господ избавити у зли дан.<br>

2 Нека га Господ сачува, и поживи га, и нека га учини блаженим на земљи, и не преда га у руке његовог непријатеља.<br>

3 Господ да му помогне на његовој болесничкој постељи; сву његову постељу окренуо си у његовој болести.<br>

4 Ја рекох: Господе, смилуј се на мене; исцели ми душу, јер ти сагреших.<br>

5 Непријатељи моји рекоше зло о мени: кад ће умрети и кад ће му име пропасти?<br>

6 И кад је неко долазио да ме види, узалуд је говорио; његово срце скупи безакоње у себи, излажаше напоље и говораше (о њему).<br>

7 Сви непријатељи моји сложно шапутаху против мене и смишљаху ми зло,<br>

8 Набедише ме за противзакониту реч: ко једном леже више не устаје.<br>

9 Па и човек мога мира, у кога се уздах, који једе мој хлеб, подиже пету на мене;<br>

10 А ти, Господе, смилуј се на мене и подигни ме, па ћу им узвратити.<br>

11 По томе познах да сам ти мио, што непријатељ мој не може да ликује нада мном.<br>

12 А мене си прихватио због (моје) незлобивости, и учврстио си ме пред собом довека.<br>

1 Као што кошута чезне за изворима воде, тако моја душа жуди за тобом, Боже.<br>

2 Моја душа је жедна Бога живога; када ћу доћи и показати се лицу Божијем?<br>

3 Сузе ми посташе хлеб мој дању и ноћу, кад ми свакодневно говоре: где је твој Бог?<br>

4 Сетих се тога и излих своју душу, јер ћу проћи кроз место где је дивни шатор - до дома Божијег - уз гласно клицање и исповедање као о свечаном празнику.<br>

5 Зашто си тако тужна, душо, и што ме узнемираваш? Уздај се у Бога, јер њега ћу исповедати; мој Бог је моје спасење.<br>

6 Узбуди се моја душа у мени; ради тога сетићу се тебе из земље Јордана и Ермона и са малог брда.<br>

7 Бездан дозива бездан гласом твојим слапова, сви твоји валови и таласи навалише на мене.<br>

8 Дању ће Господ указати своју милост, а ја у ноћу певати и молити се Богу живота мога.<br>

9 Рећи ћу Богу: ти си мој заступник; зашто си ме заборавио? Зашто идем туробан док ме непријатељ притискује?<br>

10 Сатирући ми кости наругаше ми се тлачитељи моји говорећи ми сваки дан: где је твој Бог?<br>

1 Пресуди ми, Боже, и расправи моју парбу са народом несветим, избави ме од неправедног и лукавог човека.<br>

2 Јер ти си, Боже, крепост моја; зашто си ме одгурнуо? И зашто ја идем туробан док ме непријатељ тлачи?<br>

3 Пошљи своју светлост и своју истину; оне ми показаше пут и доведоше ме до твоје свете горе и до твојих боравишта.<br>

4 И приступићу Божијем жртвенику, Богу који весели моју младост. Славићу те уз китару, Боже, Боже мој.<br>

1 Боже, својим ушима чусмо, очеви наши испричаше нам дело које си учинио за њихових дана, за древних дана.<br>

2 Твоја рука истреби многобошце, а њих посади, народе си озлобио и прогнао.<br>

3 Јер својим мачем не наследише земљу и није их спасла мишица њихова, него твоја десница, и твоја мишица, и светлост твога лица, јер ти беху по вољи.<br>

4 Ти си сам цар мој и Бог мој, који налаже победу Јакову;<br>

5 С тобом ћемо избости роговима своје непријатеље и твојим именом смождићемо оне који устају на нас.<br>

6 Јер ја се нећу уздати у свој лук и мој мач неће ме спасти;<br>

7 Јер си нас ти спасао од тлачитеља наших и посрамио си оне који нас мрзе.<br>

8 Богом ћемо се хвалити по вас дан и твоје име исповедаћемо довека.<br>

9 А сад си нас одгурнуо и посрамио, и нећеш изићи са нашом војском;<br>

10 Окренуо си нас да узмичемо пред нашим непријатељима, и они што нас мрзе харали су нас.<br>

11 Дао си нас као овце за јело и расејао си нас међу многобошце;<br>

12 Продао си свој народ у бесцење и том изменом ниси ћарио.<br>

13 Начинио си од нас ругло нашим суседима, подсмех и исмевање онима око нас;<br>

14 Начинио си од нас причу међу многобошцима, да народи машу главом.<br>

15 Мој срам је преда мном по вас дан и стид ми прекри лице.<br>

16 Од гласа онога који се руга и оговара, од непријатеља и прогонитеља.<br>

17 Све ово дође на нас и не заборависмо те, и не огрешисмо се о твој савез,<br>

18 И не устукну срце наше нити си скренуо наше стазе са твога пута.<br>

19 Јер си нас поразио на месту злостављања и покрио нас смртном сенком.<br>

20 Да смо заборавили име свога Бога и да смо раширили своје руке туђем Богу,<br>

21 Зар Бог то не би истраживао? Јер он зна тајне срца.<br>

22 Због тебе нас убијају по вас дан, сматрају нас као овце за клање.<br>

23 Прени се, што спаваш, Господе? Устани и не одбиј (нас) заувек.<br>

24 Што одвраћаш своје лице, заборављаш нашу беду и нашу невољу?<br>

25 Јер душа нам се понизи до праха, трбух нам се прилепио за земљу.<br>

1 Срце моје изли добру реч, говорим цару своја дела, језик ми је писаљка хитрог писара.<br>

2 Ти си лепши од људских синова, изли се милина са твојих усана; зато те је Бог благословио довека.<br>

3 Припаши свој мач уз бедра своја, јуначе, у својој красоти и лепоти.<br>

4 И похитај, нека ти је срећан пут, и царуј ради истине и красоте и правде, и десница твоја повешће те чудесно.<br>

5 Стреле су ти наоштрене, јуначе, (забадаће се) у срца царевих непријатеља, народи ће под тебе падати.<br>

6 Боже, твој престо је у све векове, скиптар правице је скиптар твога царства.<br>

7 Заволео си праведност и омрзнуо си безакоње; зато те је Бог помазао, твој Бог, уљем радости више него твоје другове.<br>

8 Смирна и алој и касија (миришу) са твојих хаљина кад излазиш из дворова од тешке слоноваче, у чему си нашао радост.<br>

9 Царске кћери те дворе; са десне стране ти стоји царица одевена и украшена златом протканом хаљином.<br>

10 Чуј, кћери, види и приклони своје ухо, и заборави свој народ и дом оца свог,<br>

11 Јер цар зажеле твоју лепоту, зато што је он твој Господ.<br>

12 И Тирове кћери поклониће му се са даровима, најбогатији у народу молиће те.<br>

13 Сва слава цареве кћери је унутрашња, обучена је и украшена (хаљином) златом изатканом.<br>

14 Довешће се цару девојке (идући) за њом, друге њезине довешће ти се;<br>

15 Довешће се са весељем и клицањем, увешће се у царев двор.<br>

16 Наместо твојих отаца дођоше твоји синови; поставићеш их за кнезове по свој земљи.<br>

1 Бог је наше уточиште и сила, помагач у невољама које нас жестоко сналазе.<br>

2 Зато се нећемо побојати када се тресе земља и када се брда обурвавају у дубине мора.<br>

3 Забучаше и узбуркаше се воде њихове, уздрмаше се брда од његове жестине.<br>

4 Речни брзаци веселе Божији град; Свевишњи је осветио свој стан.<br>

5 Бог је сред њега, неће се пољуљати; помоћи ће му Бог пред зору.<br>

6 Ускомешаше се народи, уклонише се царства; он пусти свој глас, заљуља се земља.<br>

7 Господ над војскама је са нама, заступник наш је Бог Јаковљев.<br>

8 Дођите, видите дела Господња, чудеса која је учинио на земљи.<br>

9 Прекидајући ратове до краја земље, он ће скршити лук и поломити оружје, и велике штитове спалиће огњем.<br>

10 Прекините и знајте да сам ја Бог; узвисићу се међу народима, узвисићу се на земљи.<br>

1 Сви народи, запљешћите рукама, поклоните Богу радосним гласом.<br>

2 Јер је страшан Господ свевишњи, велики цар над свом земљом.<br>

3 Он нам је потчинио народе и многобошце под наше ноге;<br>

4 Изабрао нам је своје наследство, Јаковљеву красоту, коју заволе.<br>

5 Попе се Бог уз клицање, Господ уз звук трубе.<br>

6 Појте Богу нашему, појте, појте цару нашему, појте.<br>

7 Јер је Бог цар све земље, појте мудро.<br>

8 Бог се зацари над народима, Бог седи на свом светом престолу.<br>

1 Велик је Господ и веома славан у граду нашег Бога на својој светој гори.<br>

2 Радошћу је добро укорењен по свој земљи, Сионске горе, са северних страна, град великог цара.<br>

3 Бог се да познати у палатама његовим, када га штити.<br>

4 Јер, види, састаше се цареви, дођоше скупа;<br>

5 Они тако видевши задивише се, збунише се, поколебаше се,<br>

6 Трепет их обузе, онде су порођајне муке.<br>

7 Снажним ветром разбићеш тарсијске бродове.<br>

8 Као што чусмо, тако видесмо у граду Господа над војскама, у граду Бога нашега; Бог га је утврдио заувек.<br>

9 Примисмо, Боже, твоју милост сред храма твога.<br>

10 Према твоме имену, Боже, је и хвала твоја до крајева земље; твоја десница је пуна правде.<br>

11 Нека се развесели гора Сион, нека кличу кћери јудејске ради твојих судова, Господе.<br>

12 Обиђите Сион и опколите га, испричајте у кулама његовим,<br>

13 Положите своја срца у његову моћ и прођите његове дворове, да приповедате другом нараштају.<br>

1 Слушајте ово, сви народи; чујте, сви становници васељене,<br>

2 Од земље рођени и синови људски, скупа богат и сиромах.<br>

3 Моја уста говориће мудрост, а мисао мога срца памет;<br>

4 Приклонићу своје ухо причи, уз харфу ћу отворити своју загонетку.<br>

5 Што да се бојим (када дође) зли дан, кад ме опколи безакоње моје пете,<br>

6 Који се уздају у своју моћ и хвале се својим великим богатством?<br>

7 Брат се не може искупити; хоће ли се човек искупити? Неће дати Богу за своје измирење,<br>

8 Нити цену искупљења своје душе.<br>

9 И намучи се вечито, и живеће до краја, и неће видети пропасти, када види како мудри умиру.<br>

10 Неразуман и безуман пропашће заједно и оставиће туђинцима своје богатство,<br>

11 И гробови су им вечите куће, станови њихови од покољења до покољења. Њихове земље носиле су њихова имена.<br>

12 И човек који је у части није разумео, него се упоредио са неразумним скотовима и уподобио им се.<br>

13 Овај њихов пут им је на саблазан, а после тога устима својим лепо ће говорити.<br>

14 Они су као овце постављени у аду, смрт им је пастир; и праведници ће овладати њима зајутра, и њихова помоћ овештаће у аду од њихове славе.<br>

15 А моју душу Бог ће искупити из руке адове, кад ме прима.<br>

16 Не бој се кад се човек обогати и кад порасте слава његовога дома;<br>

17 Јер, кад умре, неће све понети, нити ће слава његова поћи с њим.<br>

18 Јер његову душу благосиљају за живота његовога; хвалиће те кад му чиниш добро.<br>

19 Он ће сићи до рода својих отаца, неће видети светлости довека.<br>

1 Бог над боговима, Господ, проговори и дозива земљу од истока сунца до запада.<br>

2 Са Сиона је достојанственост његове красоте, Бог ће доћи на видљив начин,<br>

3 Бог наш, и неће прећутати; огањ ће се пред њим разгорети, а около њега силна бура.<br>

4 Он ће позвати небо одозго и земљу - да пресуди свом народу;<br>

5 Скупите му свеце његове који су уз жртву склопили савез с њим,<br>

6 И небеса ће огласити његову правду, јер је Бог судија.<br>

7 Саслушај народе мој и ја ћу ти говорити, Израиљу, и посведочићу ти: ја сам Бог, твој Бог.<br>

8 Нећу те карати због твојих жртава, твоје жртве паљенице преда мном су свагда;<br>

9 Нећу примати теоце из твога дома, нити јарце из твојих стада.<br>

10 Јер моје су све шумске животиње, стока у горама и говеда.<br>

11 Познате су ми све птице небеске и красота поља са мном је.<br>

12 Ако огладним, нећу ти рећи; јер је моја васељена и све што је испуњава.<br>

13 Зар да једем јунеће месо и да пијем јарећу крв?<br>

14 Принеси Богу захвалну жртву и подај Свевишњему своје молитве;<br>

15 И призови ме у дан (твоје) невоље, и избавићу те, па ћеш ме прослављати.<br>

16 А грешнику Бог рече: што казујеш моје уредбе и што примаш мој завет устима својим?<br>

17 А ти си омрзнуо науку и моје речи бацио иза леђа.<br>

18 Кад си видео лупежа, трчао си с њим, и са прељубочинцима си учествовао;<br>

19 Твоја уста умножише злобу и твој језик плетијаше преваре;<br>

20 Седео си и клеветао свога брата, и против сина своје мајке поставио си саблазан.<br>

21 То си учинио, а ја заћутах; смислио си безакоње - да ћу ти бити сличан; изобличићу те и метнућу (то) пред твоје лице.<br>

22 Схватите ово, ви који заборављате Бога, да (вас) не шчепа, па неће бити избавитеља;<br>

1 Смилуј се, на мене, Боже, по својој великој милости и по свом многом сажаљењу избриши безакоње моје;<br>

2 Опери ме још више од мога безакоња и очисти ме од мога греха.<br>

3 Јер ја знам своје безакоње и мој грех је стално преда мном.<br>

4 Теби једином згреших и учиних зло пред тобом, да ти будеш праведан у речима својим и победиш кад будеш судио.<br>

5 Јер, гле, у безакоњима сам зачет и у гресима роди ме мајка моја.<br>

6 Јер, гле, заволео си истину, објавио си ми оно што је нејасно и скривено у твојој мудрости.<br>

7 Покропићеш ме исопом и бићу очишћен; опраћеш ме и бићу бељи од снега,<br>

8 Даћеш ми да слушам радост и весеље; радоваће се кости потрвене.<br>

9 Одврати своје лице од мојих грехова и избриши сва безакоња моја.<br>

10 Боже, саздај у мени чисто срце, и дух прав обнови у мени.<br>

11 Не одбаци ме од свога лица и Духа свога светога не одузми од мене.<br>

12 Врати ми радост свога спасења и учврсти ме својим моћним духом.<br>

13 Ја ћу научити безаконике твојим путевима и безбожници ће се теби обраћати.<br>

14 Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога; језик мој клицаће твојој праведности.<br>

15 Господе, отвори моје усне и уста моја огласиће хвалу твоју.<br>

16 Јер да си зажелео жртву, ја бих дао; жртве које се спаљују неће ти се свидети.<br>

17 Жртва Богу је дух скрушен, Бог неће презрети срце скрушено и потиштено.<br>

18 У свом благовољењу Господе, учини добро Сиону и нека се сазидају јерусалимски зидови;<br>

1 Што се хвалиш злобом, силниче? Безакоње (чиниш) по вас дан?<br>

2 Твој језик је смислио неправду, (он ти је) као наоштрена бритва, - учинио си превару.<br>

3 Заволео си злобу више од доброте, неправду више но праведност говорити.<br>

4 Заволео си све погубне речи, лажљив језик.<br>

5 Зато ћете Бог сасвим оборити; ишчупаће те и преселиће те из твог стана, и корен твој из земље живих.<br>

6 А праведници ће видети и побојаће се, и смејаће му се, и рећи ће;<br>

7 Види човека који не постави Бога као свог помагача, него се уздао у своје велико богатство и осилио у својој лакомислености.<br>

8 А ја сам као плодна маслина у дому Божијем; уздах се у милост Божију довека и у све векове.<br>

1 Рече безумник у свом срцу: нема Бога. Покварише се и посташе гнусни у безакоњима, нема тога који добро твори.<br>

2 Бог погледа са неба на синове људске да види има ли који разуман или да тражи Бога.<br>

3 Сви застранише, скупа ништа не ваљају, нема тога који добро твори, нема ни једнога.<br>

4 Неће ли се уразумити сви који чине безакоње? Ти што једу мој народ као да једу хлеб, они Бога не призваше.<br>

5 Обузеће их страх и тамо где страха нема, јер Господ расу кости оних који хоће људима да се свиде; постидеше се, зато што их Бог ни мало не цени.<br>

1 Боже, спаси ме својим именом и крепошћу својом учини ми правду.<br>

2 Боже, услиши моју молитву и чуј речи мојих уста.<br>

3 Јер туђинци усташе на мене и силници затражише живот мој; не мисле на Бога.<br>

4 А гле, мени Бог помаже и Господ је заступник мога живота.<br>

5 Он ће обратити зло на моје непријатеље, истребити их својом истином.<br>

6 Радо ћу ти принети жртву, исповедаћу твоје име, Господе јер је добро.<br>

1 Боже, чуј моју молитву и не презри моје мољење.<br>

2 Погледај ме и услиши ме. Ожалошћен сам у свом јаду.<br>

3 И збуњен сам од непријатељске вике и од грешничког притиска јер навалише безакоње на мене и у гневу (свом) угрожаваху ме.<br>

4 Срце ми се узнемири у мени и спопаде ме смртни страх;<br>

5 Страх и трепет дође на мене и покри ме тама.<br>

6 И рекох: ко ће ми дати крила као у голуба па да полетим и починем?<br>

7 Види, удаљих се бежећи и настаних се у пустињи.<br>

8 Ишчекивах онога који ме спасава од малодушности и од буре.<br>

9 Потопи, Господе, и раздели њихове језике, јер видех безакоње и противљење у граду.<br>

10 Дању и ноћу обилазиће га (зло) по његовим зидовима, безакоње и мука, и неправда у њему су.<br>

11 Лихва и превара није нестала са његових улица.<br>

12 Јер да ме је непријатељ нагрдио, то бих поднео, и да се ненавидник мој показао осион према мени, сакрио бих се од њега.<br>

13 Али то си био ти, човече који се као ја, вођо мој и знанче мој,<br>

14 Који си се са мном заједно сладио храном, у дому Божијем сложно ходисмо.<br>

15 Смрт нека дође на њих, и нека сиђу у ад живи, јер је неваљалство у њиховим становима, усред њих.<br>

16 А ја завапих Господу и Господ ме услиша.<br>

17 Увече и ујутро и у подне казиваћу, јављаћу, и он ће услишити мој глас.<br>

18 Избавиће моју душу у миру од оних који ми се приближавају, јер их је много који беху против мене.<br>

19 Бог ће услишити, и понизиће их, он који постоји од вечности. јер у њих нема промене, и не бојаше се Бога.<br>

20 Он је пружио своју руку да узврати; оскрнавише његов завет.<br>

21 Растурише се од гнева његова лица, и приближи им се срце; речи им посташе блаже од уља, а они су стреле.<br>

22 Пребаци своју бригу на Господа и он ће те поткрепити; довека неће дати да посрне праведник.<br>

1 Смилуј се на мене, Господе, јер ме човек згази, ратујући цео дан притера ме у теснац.<br>

2 Непријатељи моји газише ме цео дан, јер је много оних који са висине војују против мене.<br>

3 Кад ме дању спопадне страх, ја ћу се уздати у тебе.<br>

4 У Богу ћу хвалити своје речи по вас дан. У Бога се уздах, нећу се побојати; шта ће ми учинити човек?<br>

5 Гнушали су се мојих речи по вас дан, сва њихова смишљања су уперена против мене - на зло.<br>

6 Здружују се и прикривају се; пазе за мојим петама, упорно ми раде о глави.<br>

7 Нема за шта да их спасеш, Боже, обори народе у гневу.<br>

8 Открих ти живот свој, поставио си моје сузе пред собом, као и у обећању твом.<br>

9 Устукнуће моји непријатељи онога дана када те призовем; види, дођох до сазнања да си ти мој Бог.<br>

10 Хвалићу се Богом за (његову) реч, хвалићу се Господом за (његову) реч.<br>

11 У Бога се уздах, нећу се побојати; шта ће ми човек учинити?<br>

12 Боже, у мени су захвалне молитве које ћу ти узнети,<br>

1 Смилуј се на мене, Боже, смилуј се на мене, јер се моја душа у тебе узда и у сенку твојих крила положићу своју наду док не прође безакоње.<br>

2 Завапићу свевишњем Богу, Богу који ми учини добро.<br>

3 Он посла са неба и спасе ме, посрами оне који ме презиру. Посла Бог своју милост и своју истину.<br>

4 И избави моју душу од лавова. Заспах узнемирен; синови људски, њихови зуби су копља и стреле, а језик им је оштар мач.<br>

5 Боже, узвиси се на небесима и твоја слава (нека буде) по свој земљи.<br>

6 Они поставише замку мојим ногама и покушаше да преваре душу моју; ископаше јаму преда мном и сами падоше у њу.<br>

7 Срце ми је спремно, Боже, спремно је срце моје, певаћу и свираћу.<br>

8 Пробуди се, славо моја; пробуди се харфо и китаро; ја ћу се пробудити рано.<br>

9 Хвалићу те међу народима, Господе, певаћу ти по племенима.<br>

10 Јер је твоја милост велика до небеса и истина твоја чак до облака.<br>

1 Говорите ли заиста правду? Судите ли право, ви, људски синови?<br>

2 Та, у срцу (свом) чините безакоња на земљи, ваше руке плету неправду.<br>

3 Отуђише се грешници од мајчина крила, заблудеше од утробе (материне), говорише лаж.<br>

4 Јарост им је као у змије, као у глухе аспиде која и заптива своје уши,<br>

5 Која не чује глас бајача ни врачара вешта у врачању.<br>

6 Бог им поломи зубе у њиховим устима, Господ разби лавовске чељусти.<br>

7 Нека нестану као вода која протиче; затегнуће он свој лук, док не малакшу.<br>

8 Нека клону као истопљени восак; огањ пада (на њих) и не видеше (више) сунца.<br>

9 Пре но што ваши котлови осете (потпаљено) трње, као живе, као у гневу прогутаће вас.<br>

10 Обрадоваће се праведник кад види освету над безбожницима; опраће своје руке у грешничкој крви.<br>

1 Боже, избави ме од мојих непријатеља и ослободи ме од оних што устају на мене.<br>

2 Избави ме од оних што чине безакоње и спаси ме од крвника.<br>

3 Јер, види, уловише ми душу, силници ме нападоше. Нити је безакоње моје нити је грех мој, Господе.<br>

4 Без моје кривице навалише на мене; пробуди се, изиђи ми у сусрет и погледај.<br>

5 И ти Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев гледај да обиђеш све народе, немој се сажалити на оне који чине безакоње.<br>

6 Вратиће се увече, и гладоваће као пас, и ићи ће око града.<br>

7 Гле, ружиће својим устима и мач им је на уснама; (говоре): ко ће чути?<br>

8 А ти ћеш их, Господе, исмејати, посрамићеш све народе.<br>

9 Ја ћу сачувати своју снагу за тебе, Боже, јер си мој заступник.<br>

10 Мој Бог, његова милост ићи ће преда мном; Бог ће ми показати (премоћ) над мојим непријатељима.<br>

11 Немој их (све) побити, да не забораве народ мој; распи их својом силом и обори их, Господе, заштитниче мој.<br>

12 За грех њихових уста, за реч њихових усана, нека се ухвате у својој охолости; о клетви и лажи известиће се на крају,<br>

13 У крајњем гневу, и неће их више бити, па ће сазнати да Бог влада над Јаковом и до крајева земље.<br>

14 Вратиће се увече, и гладоваће као пас, и ићи ће око града.<br>

15 Разићи ће се да траже храну; а кад се не насите - режаће.<br>

16 А ја ћу песмом опевати твоју силу и рано ујутро клицаћу твојој милости, јер си ми био заступник и уточиште на дан моје невоље.<br>

1 Боже, одбацио си нас и оборио си нас, разгневио си се (али) си се и смиловао на нас.<br>

2 Затресао си земљу и уздрмао си је: стегни њене пукотине, јер је поколебана.<br>

3 Дао си свом народу да осети жестину, напојио си нас вином које заноси.<br>

4 Онима који те се боје дао си знак - да утекну од убојног лука.<br>

5 Да се избаве твоји љубимци, спаси својом десницом и услиши ме.<br>

6 Бог рече у својој светињи: клицаћу и разделићу Сихем и размерићу ради поделе долину Сукот.<br>

7 Мој је Галад, и мој је Манасија, и Ефрем је крепост моје главе, Јуда цар мој.<br>

8 Моавом се умива моја нада, на Идумеју пружићу своју обућу, иноплеменици су ми потчињени.<br>

9 Ко ће ме одвести у утврђени град? Ко ће ме упутити до Идумеје?<br>

10 Зар нећеш ти, Боже, који си нас одбацио? И нећеш ли ићи, Боже, са нашим војскама.<br>

11 Ти нам дај помоћ у невољи, јер од човека нема спасења.<br>

1 Боже, услиши моје мољење и поклони пажњу мојој молитви.<br>

2 Теби завапих од краја земље - кад ми срце клону; ти си ме на стену уздигао,<br>

3 Упутио си ме, јер си ти био моје поуздање, тврди заклон од непријатеља.<br>

4 Становаћу у твом шатору довека, покрићу се твојим окриљем.<br>

5 Јер си ти, Боже, услишао моје молитве, дао си наследство онима који се боје твога имена.<br>

6 Додаћеш дане царевим данима и године његове од поколења до поколења.<br>

7 Он ће остати довека пред Богом; ко ће изискивати његову милост и истину?<br>

1 Зар се моја душа неће повиновати Богу? Од њега је, наиме, моје спасење.<br>

2 Јер он је мој Бог и мој спаситељ, заступник мој; нећу се више поколебати.<br>

3 Докле ћете насртати на човека? Сви ви обарате (га) као накривљен зид и нагнуту ограду.<br>

4 Него одлучише да одбаце моје достојанство, појурише у лажи; устима својим благосиљаху, а срцем својим проклињаху.<br>

5 А ти, душо моја, повинуј се Богу, јер се у њега стрпљиво уздам.<br>

6 Јер је он мој Бог и мој спаситељ, заступник мој; нећу се више селити.<br>

7 У Богу је моје спасење и слава моја; он је Бог који ми помаже и моја нада је у Бога.<br>

8 Уздај се у њега, сав народни зборе; изливајте пред њим своја срца; Бог је наш помагач.<br>

9 Људски синови су сујетни, лажљивци су људски синови; кад би стали на мерила, показала би се сва њихова ништавност.<br>

10 Не уздајте се у неправду и грабеж не прижељкујте; ако богатство расте, нек вам срце не приања за њега.<br>

11 Бог је једном рекао, а ја сам двоје чуо:<br>

1 Боже, Боже мој, теби раним; душа моја ожедне за тобом. Колико пута моје тело (чезне) за тобом у пустој, непроходној и безводној земљи?<br>

2 Тако ти се јавих у светишту да видим твоју силу и твоју славу.<br>

3 Јер је твоја милост боља од живота; усне моје хвалиће те.<br>

4 Тако ћу те благосиљати за живота свога, у твоје име дизаћу своје руке.<br>

5 Душа би ми била као сита сала и масти, и радосним уснама хвалиће (те) уста моја.<br>

6 Кад год сам се на својој постељи тебе сећао у јутарњим бдењима о теби сам размишљао.<br>

7 Јер си ми ти постао помагач и у сенци твога окриља клицаћу.<br>

8 Моја душа приону за тебе, десница твоја прихвати ме.<br>

9 Они узалуд затражише мој живот, сићи ће у дубине земље;<br>

10 Биће предани у руке мача и допашће лисицама.<br>

1 Боже, услиши мој глас кад ти се молим, сачувај ми живот од непријатељског страха.<br>

2 Заштитио си ме од скупа опаких, од мноштва безаконика.<br>

3 Који наоштрише своје језике као мач, натегнуше свој лук, горку ствар,<br>

4 Да из потаје устреле непорочнога, изненада ће га устрелити и неће се побојати.<br>

5 Утврдише међу собом зао договор, разложише како да прикрију замке; рекоше: ко ће их видети?<br>

6 Пронађоше безакоња, несташе у неуморном истраживању. Прићи ће човек и срце му је дубоко.<br>

7 Али Бог ће се узвисити. Њихове ране посташе од стреле нејаких.<br>

8 И језици њихови малаксаше на њима. Смутише се сви који их гледају,<br>

9 И побоја се сваки човек. Објавише дела Божија и разумеше његове творевине.<br>

1 Теби доликује химна, Боже, на Сиону, и теби ће се испунити завет у Јерусалиму.<br>

2 Услиши моју молитву; теби ће доћи сваки човек.<br>

3 Речи безаконика надвладаше нас, ти ћеш очистити нашу нечистоту.<br>

4 Блажен је онај кога си изабрао и прихватио; он ће се населити у твоје дворове. Наситићемо се добрима твога дома; твој дом је свет, диван је у праведности.<br>

5 Услиши нас, Боже, спаситељу наш, узданицо свих земаљских крајева и оних далеко преко мора,<br>

6 Ти који учвршћујеш горе својом крепошћу, опасан јачином,<br>

7 Ти који узбуркаваш морску дубину и хуку његових валова. Помешће се народи,<br>

8 Побојаће се твојих знамења они што живе на крајевима (земаљским); ти ћеш створити радост где јутро излази и вече залази.<br>

9 Походио си земљу и залио је, обогатио си је веома. Божија река напуни се водом; припремио си им храну, јер тако ти спремаш.<br>

10 Натопи јој бразде, умножи јој плодове, кад никне развеселиће се кишним капљицама.<br>

11 Крунисаћеш годину својом добротом и твоја поља испуниће се угојеном стоком.<br>

12 У пустињи настају плодна места и хумови ће се опасати радошћу.<br>

1 Покликни Богу, сва земљо,<br>

2 Појте његовом имену, одајте му славу и хвалу.<br>

3 Реците Богу: како су страшна твоја дела; због твоје велике силе поласкаће ти непријатељи твоји.<br>

4 Сва земља нека ти се поклони и нека ти запева, нека запева твом имену.<br>

5 Ходите и видите дела Божија; страшан је у (својим) одлукама о људским синовима.<br>

6 Он обраћа море у копно, ногом ће прелазити преко реке. Онде ћемо се обрадовати њему,<br>

7 Који својом силом влада довека; његове очи мотре на народе, бунтовници да се не уздигну у себи.<br>

8 Благосиљајте, народи, нашег Бога и хвалите га на сав глас.<br>

9 Он је дао живот мојој души и не даде да поклекну ноге моје.<br>

10 Боже, ти си нас окушао, огњем си нас очистио као што се сребро огњем пречишћава;<br>

11 Увео си нас у замку, навалио си невољу на наша плећа.<br>

12 Пустио си људе да нам се попну на главу, прођосмо кроз огањ и воду, али си нас ти извео да одахнемо.<br>

13 Ући ћу у твој дом са жртвама које се спаљују, испунићу ти своје завете.<br>

14 Које изрекоше усне моје и уста моја изговорише у мојој невољи.<br>

15 Претиле жртве које се спаљују принећу ти са кадом од овнова, принећу ти говеда са јарићима.<br>

16 Ходите, чујте сви који се бојите Бога, казаћу вам све што је (Бог) учинио мојој души.<br>

17 Својим устима завапих и величах га својим језиком,<br>

18 Да сам у свом срцу смишљао безакоње, Господ ме не би услишао.<br>

19 Зато ме услиша Господ, поклони пажњу гласу моје молитве.<br>

1 Боже, буди милостив према нама и благослови нас, обасјај нас својим лицем,<br>

2 Да се на земљи зна твој пут, твоје спасење међу свим народима.<br>

3 Народи да те славе, Боже, сви народи да те славе.<br>

4 Племена да се развеселе и да кличу, јер ћеш праведно судити народима, и племена ћеш упутити на земљи.<br>

5 Народи да те славе, Боже, сви народи да те славе,<br>

6 Земља даде свој плод; благослови нас Боже, Боже наш.<br>

1 Нека Бог устане и растуре се непријатељи његови, и нека побегну од његова лица они који га мрзе.<br>

2 Као што ишчезава дим, нека ишчезну; као што се восак топи од огња, тако да изгину грешници од лица Божија.<br>

3 А праведници нека се развеселе, нека кличу пред Богом, нека се наслађују у весељу.<br>

4 Запевајте Богу, појте његовом имену; прокрчите пут ономе који је кренуо на запад, Господ му је име, и кличите пред њим. Смутиће се од његова лица,<br>

5 Оца сиромаха и судије удовицама; он је Бог у свом светом стану.<br>

6 Бог даје дом усамљеницима, он мужевно изводи сужње исто тако и бунтовнике који обитавају у гробовима.<br>

7 Боже, кад си ишао пред својим народом, кад си пролазио пустињом,<br>

8 Земља се затресла и небеса дадоше дажд са лица Божијег, и овај Синај од лица Бога Израиљева.<br>

9 Пустио си обилну кишу, Боже, на своје наследство, и кад оно изнеможе, ти га окрепи.<br>

10 Твоја стада живе на њој; у својој доброти Боже, спремнио си је за сиромаха.<br>

11 Господ ће дати реч радосним весницима великом силом,<br>

12 Цар над војскама вољеног, и у красоти свога дома дели плен.<br>

13 Ако заспите сред баштина, (заблистаће) посребрена крила голубице и леђа јој у жућкастом злату.<br>

14 Када је Небески разбијао цареве, снег је падао на Селмону.<br>

15 Божија гора је богата гора, гора препуна сира, богата гора.<br>

16 Зашто завидљиво гледате, горе препуне сира, на гору где се Богу свидело да обитава? Господ ће (на њој) становати до краја.<br>

17 Божија кола су безбројна, силне хиљаде; међу њима је Господ, на Синају у светињи.<br>

18 Изишао си на висину, повео си робље, примио си дарове међу људима, чак и непокорни пребиваће (код Бога). Благословен је Господ Бог,<br>

19 Нека је благословен Господ из дана у дан, Бог нашег спасења даће да буде добро.<br>

20 Наш Бог је Бог који спасава, у Господњој власти су врата смрти.<br>

21 Господ ће сатрти главе својих непријатеља и космато теме оних што ходе у гресима својим.<br>

22 Господ рече: довешћу (их) од Васана, довешћу из морских дубина,<br>

23 Да ти огрезне нога у крви, језик твојих паса да се части непријатељима.<br>

24 Гледаху твој свечан долазак, Боже, долазак мога Бога и цара у светињу.<br>

25 Напред су ишли кнезови, за њима свирачи сред девојака са бубњевима.<br>

26 На скуповима благосиљајте Бога, Господа, ви који сте из извора Израиљева.<br>

27 Онде је најмлађи, Венијамин, у усхићењу, Јудини кнезови и старешине њихове, Завулонови кнезови, Нефталимови кнезови.<br>

28 Заповеди, Боже, својом силом, утврди, Боже, ово што си нам учинио,<br>

29 Из твога храма у Јерусалиму; цареви ће ти приносити дарове.<br>

30 Укроти звери у трсци, крдо бикова са теоцима народа, да не буду искључени искушани сребром; распни народе који желе ратове.<br>

31 Доћи ће посланици из Египта, Етиопија ће журно пружити своју руку Богу.<br>

32 Земаљска царства, запевајте Богу, појте Господу.<br>

33 Појте Богу који се попео на небо небеса исконских; гле, даће силину гласу своме.<br>

34 Дајте славу Богу; његово величанство је над Израиљем, а сила његова на облацима.<br>

1 Спаси ме, Боже, јер ми воде дођоше до душе.<br>

2 Заглибих у дубоко блато где нема дна; доспео сам у морску дубину и бура ме потопи.<br>

3 Уморих се вичући, грло ми је промукло, попустише ми очи од уздања у Бога.<br>

4 Оних који ме мрзе ни за што има више него косе на мојој глави, осилише се моји непријатељи који ме неправедно гоне; тада сам враћао што нисам отео.<br>

5 Боже, теби је познато моје безумље, а моја прегрешења нису скривена од тебе.<br>

6 Немој да се због мене постиде они који се тебе држе, Господе, Господе над војскама. Немој да се посраме због мене они који те траже, Боже Израиљев,<br>

7 Јер тебе ради поднесох поругу, стид ми покри лице.<br>

8 Отуђих се од своје браће и постадох стран синовима своје мајке.<br>

9 Јер ревност за твој дом поједе ме и поруге оних који тебе руже падоше на мене.<br>

10 Постом обрвах душу своју и то ми би на ругло.<br>

11 Врећу узех за одело и постадох им предмет приче.<br>

12 Они што седе на вратима говораху против мене, пијанице певаху о мени.<br>

13 Ја ти се молим, Господе; време је да покажеш (своје) благовољење, Боже, по великој милости својој; услиши ме у свом истинитом спасењу.<br>

14 Спаси ме из блата, да се не заглибим; да се избавим од оних који ме мрзе и из дубоких вода;<br>

15 Да ме не потопи бура на води, и да ме дубина не прогута, и да ждрело не затвори своја уста нада мном.<br>

16 Услиши ме, Господе, јер је твоја милост добра; по свом великом милосрђу погледај на мене.<br>

17 Не окрени своје лице од свог слуге, јер сам на муци, услиши ме брзо.<br>

18 Буди наклоњен мојој души и спаси је, избави ме због мојих непријатеља.<br>

19 Јер ти знаш моју поругу, и мој стид, и моју срамоту; пред тобом су сви који ме муче.<br>

20 Душа ми је дочекала поругу и беду, и чекао сам неког ко ће саучествовати са мном, али га не беше, и (чекао сам) да ме ко утеши, али (га) не нађох.<br>

21 Дадоше ми жуч да једем и у жеђи мојој напојише ме оцтом.<br>

22 Њихова трпеза нека им буде замка пред њима, одмазда и саблазан;<br>

23 Нека им се помраче очи - да не виде, и бедра њихова ослаби за свагда;<br>

24 Излиј свој гнев на њих и јарост твога гнева нека их обузме.<br>

25 Нека опусти стан њихов и у њиховим шаторима нека нико не станује.<br>

26 Јер кога си ти поразио, (тога) они прогнаше, и повећаше бол мојих рана.<br>

27 Додај безакоње на њихово безакоње и не дај да уђу у твоју праведност.<br>

28 Нека буду избрисани из књиге живих и да не буду уписани међу праведнике.<br>

29 Убог сам ја и болан, твоје спасење, Боже, нека ме прихвати.<br>

30 Хвалићу Божије име песмом, величаћу га похвалом,<br>

31 И то ће бити Богу милије од младог телета коме избијају рогови и папци.<br>

32 Нека виде убоги и нека се развеселе; потражите Бога, па ће вам оживети душа,<br>

33 Јер Господ услиша сиромахе и не презре своје сужње.<br>

34 Нека га хвале небеса и земља, море и све што се у њима миче.<br>

35 Јер Бог ће спасти Сион, и подићи ће се градови у Јудеји; и уселиће се тамо и наследиће га;<br>

1 Господе, спаси ме, Боже, притеци ми у помоћ.<br>

2 Нека се постиде и посраме они који траже живот мој, нека устукну и постиде се они који ми желе зло,<br>

3 Нека сместа устукну постиђени они који ми говоре (ругајући се); лепо! лепо!<br>

4 Нека кличу и обрадују ти се сви који те траже, а који љубе твоје спасење нека свагда говоре: нека се велича Бог.<br>

1 Боже, у тебе се уздах, не дај да се постидим довека.<br>

2 Спаси ме и избави ме у праведности својој, приклони мени ухо своје и спаси ме.<br>

3 Буди ми Бог заштитник и сигурно место - да ме спасеш, јер си ти моје утврђење и уточиште моје.<br>

4 Из грешничке руке избави ме, Боже мој, из руке безаконика и насилника;<br>

5 Јер си ти, Господе, моја узданица; Господ је моја нада од младости моје.<br>

6 Тебе се чврсто држим од рођења, од утробе моје мајке ти си ми покровитељ; о теби свагда пева моја химна.<br>

7 Многима сам постао чудо, а ти си ми снажни помагач.<br>

8 Нека моја уста буду пуна хвале, да песмом величам славу твоју, по вас дан величанство твоје.<br>

9 Не одбаци ме у старости, кад ме изда снага, немој ме напустити.<br>

10 Јер моји непријатељи рекоше ми и они што мотре на мој живот договорише се заједно,<br>

11 Говорећи: Бог га је напустио; потерајте га и ухватите га, јер нема ко да га избави.<br>

12 Боже, не удаљавај се од мене; Боже мој похитај ми у помоћ.<br>

13 Нека се постиде и исчезну непријатељи моје душе, нека обузме стид и срам оне који се труде (да ми нанесу) зла.<br>

14 А ја ћу се свагда уздати у тебе и хвалићу те све више.<br>

15 Уста моја казиваће твоју праведност, по вас дан спасење твоје, јер их не могу измерити.<br>

16 Ући ћу у сили Господњој; Господе, сетићу се само твоје праведности.<br>

17 Боже, ти си ме учио од моје младости, а ја до сада објављујем твоја чудеса.<br>

18 И кад зађем у дубоку старост, Боже, немој ме напустити, да бих објављивао мишицу твоју сваком будућем нараштају, твоју моћ и праведност твоју,<br>

19 Боже, до највиших висина у великим делима која си учинио; Боже, ко је као ти?<br>

20 Колико си ми многих и великих невоља показао, али, окренувши се мени оживео си ме, из бездана земаљских опет си ме извео.<br>

21 Повећао си своје величанство и окренувши се мени утешио си ме /и из бездана земаљских опет си ме извео./<br>

22 А ја ћу уз харфу хвалити твоју истинитост, Боже; свираћу ти у китару, свече Израиљев.<br>

23 Клицаће моје усне, кад ти будем певао, и моја душа коју си избавио.<br>

1 Боже, дај свој суд цару и своју правду царевом сину,<br>

2 Да он по правди суди твом народу и сиромсима твојим по правици.<br>

3 Нека горе донесу мир твом народу, а хумке праведност.<br>

4 Он ће судити убогима и народу и спашће синове сиромаха, а клеветника ће понизити,<br>

5 И живеће колико и сунце, и месец од поколења до поколења,<br>

6 И сићи ће као дажд на ливаду, као капљице које росе земљу.<br>

7 Синуће правда у његово време и обилни мир све док не нестане месеца.<br>

8 И владаће од мора до мора, и од реке (Еуфрата) до крајева земаљских.<br>

9 Етиопљани ће пасти ничице пред њим, а непријатељи његови лизаће прашину;<br>

10 Цареви тарсијски и острвљани приносиће дарове, цареви Арабије и Сабе доносиће дарове;<br>

11 И сви цареви клањаће се њему, сви народи служиће му.<br>

12 Јер је спасао убогог из руке силника, и сиромаха коме нема ко да помогне;<br>

13 Поштедеће убогог и сиромаха, и спашће живот сиромаха;<br>

14 Избавиће им душе од лихве и неправде, и пред њим ће бити часно њихово име.<br>

15 И поживеће, па ће му давати арапског злата, те ће се молити за њега свагда, благосиљаће га по вас дан.<br>

16 Биће утврђење на земљи на врховима гора; његов плод уздићи ће се изнад Ливана, и процветаће (људи) из градова као трава на земљи.<br>

17 Нека му је име благословено довека, да му се одржи име док је сунце; сва племена на земљи биће у њему благословена, сви ће га народи звати блаженим.<br>

18 Нека је благословен Господ Бог, Бог Израиљев, једини који чини чуда,<br>

19 И нека је благословено његово славно име довека и у све векове, и сва земља нека се испуни његовом славом. Нека буде, нека буде.<br>

1 Како је добар Бог Израиљев онима који су чиста срца.<br>

2 А моје ноге умало не поклекнуше, замало ми кораци не посташе несигурни.<br>

3 Јер позавидех безаконицима, гледајући како грешници мирно живе,<br>

4 Јер не пате до смрти и чврстина им је у бичу.<br>

5 Нема их на људским пословима и са (другим) људима не сносе недаће.<br>

6 Зато је охолост овладала њима, огрнуше се својом неправдом и безбоштвом.<br>

7 Њихова неправда изићи ће као из сала, предадоше се срцу на вољу;<br>

8 У лукавству смислише и говорише, неправду говором уздигоше;<br>

9 Уста своја уперише на небо, а језик им прође (свуда) по земљи.<br>

10 Зато ће се мој народ вратити овамо и наћи ће своје пуне дане.<br>

11 И рекоше: како Бог дозна и има ли знања у Свевишњега?<br>

12 Ето такви су грешници и успевају; вечито држе богатство.<br>

13 Још рекох: јесам ли узалуд држао своје срце у праведности и у недужности опрао руке своје?<br>

14 Недаће ме сналазе по вас дан, и срамота моја од раног јутра.<br>

15 Да сам рекао: говорићу и ја тако, гле, изневерио бих род твојих синова.<br>

16 И хтедох то да схватим; труд је то за мене,<br>

17 Док не уђем у Божије светиште и не схватим њихов крај.<br>

18 Заиста, за подмуклост нанео си им (зла), бацио си их у пропаст.<br>

19 Како зачас опустеше; ишчезоше, изгибоше за безакоње своје.<br>

20 Као сан кад се човек пробуди, Господе, (тако ти) у свом граду учини ништавну њихову прилику.<br>

21 Јер ми се срце распламтело и бубрези ми се изменише.<br>

22 И ја поражен не разумех, постадох као живинче пред тобом.<br>

23 Али сам стално с тобом, придржао си ми десну руку,<br>

24 Упутио си ме својим саветом и прихватио си ме са славом.<br>

25 Јер шта ја имам на небу и од тебе шта зажелех на земљи?<br>

26 Клонуло ми је тело и срце, Боже мога срца и наследство моје, Боже, довека.<br>

27 Јер, гле, пропашће они који се удаљавају од тебе, истребио си свакога ко те изневери.<br>

1 Боже, зашто си (нас) сасвим одбацио, (зашто) се твоја јарост разгневила на овце твоје паше?<br>

2 Сети се своје заједнице, коју си од старине стекао, искупио си (је) као државу себи у наследство ову гору Сион, на којој си се настанио.<br>

3 Подигни своје руке на њихову крајњу охолост, на сва зла која је непријатељ учинио у светињи твојој.<br>

4 Они који те мрзе силно се понеше усред твога празника, поставише бојна знамења као знакове, али не познаше.<br>

5 Као горе на улазу,<br>

6 Као у густој шуми секирама исекоше њена врата, брадвом и маљем одједном је разбише.<br>

7 Огњем спалише твоје светиште, оскрнавише на земљи место на ком твоје име пребива.<br>

8 Рекоше у свом срцу сви који су им сродни: хајдете да спалимо све Божије празнике на земљи.<br>

9 Своје знакове не видесмо, нема више пророка, и за нас се неће више знати.<br>

10 Боже, докле ће се још ругати непријатељ? Хоће ли противник довека пркосити твоме имену?<br>

11 Зашто одвраћаш своју руку и десницу своју стално (скриваш) посред недара својих?<br>

12 Али Бог је наш цар од искона, он је спремио спасење посред земље.<br>

13 Ти си својом силом утврдио море, ти си сатро главе воденим неманима.<br>

14 Ти си размрскао главе немани, дао си је за храну етиопском народу.<br>

15 Ти си отворио изворе и потоке, ти си пресушио реке итамске.<br>

16 Твој је дан и твоја је ноћ, ти си уредио светила и сунце.<br>

17 Ти си поставио све границе земаљске; лето и пролеће, ти си их створио.<br>

18 Сети се тога; непријатељ се наругао Господу, и безумни народ раздражи име твоје.<br>

19 Не дај зверима душу која те исповеда, душе својих сиромаха не заборави никада.<br>

20 Погледај на свој завет, јер су сви мрачни земаљски кутови пуни станова безаконика.<br>

21 Смирени да се не врати посрамљен; убог и сиромах хвалиће твоје име.<br>

22 Устани, Боже, пресуди своју правицу; сети се како ти се безумник руга по вас дан.<br>

1 Хвалићемо те, Боже, хвалићемо и призваћемо твоје име.<br>

2 Казиваћу сва твоја чудеса кад буде време; судићу по правици.<br>

3 Зањиха се земља са свим својим становницима, ја сам учврстио њене ступове.<br>

4 Рекох преступницима закона: не преступајте закона, и онима који греше: не дижите рога,<br>

5 Не дижите у вис свога рога, не говорите неправду против Бога.<br>

6 Јер нити са истока, нити са запада, нити са пустих гора (долази уздизање),<br>

7 Него је Бог судија, он једнога унизује а другога узвисује.<br>

8 Јер у руци Господњој је чаша пуна немешаног, добро зачињеног вина, и он точи по реду, али се њен талог не источи, пиће (из ње) сви грешници на земљи.<br>

9 А ја ћу клицати довека, певаћу Богу Јаковљеву;<br>

1 Зна се за Бога у Јудеји, велико је његово име у Израиљу.<br>

2 У Салиму би његово место и на Сиону пребивалиште његово.<br>

3 Тамо поломи стреле луковима, штит и мач и рат.<br>

4 Ти дивно светлиш са вечних гора.<br>

5 Смутише се сви који су неразумна срца, богати људи заспаше својим сном и ништа не нађоше у рукама својим.<br>

6 Од твоје претње, Боже Јаковљев, коњаници задремаше.<br>

7 Страшан си и ко ће ти се супротставити? Отуда твој гнев.<br>

8 Са неба си објавио суд, земља се препаде и умукну;<br>

9 Када се Бог диже да суди - да спасе све кротке на земљи.<br>

10 Што човек науми теби ће исповедати и преостале (његове) мисли тебе ће славити.<br>

11 Заветујте се и извршите (своје) завете Господу Богу своме; сви који га окружавају носиће дарове.<br>

1 Гласом својим завапих Господу, гласом својим Богу и чу ме.<br>

2 У дан своје невоље потражих Бога ноћу својим рукама уздигнутим к њему, и не преварих се; душа никако да ми се утеши.<br>

3 Сетих се Господа и развеселих се; размислих и дух ми постаде малодушан,<br>

4 Очи ми ноћу бдију, узнемирих се и не могох говорити.<br>

5 Размишљах о старим данима, сетих се прастарих година и поучих се;<br>

6 Ноћу разговарах са својим срцем, а дух мој испитиваше.<br>

7 Хоће ли Господ заувек одбацити и хоће ли још икад бити благонаклон?<br>

8 Или ће до краја ускратити своју милост од поколења до поколења.<br>

9 Или ће Бог заборавити да се смилује, или ће у свом гневу затворити своје милосрђе?<br>

10 И рекох: сад почех (разумевати), ово је промена деснице Свевишњег.<br>

11 Сетих се дела Господњих, сећаћу се твојих чудеса од почетка,<br>

12 И поучићу се свим делима твојим и говорићу о поступцима твојим.<br>

13 Боже, твој пут је свет; који је Бог тако велик као наш Бог?<br>

14 Ти си Бог који чини чудеса, показао си своју силу на народима;<br>

15 Својом мишицом избавио си народ свој, Јаковљеве и Јосифеве синове.<br>

16 Воде те видеше, Боже, воде те видеше и устрепташе, понори се узбуркаше, силна хука од вода.<br>

17 Облаци загрмеше, јер твоје стреле пролећу;<br>

18 Глас твоје грмљавине одјекну котрљајући се, твоје муње осветлише васељену, земља се пољуља и уздрхта.<br>

19 Твој пут води кроз море и твоје стазе по великим водама, а трагови твоји неће се познати.<br>

1 Припази, народе мој, на закон мој, приклони своје ухо ономе што моја уста говоре;<br>

2 Причама ћу отворити уста своја, казиваћу загонетне ствари од искони.<br>

3 Све што чусмо и дознасмо и што нам очеви наши казиваху,<br>

4 Не оста скривено од њихове деце, јер су будућем нараштају јавили славна дела Господња, и силу његову, и чудесна дела која је учинио.<br>

5 Он подиже сведочанство у Јакову и постави закон у Израиљу, и нареди нашим очевима да све то обзнане својим синовима,<br>

6 Како би знао будући нараштај, синови који ће се родити, па ће и они устати и то јавити својим синовима,<br>

7 Да положе своју наду у Бога, и не забораве дела Божија, те да истражују наредбе његове,<br>

8 Да не буду као њихови очеви - род наопак и бунтован, род који није исправио срце своје и не би веран Богу духом својим.<br>

9 Ефремови синови, који затежу лук и стрељају њиме, окренуше се на дан битке.<br>

10 Савез са Богом не сачуваше и не хтедоше ходити по његовом закону.<br>

11 И заборавише његова доброчинства и чудна дела његова која им је показао,<br>

12 Чудеса која је учинио пред њиховим очевима у земљи египатској, на Танејском пољу.<br>

13 Раздвоји море и њих проведе, постави воду као мех,<br>

14 И поведе их дању облаком, а сву ноћ светлошћу огња.<br>

15 Раскида стену у пустињи и напоји их као из дубоког бездана,<br>

16 И изведе воду из стене, па низведе воде као реке.<br>

17 А они продужише и даље да греше, озлоједише Свевишњег у пустињи,<br>

18 И искушаше Бога у срцима својим тражећи хране за своје душе,<br>

19 И опадаше Бога, те рекоше: хоће ли моћи Бог да зготови трпезу у пустињи?<br>

20 А кад удари стену, потече вода и потоци се разлише; може ли и хлеба дати или зготовити трепезу народу свом?<br>

21 Стога Господ чу и баци (их) натраг, и огањ се распламте у Јакову, и гнев се подиже на Израиља,<br>

22 Јер не повероваше Богу, нити се уздаше у његово спасење.<br>

23 И заповеди одозго облацима, те отвори небеска врата,<br>

24 И пусти им ману као дажд - да (је) једу, и хлеб небески даде им;<br>

25 Човек је јео анђеоски хлеб, посла им хране до ситости.<br>

26 Подиже са неба јужни ветар и својом силом наведе кишу,<br>

27 Те пусти месо на њих да пада као прашина и крилате птице као морски песак,<br>

28 И попадоше сред њихова логора - око њихових шатора,<br>

29 Па једоше и добро се наситише, и испуни им жељу,<br>

30 Не беху лишени онога што су желели. Док им је још јело било у устима,<br>

31 Подиже се на њих гнев Божији и помори најјаче међу њима, те свеза изабране у Израиљу.<br>

32 Поред свега тога још грешише и не повероваше његовим чудесним делима,<br>

33 Тако им прођоше дани узалуд а године њихове мучно.<br>

34 Кад их убијаше, тражаху га и обраћаху се, па се у бдењу обраћаху Богу,<br>

35 И сетише се да је Бог њихов помагач, Бог свевишњи њихов избавитељ.<br>

36 И обмануше га својим устима и језиком својим слагаше му,<br>

37 А срце им не беше сасвим уз њега, нити осташе верни његовом савезу.<br>

38 Али он им је као милосрдан опраштао грехе и није их уништавао, него је често одустајао од своје јарости и није дао да се распали сав његов гнев.<br>

39 И сети се да су они тело, дах који одлази и не враћа се.<br>

40 Колико пута га озлоједише у пустињи и разгневише у безводној земљи?<br>

41 И скренуше, те искушаше Бога, па наљутише свеца Израиљева.<br>

42 Не сетише се његове руке (онога) дана када их избави из руке угњетача.<br>

43 Како постави своје знаке у Египту и чудеса своја на Танејском пољу;<br>

44 И претвори им реке у крв, и потоке њихове - да не могоше пити,<br>

45 Посла обаде на њих и изједоше их, па жабе и поморише их.<br>

46 И пусти медљику на њихову летину, а муку њихову предаде скакавцу.<br>

47 Виноград им поби градом, а смокве њихове сланом.<br>

48 И предаде им стоку граду, а имање њихово огњу.<br>

49 Посла на њих гнев своје јарости, јарост и гнев и невољу, одред злих анђела.<br>

50 Отвори пут свом гневу, не поштеде им животе од смрти, а стоку им помори.<br>

51 И све прворођено поби у Египту првину од свих њихових трудова у Хамовим шаторима.<br>

52 И подиже свој народ као овце, те их поведе као стадо у пустињи,<br>

53 И поуздано их упути, па се нису бојали, а море покри њихове непријатеље.<br>

54 И уведе их у свој свети крај, на ову гору коју задоби његова десница,<br>

55 И одбаци народе пред њима, те жребом подели њихово наследство, и у њихове шаторе насели племена Израиљева.<br>

56 Но они искушаше и озлоједише Бога свевишњега, и његова сведочанства не сачуваше.<br>

57 Скренуше и отпадоше као и њихови очеви, претворише се у искривљен лук.<br>

58 И разгневише га на својим хумовима и раздражише га својим идолима.<br>

59 Бог чу и презре, па понизи веома Израиља.<br>

60 И одбаци (свети) шатор у Силому, своје насеље у ком се настанио међу људима.<br>

61 И предаде у ропство крепост њихову, и красоту њихову у непријатељске руке,<br>

62 И препусти свој народ мачу, те презре своје наследство.<br>

63 Младиће им поједе огањ, а девојке им се не удаше.<br>

64 Свештеници им падоше од мача, а удовице њихове неће бити оплакане.<br>

65 Тада се пробуди Господ као из сна, као јунак савладан од вина,<br>

66 И одби натраг своје непријатеље, даде им вечну срамоту.<br>

67 И одбаци Јосифов шатор, а Ефремово племе не изабра.<br>

68 Него изабра Јудино племе, гору Сион, коју заволе.<br>

69 И сагради своје светиште високо као једнорога, на земљи га утемељи довека.<br>

70 И изабра свога слугу Давида и узе од овчијих стада.<br>

71 Узе га од оваца које се јагње - да буде пастир Јакову, његовом народу, и Израиљу, његовом наследству.<br>

1 Боже, многобошци дођоше у твоје наследство, оскрнавише твој свети храм, Јерусалим претворише у рушевине.<br>

2 Мртва тела твојих слугу ставише небеским птицама за храну, а тела твојих побожних зверима земаљским;<br>

3 Пролише крв њихову као воду око Јерусалима и не беше ко да (их) погребе.<br>

4 Постадосмо ругло совјим суседима, подсмех и поруга онима око нас.<br>

5 Господе, докле ћеш се вечито гневити и (докле ће се) твоја ревност распаљивати као огањ?<br>

6 Излиј свој гнев на многобошце који те не знају и на царства која не признаше име твоје,<br>

7 Јер изједоше Јакова и опустошише његово место.<br>

8 Не сећај се безакоња наших давнашњих; нека нас што пре освоји твоје милосрђе; јер смо веома осиромашили.<br>

9 Помози нам, Боже, спаситељу наш; ради славе свога имена избави нас и очисти нам грехе ради свога имена,<br>

10 Да једном не кажу многобошци: где је њихов Бог? Нека се пред нашим очима покаже освета над многобошцима за проливену крв твојих слугу.<br>

11 Нека допре до тебе уздисање сужњева у оковима, силом своје мишице сачувај оне одређене за смрт.<br>

12 Узврати седмоструко у недра нашим суседима поругу којом ти се наругаше, Господе.<br>

1 Пастиру Израиљев, чуј, ти који водиш Јосифа као овце и седиш на херувимима, јави се.<br>

2 Пред Ефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и дођи да нас спасеш.<br>

3 Боже, обрати нас и нека засија твоје лице, па ћемо се спасти.<br>

4 Господе, Боже над војскама, докле ћеш се гневити на молитву твога слуге,<br>

5 Хоћеш ли нас хранити сузним хлебом и појити сузама преко мере?<br>

6 Учинио си да се наши суседи препиру око нас, а непријатељи наши наругаше нам се.<br>

7 Господе, Боже над војскама, обрати нас и нека засија твоје лице, па ћемо се спасти.<br>

8 Ти си пренео чокот из Египта, истерао си народе и посадио га;<br>

9 Прокричио си пут пред њим и посадио си му коренове, те се напуни земља.<br>

10 Његова сенка покри горе, а његове лозе пузавице кедрове Божије;<br>

11 Пустио је своје лозе до мора и изданке своје до реке.<br>

12 Зашто си срушио његову ограду, па га беру сви који поред њега путем пролазе?<br>

13 Горски вепар опустоши га и пољска звер позоба га.<br>

14 Боже над војскама, окрени се, погледај са неба и види, и обиђи овај виноград,<br>

15 И уреди (виноград) који посади десница твоја, и (погледај) на сина човечијег кога си себи укрепио.<br>

16 Попаљен је огњем и раскопан; од претње твога лица нек пропадну.<br>

17 Нека твоја рука буде над човеком деснице твоје и над сином човечијим кога си себи укрепио.<br>

18 А ми нећемо одступити од тебе, ти ћеш нас оживети, па ћемо призвати име твоје.<br>

1 Кличите Богу, нашем помагачу, кликните Богу Јаковљеву<br>

2 Запевајте песму и ударите у бубањ, у милозвучну харфу са китаром;<br>

3 Затрубите у трубу о младом месецу, на свечани дан нашег празника;<br>

4 Јер је то наредба за Израиљ и заповест Бога Јаковљева.<br>

5 То је дао за сведочанство Јосифу, кад је изишао из земље египатске; чу језик који није знао;<br>

6 Ослободио му плећа од терета, руке његове радише са котарицом,<br>

7 Призвао си ме у невољи и избавих те; услишах те у тајној бури, искушах те на води свађе.<br>

8 Послушај, народе мој, и засведочићу ти; Израиљу, ако хоћеш да ме послушаш,<br>

9 Да у тебе не буде неки нови бог и да се не клањаш туђем богу;<br>

10 Јер ја сам Господ Бог твој који те изведе из земље египатске; отвори своја уста и ја ћу их напунити.<br>

11 Али мој народ не послуша гласа мога и Израиљ ми не учини по вољи;<br>

12 И пустих га на вољу срца његова, нека иде како сам хоће.<br>

13 Да ме је народ мој послушао да је Израиљ пошао мојим путевима,<br>

14 Брзо бих покорио његове непријатеље и ставио бих руку своју на његове угњетаче.<br>

15 Непријатељи Господњи слагаше му и њихове удес остаће довека.<br>

1 Бог стаде у скупштини богова, усред богова изрече суд.<br>

2 Докле ћете неправедно судити и повлађивати грешницима.<br>

3 Будите (праведне) судије сирочету и убогом, оправдајте смерног и сиромашног;<br>

4 Избавите сиромаха и убогог, ишчупајте га из грешничке руке.<br>

5 Не познаше нити разумеше, ходе по тами; задрмаће се сви темељи земаљски.<br>

6 Ја рекох: богови сте и сви сте синови Свевишњег;<br>

7 Али ви као људи умирете и падате као сваки кнез.<br>

1 Боже, ко ће се теби уподобити? Немој заћутати нити се смирити, Боже;<br>

2 Јер, гле, непријатељи твоји надаше вику, а они што те мрзе подигоше главе,<br>

3 Зло наумише твом народу и договорише се против твојих светих;<br>

4 Рекоше: дођите да их истребимо између народа, па да се више не спомене име Израиљево.<br>

5 Једнодушно донеше одлуку, склопише савез против тебе,<br>

6 Идумејска насеља и Исмаилићани, Моав и Агарини,<br>

7 Гевал и Амон и Амалик, и иноплеменици са онима што живе у Тиру;<br>

8 Чак им се и Асур придружио, посташе помоћници Лотовим синовима.<br>

9 Учини им као (што си учинио) Мадијаму и Сисари и Јавину на потоку Кисану;<br>

10 Истребљени беху у Аендору, посташе као гнојиво на земљи.<br>

11 Поступи са њиховим кнезовима као са Оривом и Зивом и Зевејем и Салманом - свим њиховим кнезовима.<br>

12 Који рекоше: хајде да ми наследимо себи светиште Божије.<br>

13 Боже мој, учини да буду као вихор, као плева пред ветром;<br>

14 Као ватра која сажиже шуму, као пламен који спаљује горе,<br>

15 Тако их потерај својом буром и гневом својим смети их.<br>

16 Напуни им лица срамотом, па ће тражити твоје име, Господе.<br>

17 Нека буду постиђени и сметени у све векове, нека се посраме и изгину,<br>

1 Како су мили твоји станови, Господе над војскама.<br>

3. Јер и врабац нађе себи дом и грлица гнездо себи, где ће положити птиће своје, а ја твоје олтаре, Господе над војскама, царе мој и Боже мој.<br>

4 Блажени су који станују у твом дому, они ће те хвалити у све векове.<br>

5 Блажен је човек који своју заштиту налази код тебе, Господе; он је у свом срцу одлучио да иде горе.<br>

6 Долином плача на место које одреди; а благослове ће дати законодавац.<br>

7 Ићи ће из силе у силу, јавиће се Бог богова на Сиону.<br>

8 Господе, Боже над војскама, услиши моју молитву, чуј Боже Јаковљев.<br>

9 Заштитниче наш, Боже, види и погледај на лице свога помазаника.<br>

10 Јер један дан у твојим дворовима бољи је од хиљаде дана ван њих, радије ћу бити на прагу Божијег дома, него становати у грешничким шаторима.<br>

11 Јер Господ Бог воли милост и истину, он ће дати благодат и славу; Господ неће лишити добара оне који ходе у незлобивости.<br>

1 Господе, омиле ти твоја земља, вратио си робље Јаковљево.<br>

2 Свом народу опростио си безакоње, покрио си све грехове његове.<br>

3 Утишао си сав свој гнев, одвратио си се од гнева своје јарости.<br>

4 Врати нас, Боже нашег спасења, и одврати своју јарост од нас.<br>

5 Зар ћеш се довека гневити на нас, или ћеш протегнути свој гнев са поколења на поколење?<br>

6 Боже, врати се и оживи нас, и обрадоваће ти се народ твој.<br>

7 Покажи нам, Господе, своју милост и дај нам твоје спасење.<br>

8 Саслушаћу шта ће ми Господ Бог рећи јер ће говорити о миру свом народу, и светима својим, и онима који му се срцем обраћују.<br>

9 Да, његово спасење је близу оних који га се боје, да се слава настани у нашој земљи.<br>

10 Сретоше се милост и истина, пољубише се праведност и мир.<br>

11 Истина изникну из земље, а праведност се помоли са неба.<br>

12 Јер Господ ће дати честитост, и наша земља даће свој плод;<br>

1 Приклони, Господе, ухо своје и услиши ме јер сам сиромах и убог.<br>

2 Сачувај моју душу, јер сам побожан; Боже мој, спаси свога слугу који се узда у тебе.<br>

3 Смилуј се на мене, Господе, јер ћу теби вапити по вас дан.<br>

5Јер си ти, Господе, добар, и правичан, и пун милости према свима који те призивају.<br>

6 Чуј, Господе, молитву моју и погледај на глас мога мољења.<br>

7 У дан своје невоље завапих теби и ти ме услиша.<br>

8 Међу боговима нема теби слична, Господе, и нема дела као што су твоја.<br>

9 Сви народи, које си створио, доћи ће и клањаће се пред тобом, Господе, и славити име твоје.<br>

10 Јер ти си велики чиниш чуда, ти си једини и велики Бог.<br>

11 Покажи ми, Господе, твој пут, па ћу ходити у твојој истини; Нека нађе радост срце моје у страхопоштовању према твоме имену.<br>

12 Исповедаћу те, Господе, Боже мој, свим својим срце и славићу име твоје довека,<br>

13 Што је велика твоја милост према мени и што си избавио моју душу из крајње дубине ада.<br>

14 Боже, преступници закона усташе на мене и гомила насилника затражи живот мој, и не видеше тебе пред собом.<br>

15 А ти си, Господе Боже, саосећајан и милостив; веома стрпљив и пун милосрђа и истинит.<br>

16 Погледај ме и смилуј се на мене, дај своју моћ слузи своме и спаси сина слушкиње своје.<br>

1 Његови темељи су на светим горама;<br>

2 Господ више воли сионска врата него сва насеља Јаковљева.<br>

3 О теби су говорили преславне ствари, граде Божији.<br>

4 Поменућу Раав и Вавилон међу оне који ме знају; и гле, иноплеменици и Тир, и етиопски народ, они посташе онде.<br>

5 Мајка Сион, рећи ће човек, и човек се роди у њему, сам Свевишњи га утемељи.<br>

6 Господ ће записати у књизи народа и владара све који су били у њему.<br>

1 Господе, Боже мога спасења, обдан завапих пред тобом и обноћ;<br>

2 Нека моја молитва дође пред тебе, приклони своје ухо мољењу моме, Господе.<br>

3 Јер душа ми се напуни зала и живот ми се приближи аду.<br>

4 Убројише ме у оне што силазе у гроб, постао сам као човек без помоћи - међу мртвима слободан,<br>

5 Као бачени рањеници који спавају у гробу, њих се више не сећаш, они су одгурнути од твоје руке.<br>

6 Положише ме у најдубљу раку, у тмину и сенку смрти.<br>

7 Твоја јарост утврди се на мени и све своје валове навео си на мене.<br>

8 Удаљио си од мене познанике моје, учинише да сам им гнусан, предадоше ме и не могох изићи,<br>

9 Очи моје малаксаше од сиромаштва; теби вапих, Господе, по вас дан, своје руке пружах теби.<br>

10 Хоћеш ли мртвима чинити чуда? или ће их лекари подићи па ће те славити?<br>

11 Хоће ли ко у гробу казивати твоју милост и истину твоју у пропасти?<br>

12 Хоће ли се у тами познати твоја чуда и правда твоја у заборављеној земљи?<br>

13 А ја завапих теби, Господе и ујутро ће моја молитва изићи пред тебе.<br>

14 Зашто, Господе одбацујеш моју душу, зашто одвраћаш своје лице од мене?<br>

15 Ја сам сиромах и мучим се од своје младости; узвишен бејах и понижен, издаде ме снага.<br>

16 Налети твога гнева пређоше преко мене и страхоте твоје сасвим ме пометоше.<br>

17 Опколише ме као вода по вас дан, обузеше ме сви скупа.<br>

1 Певаћу довека о твојој милости, Господе, својим устима објављиваћу твоју истину са поколења на поколење.<br>

2 Јер ти рече: моја милост биће саздана довека; твоја истина биће припремљена на небесима.<br>

3 Склопих савез са својим изабраницима, заклех се Давиду, своме слузи:<br>

4 Одржаваћу твоје потомство довека и сазидаћу твој престо за сва поколења.<br>

5 Небеса ће казивати твоја чуда, Господе, а сабор светих истину твоју.<br>

6 Јер ко ће се на облацима изједначити са Господом и ко ће се уподобити Господу међу синовима Божијим?<br>

7 Бог се прославља у савету светих, велик је и страшан свима који га окружавају.<br>

8 Господе, Боже над војскама ко је теби сличан? Силан си, Господе, и твоја истина окружује те.<br>

9 Ти владаш над морском силом, ти укроћаваш силу његових валова.<br>

10 Ти си поразио охолога као рањеника и својом крепком мишицом расуо си непријатеље своје.<br>

11 Твоја су небеса и твоја је земља; ти си утемељио васељену и све што је у њој.<br>

12 Ти си створио север и југ, Тавор и Ермон клицаће твом имену.<br>

13 Крепка је твоја мишица; нека очврсне твоја рука, нека се уздигне десница твоја.<br>

14 Основа твога престола су праведност и право, милост и истина ићи ће пред тобом.<br>

15 Блажен је народ који зна да кличе; Господе, он ће ићи у светлости твога лица,<br>

16 И твоме имену клицаће по вас дан, а правдом твојом уздизаће се.<br>

17 Јер ти си дика његове силе, и твојим благовољењем уздићи ће се наш рог.<br>

18 Јер наша заштита долази од Господа и од свеца Израиљева, цара нашега.<br>

19 Некада си у виђењу говорио својим побожнима и рекао: указах помоћ јунаку, узвисих изабраника из свог народа;<br>

20 Нађох Давида, свога слугу, помазах га својим светим уљем.<br>

21 Моја рука ће га подржавати и мишица моја укрепити;<br>

22 Непријатељ неће видети користи од њега, безаконик му неће дозлогрдити;<br>

23 Сатрћу његове непријатеље пред њим и поразићу оне што га мрзе.<br>

24 А моја истина и моја милост биће с њим, и мојим именом узвисиће се рог његов;<br>

25 И поставићу његову руку на море и десницу његову на реке.<br>

26 Он ће ме призивати: ти си мој отац, Бог мој и заступник мога спасења;<br>

27 А ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских,<br>

28 Сачуваћу му своју милост до века и савез мој биће му веран;<br>

29 И одржаћу његово потомство у све векове и престо његов као дане небеске.<br>

30 Ако синови његови напусте мој закон и не буду ишли по мојим одредбама,<br>

31 Ако обесвете моје уредбе и не сачувају моје заповести,<br>

32 Прутом ћу казнити њихова безакоња и ранама грехе њихове,<br>

33 Али милост своју нећу му ускратити, нити ћу бити неправедан у истини својој,<br>

34 И нећу обесветити свој савез, нити ћу порећи оно што су изговориле усне моје.<br>

35 Једном се заклех својом светошћу; зар да слажем Давида,<br>

36 Његово потомство остаће до века и престо његов као сунце преда мном,<br>

37 И као месец одређен за вечност и верни сведок на небу.<br>

38 А ти га одбаци и презре, негодовао си на свог помазаника;<br>

39 Нарушио си савез са својим слугом, обесветио си његову светињу на земљи.<br>

40 Развалио си све његове ограде, тврђаве његове обратио си у страх;<br>

41 Разграбише га сви који пролазе путем, постао је ругло својим суседима.<br>

42 Узвисио си десницу његових непријатеља, обрадовао си све његове непријатеље;<br>

43 Ускратио си помоћ његовом мачу и ниси му помогао у боју.<br>

44 Ускратио си му очишћење, престо си му сравнио са земљом;<br>

45 Скратио си дане његовог живота, облио си га стидом.<br>

46 Докле ћеш се, Господе, стално одвраћати? Докле ће се као огањ распаљивати твој гнев?<br>

47 Опомени се какво је моје биће; зар си узалуд створио све синове људске?<br>

48 Ко је тај човек, који ће живети а смрти не видети? Ко ће му избавити душу из руке адове?<br>

49 Господе, где су твоје древне милости којима си се заклео Давиду у истини својој?<br>

50 Господе, сети се срамоте својих слугу коју носим у грудима својим од многих народа,<br>

51 Којом нагрдише непријатељи твоји, Господе, којом нагрдише траг твога помазаника.<br>

1 Господе, ти си нам био прибежиште од поколења до поколења.<br>

2 Пре но што се горе родише, пре но што би створена земља и васељена, и од века до века ти постојиш.<br>

3 Немој обратити човека у понижење; ти рече: вратите се, синови људски.<br>

4 Јер хиљада година у твојим очима су као јучерашњи дан, који је прошао, и као ноћна стража.<br>

5 Њихове године биће ништавило, проћи ће као трава јутром;<br>

6 Ујутро процвета па прође, увече отпадне, осуши се и увене.<br>

7 Нема нас нигде од твога гнева и збуњени смо од јарости твоје.<br>

8 Ставио си наша безакоња преда се, век наш на светлост твога лица.<br>

9 Јер сви наши дани нестадоше и нема нас нигде од твога гнева; наше године трудише се као паук.<br>

10 Дани наших година, у њима је седамдесет година, а ако смо у пуној снази - осамдесет година, и већина од њих је труд и мука; јер кротост уђе у нас и она ће нас васпитати.<br>

11 Ко зна силу твога гнева, и из страха од тебе јарост твоју?<br>

12 Тако покажи своју десницу, да се могу избројати (дани наши), - и они који су срцем поучени у мудрости.<br>

13 Врати се, Господе, докле ћеш? и буди милостив својим слугама.<br>

14 Напунисмо се твоје милости јутром, и клицасмо, и развеселисмо се у све наше дане;<br>

15 Развеселисмо се за оне дане када си нас понизио, за године када видесмо зло.<br>

16 И погледај на своје слуге и на своја дела, те упути синове њихове.<br>

1 Који пребива под заштитом Свевишњега, настаниће се под окриљем Бога небескога.<br>

2 Он ће рећи Господу: ти си мој заступник и прибежиште моје, Бог мој, у кога ћу се уздати.<br>

3 Јер он ће те избавити из ловачке замке и од речи која збуњује.<br>

4 Својим плећима он ће те заклонити и под његовим окриљем стећи ћеш поуздање; његова истина окружиће те као штит.<br>

5 Нећеш се уплашити ноћне страхоте, ни од стреле која лети дању,<br>

6 Ни од ствари која пролази у мраку, ни од несреће и беса који насрће у подне.<br>

7 Пашће хиљада на твојој страни и десет хиљада теби с десне стране, али теби се неће приближити;<br>

8 Него ћеш гледати својим очима и видети одмазду над грешницима.<br>

9 Јер ти си, Господе, поуздање моје! Поставио си Свевишњега за своје уточиште.<br>

10 Зло те неће задесити и невоља неће досегнути твој шатор,<br>

11 Јер ће заповедити својим анђелима за тебе да те сачувају на свим путевима твојим.<br>

12 Узеће те на руке, да се како не спотакнеш о камен ногом својом;<br>

13 Нагазићеш аспиду и змију, згазићеш лава и змаја.<br>

14 Избавићу га зато што се уздао у мене; заклонићу га зато што је познао моје име.<br>

15 Призваће ме и услишаћу га, с њим сам у невољи, избавићу га и прославићу га.<br>

1 Добро је хвалити Господа и певати твоме имену, Свевишњи,<br>

2 Објављивати јутром твоју милсот и истину твоју ноћу,<br>

3 С песмом уз харфу са десет жица и уз китару.<br>

4 Јер си ме развеселио, Господе, твојом творевином, и клицаћу због дела твојих руку.<br>

5 Како су узвишена твоја дела, Господе; твоје мисли су веома дубоке.<br>

6 Безуман човек неће сазнати и неразборити то неће схватити.<br>

7 Кад грешници изникну као трава и дигну главе сви који чине безакоње, (то је зато) да буду истребљени за сва времена.<br>

8 А ти си, Господе, свевишњи довека.<br>

9 Јер, гле, непријатељи твоји пропашће и расуће се сви који чине безакоње.<br>

10 А мој рог биће уздигнут као у једнорога и старост моја биће у обилном уљу.<br>

11 И погледа моје око на непријатеље моје, и чуће моје ухо о онима који устају на мене чинећи ми зло.<br>

12 Праведник ће процветати као палма, порашће као кедар на Ливану.<br>

13 Који су засађени у дому Господњем процветаће у дворовима нашег Бога;<br>

14 Још у дубокој старости доносиће род и живеће угодно,<br>

1 Господ се зацари, обуче се у красоту, обуче се Господ у силу и опаса се; јер утврди васељену, која се неће уздрмати.<br>

2 Престо твој је готов од искона, ти постојиш од вечности.<br>

3 Реке подигоше, Господе, реке подигоше своје гласове;<br>

4 Од хуке многих вода дивни су морски вали, диван је Господ на висинама.<br>

1 Бог Осветник. Господ. Бог осветник слободно се очитова.<br>

2 Узвиси се, ти што судиш земљи, узврати охолима по заслузи.<br>

3 Докле ће се грешници, Господе, докле ће се грешници хвалисати,<br>

4 Брбљати и говорити неправду, докле ће говорити сви који чине безакоње?<br>

5 Понизише твој народ, Господе, и злоставише твоје наследство,<br>

6 Убише удовицу и дошљака, уморише сирочад,<br>

7 И рекоше: неће Господ видети, нити Бог Јаковљев сазнати.<br>

8 Разумејте, ви неразумни у народу, и ви будаласти, када ћете се опаметити.<br>

9 Онај који је засадио ухо зар не слуша, или који је створио око зар не запажа?<br>

10 Онај који васпитава народе учи човека сазнању, зар неће казнити?<br>

11 Господ зна да су људска размишљања ништавна.<br>

12 Блажен је човек кога ти, Господе, васпитаваш и учиш по свом закону.<br>

13 Да га поштеди од злих дана док се не ископа гроб грешнику.<br>

14 Јер Господ неће одбацити овај народ и неће напустити своје наследство,<br>

15 Док се праведност не обрати у право, и они који се ње држе (не буду) права срца.<br>

16 Ко ће устати за мене против злих, или ко ће стајати уза ме против оних што чине безакоње?<br>

17 Ако ми Господ не би помогао, брзо би се моја душа преселила у ад.<br>

18 Ако кажем: поклекну нога моја, милост твоја, Господе, помаже ми;<br>

19 Господе, када се намноже тегобе у мом срцу, твоје утехе ублажише душу моју.<br>

20 Зар ће близу тебе стајати престо безакоња, онај који ради против наредбе?<br>

21 Они ће увребати праведникову душу и осудиће невину крв.<br>

22 А мени је Господ прибежиште и Бог мој је потпора мога поуздања;<br>

1 Дођите да се порадујемо Господу, да покликнемо Богу, спаситељу своме;<br>

2 Да изиђемо пред његово лице са признањем и да му са песмама ускликнемо.<br>

3 Јер је Господ велик Бог и велик цар над свим боговима;<br>

4 Јер у његовој руци су крајеви земаљски, његове су и горске висине;<br>

5 Јер је његово море и он га је створио, његове руке начинише и копно.<br>

6 Дођите да му се поклонимо и паднемо ничице, и да заплачемо пред Господом који нас је створио.<br>

7 Јер је он Бог наш, а ми смо народ његове паше и овце његове руке. Ако данас чујете његов глас,<br>

8 Нека вам не отврдну ваша срца као приликом огорчености - у дан кушања у пустињи,<br>

9 Где ме искушаше очеви ваши, покушаше и видеше дела моја.<br>

10 Четрдесет година негодовах на оно поколење и рекох: увек блуде срцем и мојих путева они не познаше,<br>

1 Запевајте Господу нову песму, запевај Господу сва земљо;<br>

2 Запевајте Господу, благословите његово име, објављујте као благу вест његово спасење из дана у дан;<br>

3 Казујте многобошцима његову славу и свим народима чуда његова.<br>

4 Јер је Господ велик и треба га хвалити веома, страшан је над свим боговима;<br>

5 Јер сви многобожачки богови су демони, а Господ је створио небеса;<br>

6 Пред њим је слава и красота, светост и велелепност је у светишту његовом.<br>

7 Принесите Господу, народна племена, принесите Господу славу и част;<br>

8 Принесите Господу славу његова имена, узмите жртве и уђите у његове дворове;<br>

9 Поклоните се Господу и његовом светом двору, нека се уздрма сва земља од његова лица.<br>

10 Реците међу многобошцима: Господ се зацарио, јер је подигао васељену која се неће поколебати, он ће право судити народима.<br>

11 Нека се развеселе небеса и нека ускликне земља, нека се заљуља море и све што је у њему;<br>

12 Нека се обрадују поља и све што је у њима, тада ће клицати све шумско дрвеће,<br>

1 Господ се зацарио, земља нека кличе, многа острва нека се обрадују.<br>

2 Око њега су облак и тмина, праведност и право су ослонац његовог престола.<br>

3 Огањ ће ићи пред њим и спалиће около његове непријатеље;<br>

4 Његове муње осветлише васељену, земља виде и устрепта.<br>

5 Горе се истопише као восак од лица Господњег, од лица Господа целе земље.<br>

6 Небеса објавише његову правду и сви народи видеше његову славу.<br>

7 Нека се постиде сви који се клањају киповима, који се хвале својим идолима; поклоните му се сви анђели његови.<br>

8 Сион чу и обрадова се, и ускликнуше кћери јудејске због твојих пресуда, Господе;<br>

9 Јер си ти Господ свевишњи над свом земљом, преузвишен над свим боговима.<br>

10 Ви који љубите Господа, мрзите зло; Господ чува душе својих светих, избавиће их из грешничке руке.<br>

11 Светлост свану праведнику и весеље онима који су права срца.<br>

1 Запевајте Господу нову песму, јер је Господ све дивно створио; поможе му десница његова и света мишица његова.<br>

2 Господ је обзнанио своје спасење, открио је своју правду пред многобошцима.<br>

3 Сетио се своје милости према Јакову и своје истинитости према дому Израиљеву; сви крајеви земаљски видеше спасење Бога нашега.<br>

4 Сва земљо, ускликни Богу, запевај, ускликни и пој;<br>

5 Појте Господу уз китару, уз китару и уз звуке харфе;<br>

6 Уз звуке труба и рогова ускликните пред царем Господом.<br>

7 Нека се заљуља море и све што је у њему, васељена и сви становници њени;<br>

8 Реке нека заједно запљескају рукама, горе нека се порадују,<br>

1 Господ се зацарио, нека се узбуде народи; он седи на херувимима, нека се уздрма земља.<br>

2 Господ је велик на Сиону и узвишен је над свим народима;<br>

3 Нека исповедају твоје велико име, јер је страшно и свето.<br>

4 И царева част воли праведан суд; ти си припремио правицу, ти си створио право и правду у Јакову.<br>

5 Узвишујте Господа, Бога нашега, и клањајте се подножју његових ногу, јер је он свет.<br>

6 Мојсије и Арон су међу својим свештеницима, а Самуило међу онима што призивају име његово; они призиваху Господа и он их услиша.<br>

7 У стубу од облака говораше им; они чуваху његова сведочанства и заповести, које им даде.<br>

8 Господе, Боже наш, ти си их услишао; Боже, био си милостив према њима и кажњавао си све њихове рђаве поступке.<br>

1 Ускликни Господу, сва земљо,<br>

2 Служите Господу у весељу, изиђите пред њега са клицањем.<br>

3 Знајте да је Господ, да је он Бог; он је нас створио, а не ми (себе); ми смо његов народ и овце његове паше.<br>

4 Уђите на његова врата славећи, у његове дворе са песмом; хвалите га, славите његово име,<br>

1 Песмом ћу ти прославити милост и суд, Господе;<br>

2 Појаћу и бићу разуман на непорочном путу; кад ћеш ми доћи? Ја сам ходио у незлобивости свога срца сред дома свога.<br>

3 Незакониту ствар нисам стављао пед своје очи, преступнике омрзох;<br>

4 Покварено срце не приону за мене, нисам познавао опаког човека који се склања од мене.<br>

5 Истеривао сам онога што тајно опада свога ближњега; нисам јео са оним у кога је охоло око и несито срце.<br>

6 Моје очи управљене су према вернима на земљи да би они седели са мном; ко иде непорочним путем, тај ми је служио.<br>

7 Ко охоло поступа, није живео усред моје куће; ко говори неправедне ствари, није смео да ми погледа у очи.<br>

1 Господе, услиши молитву моју и вапај мој нек дође до тебе.<br>

2 Не окрени своје лице од мене; у дан када ме задеси невоља, пригни ухо своје к мени; у дан када те призовем, услиши ме брзо.<br>

3 Јер моји дани прођоше као дим, а кости моје сасушише се као сувад.<br>

4 Срце ми је покошено и усахло као трава, да заборавих јести свој хлеб.<br>

5 Од гласа мога уздисања кост ми приону за месо.<br>

6 Постадох сличан пеликану у пустињи, постао сам као сова у зидинама.<br>

7 Немадох починка и постадох као усамљен врабац на крову.<br>

8 Непријатељи моји вређаху ме по вас дан, а они који су ме хвалили, коваху заверу против мене.<br>

9 Пепео сам јео као хлеб, а пиће своје мешао сам са сузама,<br>

10 Од гнева твога и од јарости твоје, јер си ме прво подигао, па онда оборио.<br>

11 Дани моји прођоше као сенка, а ја се осуших као сено.<br>

12 А ти, Господе, остајеш довека, и спомен твој од поколења до поколења.<br>

13 Кад устанеш, ти ћеш се смиловати на Сион, јер је време да се смилујеш на њега, јер је дошло време;<br>

14 Јер твојим слугама омиле његово камење и зажалиће за прахом његовим.<br>

15 И многобошци ће се побојати имена Господњег, а сви цареви славе твоје,<br>

16 Јер ће Господ сазидати Сион и појавити се у слави својој.<br>

17 Он (милостиво) погледа на молитву смерних и не презре њихово мољење.<br>

18 Нека се ово запише за друго поколење и народ који се створи хвалиће Господа,<br>

19 Што је погледао са своје свете висине; Господ са неба погледао је на земљу,<br>

20 Да чује сужањско уздисање, да ослободи предане смрти.<br>

21 Да на Сиону објави име Господње и хвалу његову у Јерусалиму,<br>

22 Кад се скупе сви народи заједно и царства да служе Господу.<br>

23 Одговори му на путу његове крепости; јави ми како су кратки дани моји;<br>

24 Немој ме узети у половини мојих дана, твоје године су кроз сва покољења.<br>

25 Господе, ти си у почетку утемељио земљу и небеса су дела твојих руку;<br>

26 Она ће пропасти, а ти ћеш остати; и све ће овештати као хаљина, па ћеш их променити као огртач, и они ће се изменити.<br>

27 А ти остајеш исти и твоје године неће истећи.<br>

1 Благосиљај, душо моја, Господа и све што је у мени свето име његово.<br>

2 Благосиљај, душо моја, Господа и не заборављај сва уздарја његова;<br>

3 Он ублажава сва твоја безакоња и исцељује све твоје болести;<br>

4 Искупљује твој живот од пропадљивости, венчава те милошћу и милосрђем;<br>

5 Испуњава твоју жељу оним што је добро, обновиће ти се младост као у орла.<br>

6 Господ чини милостињу и правицу свима којима се наноси неправда.<br>

7 Он је обзнанио своје путеве Мојсију и своја хтења синовима Израиљевим.<br>

8 Господ је саосећајан и милостив, дуго трпи и пун је милосрђа;<br>

9 Неће се гневити до краја нити ће се срдити довека;<br>

10 Није поступио са нама према нашим гресима нити нам је узвратио према нашим безакоњима,<br>

11 Јер колико је небо високо од земље, толико је Господ утврдио своју милост на онима који га се боје;<br>

12 Колико је исток далеко од запада, толико је удаљио наша безакоња од нас.<br>

13 Као што отац жали синове, тако се Господ сажалио на оне који га се боје,<br>

14 Јер он зна од чега смо створени; сети се да смо прах.<br>

15 Човек, дани су му као трава, прецветаће као пољски цвет;<br>

16 Јер ветар га продува и нема га, и неће више знати места свога.<br>

17 А милост Господња је од века и до века на онима који га се боје и правда његова на синовима синова,<br>

18 На онима који чувају његов завет и памте његове заповести, да их изврше.<br>

19 Господ је припремио свој престо на небесима и његово царство влада над свима.<br>

20 Благосиљајте Господа сви анђели његови, силни крепошћу, ви који творите реч његову - да чујете глас његових речи;<br>

21 Благосиљајте Господа све војске његове, служитељи његови, ви који творите вољу његову;<br>

1 Благосиљај, душо моја, Господа. Господе, Боже мој, узвисио си се веома, обукао си се у слављење и красоту,<br>

2 Оденуо се светлошћу као хаљином, небо разапео као шатор;<br>

3 Водама си покрио своје дворове, облаке си поставио да идеш на њима, кад ходаш ветар ти служи као крила,<br>

4 Ветрове чиниш својим гласницима а пламен огњени служитељем својим.<br>

5 Утврдио си земљу на темељима њеним, неће се помаћи довека.<br>

6 Обавијена је безданом као хаљином, воде ће на горама стајати;<br>

7 Побећи ће од твоје претње, уплашиће се од твог громовног гласа.<br>

8 Горе се уздижу, а поља се слежу на место које си им утемељио;<br>

9 Поставио си границу коју неће прећи нити ће се вратити да покрије земљу.<br>

10 Ти усмераваш изворе да теку по долинама, међу горама протицаће воде;<br>

11 Напајаће све пољске звери, дивљи магарци гасиће своју жеђ;<br>

12 Птице небеске гнездиће се крај њих, из стена ће давати свој глас.<br>

13 Ти напајаш горе из својих дворова, земља ће се наситити од плода твојих руку.<br>

14 Ти дајеш да трава расте стоци а зеље да послужи људима, да произведу хлеб из земље;<br>

15 И вино весели човечије срце, да разведри лице уљем, а хлеб крепи човечије срце.<br>

16 Наситиће се пољско дрвеће, кедри ливански, које је посадио.<br>

17 Онде ће се птице гнездити, родин дом им предњачи.<br>

18 Високе горе су уточиште јеленима, а стена мрмотима.<br>

19 Он је створио месец да показује времена, сунце познаде запад свој.<br>

20 Поставио си таму и би ноћ, по њој ће се разићи све шумске звери,<br>

21 Лавићи који ричу да уграбе и затраже од Бога себи храну.<br>

22 Сунце грану и покупише се, и полегаће у јазбине своје;<br>

23 Човек ће изићи на свој посао и на радњу своју до вечери.<br>

24 Како су узвишена твоја дела, Господе; све си мудро створио, испуни се земља твојом тековином.<br>

25 Ово море је велико и широко, у њему су гмизавци којима нема броја, мале животиње са великима;<br>

26 Онде лађе плове, ова неман коју си створио да се игра у њему.<br>

27 Све тебе чека да им даш храну на време.<br>

28 Кад им даш, покупиће; кад отвориш своју руку, биће благо свима.<br>

29 Кад окренеш своје лице, збуниће се; одузмеш ли им дух, ишчезнуће и вратиће се у свој прах.<br>

30 Пошљеш ли им свој дух, биће саздани, и обновићеш лице земље.<br>

31 Нека буде слава Господња довека, развеселиће се Господ због дела својих;<br>

32 Он погледа на земљу и чини да се она тресе, дотакне горе и оне се диме.<br>

33 Певаћу Господу за живота свога, појаћу своме Богу докле год ме буде;<br>

34 Нека му буде мило оно што говорим, а ја ћу се радовати у Господу.<br>

1 Хвалите Господа и призивајте његово име, међу народима разгласите његова дела;<br>

2 Певајте му и појте му, казујте сва чудеса његова.<br>

3 Дичите се његовим светим именом, нека се развесели срце оних који траже Господа;<br>

4 Потражите Господа и ојачајте, свагда тражите лице његово.<br>

5 Сетите се његових чуда која учини, његових чудесних знакова и пресуда његових уста,<br>

6 Аврамово потомство му служи, Јаковљеви синови су његови изабраници.<br>

7 Он је Господ Бог наш, по свој земљи су његови судови.<br>

8 Он памти довека свој завет, реч коју је као налог дао хиљадама покољења,<br>

9 Савез који је склопио са Авраамом, и заклетву своју дану Исааку;<br>

10 И постави га као заповест Јакову и Израиљу - вечни савез,<br>

11 Говорећи: теби ћу дати земљу хананску као додељено наследство ваше.<br>

12 Кад још беху малобројни, врло мало њих и дошљаци у њој,<br>

13 И прођоше од народа до народа, из једног царства другом народу;<br>

14 Он не допусти човеку да им чини неправду и цареве укореваше због њих:<br>

15 Не дирајте у моје помазанике и не наносите зла мојим пророцима.<br>

16 И пусти глад на земљу, те уништи сваки ослонац који би имали у хлебу;<br>

17 Посла човека пред њима, Јосиф беше продан као роб.<br>

18 Ноге му ставише у окове, гвожђе је тиштало његову душу,<br>

19 Док не дође његова реч, оно што Господ рече оправда га.<br>

20 Цар посла и ослободи га, владар народа, и пусти га.<br>

21 Постави га за домаћина своје куће и управника свег свог имања,<br>

22 Да научи његове кнезове као што је самога себе и да умудри његове старешине.<br>

23 И дође Израиљ у Египат, па се Јаков као странац насели у Хамовој земљи;<br>

24 А Бог умножи свој народ веома и учини га јачим од његових непријатеља.<br>

25 Преврну им срце - да омрзну његов народ, да чине лукавства његовим слугама.<br>

26 Посла Мојсија,свога слугу, Арона, кога изабра;<br>

27 Постави међу њих речи о својим знамењима и чудним знацима у Хамовој земљи.<br>

28 Посла таму и смркну се, а они беху огорчени на његове речи.<br>

29 Воде њихове претвори у крв, те им помори рибе.<br>

30 Земља њихова, па чак и царске одаје врвеле су од жаба.<br>

31 Он рече и дођоше обади и мушице у све крајеве њихове.<br>

32 Посла им град уместо кише, огањ који пали по њиховој земљи,<br>

33 И поби њихове винограде и смокве, па сатре свако дрво у њиховом крају.<br>

34 Он рече те дођоше скакавци и гусенице, којима не беше броја,<br>

35 И поједоше сву траву у њиховој земљи и род са земље њихове.<br>

36 И поби све прворођено у њиховој земљи, првину сваког њиховог труда,<br>

37 И изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше болесника у племенима њиховим.<br>

38 Египат се обрадова њиховом изласку јер их спопаде страх од њих.<br>

39 Он им разастре облак као покривач и огањ да им светли ноћу.<br>

40 Молише и дођоше препелице, и насити их небеским хлебом;<br>

41 Он расцепи стену и потекоше воде, протекоше реке у безводној земљи.<br>

42 Јер се сети своје свете речи коју је дао Аврааму, свом слузи,<br>

43 И изведе свој народ са клицањем и изабранике своје са весељем.<br>

44 И даде им многобожачке земље, те наследише трудове других народа.<br>

1 Хвалите Господа, јер је добар, јер је његова милост довека.<br>

2 Ко ће исказати силна дела Господња и учинити да се чују све хвале његове?<br>

3 Блажени су који се држе права и у свако доба тврде оно што је право.<br>

4 Сети нас се, Господе, по благовољењу према свом народу, посети нас својим спасењем,<br>

5 Да бисмо видели у доброти изабранике твоје, развеселили се у весељу народа твога, хвалили се заједно са твојим наследством.<br>

6 Згрешисмо заједно са својим очевима, закон кршисмо, чинисмо неправду.<br>

7 Наши очеви у Египту не разумеше твоја чуда, нису се сећали обиља твоје милости и беху огорчени пролазећи кроз Црвено море.<br>

8 А он их спасе имена свога ради да обзнани своју силу;<br>

9 И запрети Црвеном мору, те пресахну, па их поведе по бездану као по пустињи;<br>

10 И спасе их од руке оних што их мрзе те их избави из непријатељске руке;<br>

11 И покри вода њихове тлачитеље, не оста ни један од њих.<br>

12 И повероваше његовим речима и запеваше му захвалну песму.<br>

13 Пожурише, заборавише његова дела, не држаше се његовог савета;<br>

14 И осетише велику похлепу у пустињи па искушаше Бога у безводном крају.<br>

15 И даде им што су искали те им насити душе.<br>

16 И разгневише Мојсија у табору и Аарона, свеца Господњег;<br>

17 Отвори се земља и протуга Датана, а Авиронову дружину покри;<br>

18 Огањ спали њихову дружину, пламен сажеже грешнике.<br>

19 И начинише теле на Хориву те се поклонише идолу;<br>

20 И заменише своју славу ликом јунца који једе траву.<br>

21 Заборавише Бога који их спасаваше, који је учинио велика дела у Египту,<br>

22 Чудесна дела у Хамовој земљи, страшна на Црвеном мору.<br>

23 И рече да ће их истребити, само да није Мојсије, изабраник његов, у кршу стао пред њега да одврати његов гнев - да их не истреби.<br>

24 И не марише за жељену земљу, не повероваше његовој речи;<br>

25 И почеше гунђати у својим шаторима, не послушаше глас Господњи.<br>

26 И подиже своју руку на њих да их обори у пустињи,<br>

27 И да поразбаца њихово потомство међу народима и да их расеје по земљама.<br>

28 И почеше се клањати Веелфегору те једоше принесено на жртву мртвима;<br>

29 И расрдише га својим поступцима те падоше још ниже.<br>

30 И стаде Финес, те умилостиви, па преста погибао;<br>

31 И то му се урачуна у заслугу од поколења до поколења довека.<br>

32 И разгневише га код воде где приговараху те Мојсије пострада због њих,<br>

33 Јер му јако огорчише дух и он непромишљено проговори својим уснама.<br>

34 Не истребише народе за које им је Господ рекао,<br>

35 Него се помешаше са многобошцима и навикоше се на њихове обичаје;<br>

36 И почеше служити њиховим идолима, и то им беше на саблазан;<br>

37 Па почеше приносити своје синове и своје кћери на жртву демонима,<br>

38 И проливаху невину крв, крв својих синова и кћери, које принеше на жртву идолима хананским, те земља би обесвећена крвљу;<br>

39 И оскрвљена њиховим делима, и тим својим поступцима учинише прељубу.<br>

40 И Господ се веома разгневи на свој народ, згади му се његово наследство;<br>

41 И предаде их у многобожачке руке и загосподарише над њима они којих их мрзе;<br>

42 И тлачише их непријетељи њихови, и постадоше понизни под њиховим рукама.<br>

43 Много пута их је избавио, али га они огорчише својим намерама, те беху понижени у безакоњима својим.<br>

44 И он виде како их тлаче, када чу њихово мољење,<br>

45 И сети се свога савеза па се одљути по својој великој милости,<br>

46 И даде да нађу сажаљење код оних што су их заробили.<br>

47 Спаси нас, Господе, Боже наш, и покупи нас између многобожаца, да бисмо исповедали твоје свето име, да бисмо се дичили зато што те славимо.<br>

1 Хвалите Господа јер је добар, јер је његова милост довека.<br>

2 Нека тако кажу они које је Господ искупио, које је искупио из непријатељске руке.<br>

3 Скупио их из земаља од истока и запада, од севера и мора.<br>

4 Они залуташе у безводној пустињи, не нађоше пута до града у коме ће се настанити.<br>

5 Беху гладни и жедни, душа у њима клону;<br>

6 И завапише Господу када се нађоше у тескоби, те их избави из њихових невоља.<br>

7 Па их упути на прав пут да дођу до града у коме ће се настанити.<br>

8 Нека хвале Господа за милости његове и за његова чудесна дела која је учинио синовима људским,<br>

9 Јер насити ташту душу и гладну душу напуни добра.<br>

10 Седели су у тами и сенци смрти, оковани сиромаштвом и гвожђем,<br>

11 Јер огорчише Божије речи и расрдише савет Свевишњега,<br>

12 И срце им би понижено у трудовима, изнемогоше, али не беше ко да им помогне;<br>

13 И завапише Господу када се нађоше у тескоби, па их избави из њихових невоља,<br>

14 И изведе их из таме и сенке смрти, и раскида њихове окове.<br>

15 Нека хвале Господа за милости његове и његова чудесна дела која је учинио синовима људским,<br>

16 Јер разби тучана врата и поломи гвоздене мандале.<br>

17 Прихвати их са њиховог безаконог пута јер беху понижени због својих безакоња;<br>

18 Душа им се гадила на свако јело и приближише се вратима смрти;<br>

19 И завапише Господу када се нађоше у тескоби, те их избави из њихових невоља,<br>

20 Он посла своју реч и исцели их и избави их од њихове пропасти.<br>

21 Нека хвале Господа за милости његове и за његова чудесна дела која је учинио синовима људским.<br>

22 И нека принесу жртву захвалности, и нека радосно објаве дела његова,<br>

23 Они који сиђоше на море лађама и обавише посао на великим водама.<br>

24 Они видеше дела Господња и чуда његова на дубини;<br>

25 Он рече и наста олуја те се подигоше њени валови;<br>

26 Дижу се до небеса и спуштају се до бездана, присебност у невољи губе.<br>

27 Сметоше се, пољуљаше се као пијанац, нестаде све мудрости њихове;<br>

28 И завапише Господу када се нађоше у тескоби те их изведе из њихових невоља.<br>

29 И нареди бури па поста тих поветарац те умукнуше њени валови;<br>

30 И развеселише се, што се умирише, а он их упути у пристаниште које су желели.<br>

31 Нека хвале Господа за милости његове и за његова чудесна дела која је учинио синовима људским,<br>

32 Нека га узвисе на народном збору и на скупу старешина нека га похвале.<br>

33 Он је претворио реке у пустињу и водене изворе у суву земљу,<br>

34 Плодоносну земљу у слатину - због злоће оних који живе на њој.<br>

35 Он је претворио пустињу у језера богата водом, а безводну земљу у водом богате изворе.<br>

36 И онде насели гладне, а они подигоше град у коме ће се настанити,<br>

37 Па засејаше њиве и засадише винограде, који им доносише плод,<br>

38 И благослови их па се силно намножише, а стока им се не умањи.<br>

39 Они беху проређени и пострадаше од притиска зала и невоља.<br>

40 Изли се презир на кнезове и пусти их да лутају по непроходном, а не по путу,.<br>

41 Он поможе убогом да изиђе из сиромаштва а породична племена умножи као овце.<br>

42 Исправни ће то видети и развеселиће се, а свако безакоње затвориће своја уста.<br>

1 Моје срце је спремно, Боже, спремно је срце моје, запеваћу и појаћу у слави својој.<br>

2 Прени се харфо и китаро; устаћу рано.<br>

3 Славићу те међу народима, Господе, појаћу ти међу многобошцима,<br>

4 Јер је твоја милост више од небеса а истина твоја до облака.<br>

5 Узвиси се, Боже, изнад, небеса а слава твоја нека буде по свој земљи,<br>

6 Да би се избавили који су ти драги; спаси својом десницом и услиши ме.<br>

7 Господ проговори у својој светињи: узвисићу се и разделићу Сихем, а долину шатора размерићу;<br>

8 Мој је Галад и мој је Манасија, а Ефрем је заштита моје главе, Јуда је цар мој;<br>

9 Моав је умиваоник моје наде, над Идумејом ћу испружити обућу своју, иноплеменици ми се потчинише.<br>

10 Ко ће ме одвести у утврђени град? Ко ће ме упутити у Идумеју?<br>

11 Нећеш ли ти, Боже, који си нас одбацио? и нећеш ли изићи, Боже, са нашим војскама?<br>

12 Дај нам помоћ да изиђемо из невоље, јер људска помоћ је ништавна.<br>

1 Боже, немој прећутати моју хвалу,<br>

2 Јер грешничка и преварна уста отворише се на мене, лажљивим језиком проговорише против мене,<br>

3 И речима мржње опколише ме те заратише на мене ни за шта.<br>

4 Уместо да ме воле, они ме опадаху, а ја се мољах;<br>

5 Вратише ми зло за добро и мржњу за љубав моју.<br>

6 Постави грешника над њим и ђаво нека му стоји са десне стране;<br>

7 Када му суде, нека изиђе осуђен и молитва његова нека буде на грех.<br>

8 Његових дана нека буде мало, а његову службу нека добије други;<br>

9 Синови његови нека постану сирочад, а жена његова удовица;<br>

10 Синови његови лутајући нека се потуцају и просјаче, нека буду избачени из својих порушених домова.<br>

11 Зајмодавац нека му затражи све што има, туђинци нека разграбе сву муку његову;<br>

12 Не имао покровитеља и нека се нико не сажали на његову сирочад;<br>

13 Потомство нека му се истреби, у првом колену нека му се име затре.<br>

14 Безакоње његових отаца нека се спомене пред Господом и грех његове мајке да се не избрише;<br>

15 Нека буду пред Господом свагда и сећање на њих нека се збрише са земље.<br>

16 Зато што се није сетио да чини милост, него је гонио убогог и сиромашног човека, а у смрт је слао оног који је ојађена срца.<br>

17 Заволео је клетву и нека га стигне; благослов пак није зажелео и нека буде далеко од њега.<br>

18 И обуче клетву као хаљину те она уђе као вода у његову утробу и као уље у кости његове;<br>

19 Нека му она буде као хаљина коју облачи и као појас којим се свагда опасује.<br>

20 То је дело оних који ме опадају код Господа и зло говоре против моје душе.<br>

21 А ти, Господе, Господе, учини ми милост ради твога имена, јер је твоја милост блага.<br>

22 Избави ме јер сам сиромах и убог, а срце ми је узнемирено у мени.<br>

23 Нестадох као сенка кад одмиче, стресоше ме као скакавце.<br>

24 Колена моја изнемогоше од поста, а тело ми омршавило због (недостатка) уља.<br>

25 Постао сам им ругло; видеше ме, почеше махати својим главама.<br>

26 Помози ми, Господе Боже мој, спаси ме по својој милости,<br>

27 И нека познају да је ово твоја рука и да си ти, Господе, учинио ово.<br>

28 Они ће проклињати, а ти ћеш благосиљати; они који устају на мене нека се постиде, а твој слуга обрадоваће се.<br>

29 Они који ме опадају нека се обуку у срамоту и нека се обавију стидом као огртачем.<br>

30 Исповедаћу Господа устима својим веома и сред многих хвалићу га,<br>

1 Господ рече Господу моме: седи мени са десне стране док не положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу.<br>

2 Скиптар силе послаће ти Господ са Сиона и владај сред непријатеља својих.<br>

3 У дан твоје моћи власт је са тобом у сјају твојих светих; пре зоре родих те из утробе своје.<br>

4 Господ се заклео и неће се покајати; ти си свештеник довека по реду Мелхиседекову.<br>

5 Господ, који ти је са десне старне, сатро је цареве у дан гнева свога;<br>

6 Он ће судити међу народима, учиниће да буде пуно лешева, сатрће главе многих на земљи.<br>

1 Хвалићу те, Господе, свим срцем својим у већу и сабору праведничком.<br>

2 Велика су дела Господња која су урађена по вољи његовој;<br>

3 Његово дело су слава и красота, а правда његова остаје у све векове.<br>

4 Учинио је да се памте његова чудесна дела, Господ је милостив и штедар;<br>

5 Он је дао храну онима који га се боје, он ће се довека сећати свога савеза.<br>

6 Он је свом народу објавио силу својих дела да им да многобожачко наследство.<br>

7 Истина и правица су дела његових руку; верне су све заповести његове,<br>

8 Оне су утврђене за све векове, саздане на истини и часности.<br>

9 Он је послао избављење свом народу, дао им је у аманет свој савез довека; његово име је свето и страшно.<br>

1 Блажен је човек који се боји Господа, за његове ће заповести веома марити.<br>

2 Његово потомство биће силно на земљи, поколење исправних биће благословено;<br>

3 Слава и богатство у његовом дому и праведност његова остаје у све векове.<br>

4 Светлост засија у тами исправнима, (исправан човек је) милостив и штедар и праведан.<br>

5 Ваљан је човек који је штедар и који зајми, он ће се користити својим речима на суду;<br>

6 Јер се неће поколебати довека, остаће праведан у вечном сећању.<br>

7 Он се неће бојати зла гласа; срце му је спремно да се узда у Господа.<br>

8 Он је чврста срца, неће се побојати док год буде гледао непријатеље своје.<br>

9 Он расу, даде сиромасима; његова праведност остаје у све векове, рог његов узвисиће се у слави.<br>

1 Хвалите, слуге, Господа, хвалите име Господње;<br>

2 Нека буде благословено име Господње од сада и до века;<br>

3 Од истока сунца до запада хвалите име Господње.<br>

4 Господ је узвишен над свим народима, његова слава је над небесима.<br>

5 Ко је као Господ, Бог наш, који пребива на висинама,<br>

6 И гледа на оно што је смирено на небу и земљи?<br>

7 Који подиже сиромаха са земље и узвисује убогога са сметлишта,<br>

8 Да га посади са кнезовима, са кнезовима свога народа;<br>

1 Кад Израиљ изиђе из Египта, дом Јаковљев из варварског народа,<br>

2 Јудеја поста његово светиште, Израиљем он завлада.<br>

3 Море виде и побеже, Јордан се обрати натраг;<br>

4 Горе заиграше као овнови, а хумови као јагањци.<br>

5 Шта ти би, море, те утече, и теби, Јордане, те се повуче натраг?<br>

6 Горе, што заиграсте као овнови, а хумови као јагањци?<br>

7 Земља се заљуља од лица Господњег, од лица Бога Јаковљева,<br>

8 Који стену претвара у језеро богато водом и кремен у извор воде.<br>

9 Не нама, Господе, не нама, него свом имену дај славу по својој милости и по истини својој,<br>

10 Да не кажу једном многобошци: где је њихов Бог?<br>

11 Наш Бог је горе на небу; на небесима и на земљи све што хтеде учини.<br>

12 Многобожачки идоли су сребро и злато, дела људских руку;<br>

13 Уста имају а не говоре, очи имају а не виде,<br>

14 Уши имају а не чују, ноздрве имају а мирис не осећају,<br>

15 Руке имају а не хватају, ноге имају а не ходају, не пуштају гласа из свога грла.<br>

16 Њима подобни нека буду и они који их граде и сви кој се уздају у њих.<br>

17 Дом Израиљев уздао се у Господа; он је њихов помагач и заштитник.<br>

18 Дом Аронов уздао се у Господа; он је њихов помагач и заштитник.<br>

19 Који се боје Господа уздаше се у Господа; он је њихов помагач и заштитник.<br>

20 Господ нас се сетио и благословио нас, благословио је дом Израиљев, благословио је дом Ааронов,<br>

21 Благословио је оне који се боје Господа, мале са великима.<br>

22 Нека Господ дометне (благослов) на вас, и на ваше синове;<br>

23 Да вас благослови Господ који је створио небо и земљу.<br>

24 Небо је Господње небо, а земљу даде људским синовима.<br>

25 Господе, тебе неће хвалити мртви, нити сви који силазе у ад,<br>

1 Заволех Господа, јер ће Господ услишати глас мога мољења,<br>

2 Јер пригну своје ухо к мени, и ја ћу га призивати у све дане своје.<br>

3 Обузеше ме смртни болови, задесише ме адске опасности; нађох невољу и бол.<br>

4 И призвах име Господње: о Господе, избави душу моју.<br>

5 Господ је милостив и праведан, смилује се Бог наш.<br>

6 Господ чува нејаке; бих понизан и спасе ме.<br>

7 Врати се, душо моја, у свој покој, јер ти Господ добро учини,<br>

8 Јер ми душу отргну из смрти, очи моје од суза, а ноге моје од пада.<br>

1 Задржах веру и кад рекох: унижен сам веома.<br>

2 Ја рекох у свом заносу: сваки човек је лажа.<br>

3 Шта ћу узвратити Господу за све што ми је дао?<br>

4 Узећу чашу спасења и призваћу име Господње.<br>

5 Извршићу своје завете Господу пред свим народима његовим.<br>

6 Часна је пред Господом смрт његових светих.<br>

7 О Господе, ја сам твој слуга, ја сам твој слуга и син твоје слушкиње, ти си раскидао моје окове,<br>

8 Теби ћу принети захвалну жртву;<br>

9 Извршићу своје завете Господу пред свим народом његовим,<br>

1 Хвалите Господа сви народи, похвалите га сви људи,<br>

1 Хвалите Господа јер је добар јер је његова милост довека.<br>

2 Нека каже дом Израиљев да је добар, да је његова милост довека;<br>

3 Нека каже дом Ааронов да је добар, да је његова милост довека;<br>

4 Нека кажу сви који се боје Господа да је добар, да је његова милост довека.<br>

5 Из тескобе призвах Господа и услиша ме, даде ми пространство.<br>

6 Господ ми поможе нећу се побојати, шта ће ми човек учинити.<br>

7 Господ ми поможе и ја ћу са висине гледати своје непријатеље.<br>

8 Боље је уздати се у Господа него уздати се у човека;<br>

9 Боље је надати се у Господа него надати се у кнезове.<br>

10 Опколише ме сви народи именом Господњим сам их одбијао;<br>

11 Опколише ме са свих страна и именом Господњим сам их одбијао.<br>

12 Опколише ме као пчеле саће и распалише се као огањ у трњу, и именом Госпдоњим сам их одбијао.<br>

13 Одгурнут суновратих се да паднем, али ме Господ прихвати.<br>

14 Господ је моја крепост и песма моја, и он ми постаде спас.<br>

15 Глас клицања и спасења чује се у праведничким насељима, Господња десница учини силу,<br>

16 Господња десница узвиси ме, Господња десница учини силу.<br>

17 Нећу умрети него ћу живети па ћу казивати дела Господња.<br>

18 Карајући Господ ме покара, али ме не предаде смрти.<br>

19 Отворите ми врата праведности; кад на њих уђем, хвалићу Господа.<br>

20 Ово су Господња врата, праведници ће ући на њих.<br>

21 Хвалићу те зато што си ме услишао и постао ми спас.<br>

22 Камен који зидари одбацише, тај поста угаони камен;<br>

23 Од Господа би ово и дивно је у очима нашим.<br>

24 Ово је дан који Господ створи; ускликнимо и обрадујмо се њему.<br>

25 О Господе, спаси, дакле, о Господе, поспеши.<br>

26 Нека је благословен који иде у име Господње; благословили смо вас из дома Господњег.<br>

27 Бог је Господ и он нам се јавио; саставите празничну поворку до рогова жртвеника.<br>

28 Ти си мој Бог и ја ћу те хвалити; ти си мој Бог и ја ћу те узвисити; хвалићу те зато што си ме услишао и постао ми спас.<br>

1 Блажени су они који су непорочни на свом путу, који ходе по закону Господњем.<br>

2 Блажени су који истражују његова сведочанства; траже га свим срцем.<br>

3 Јер који не чине безакоња ходише његовим путевима.<br>

4 Ти си дао своје заповести да се добро чвуају.<br>

5 О кад би моји путеви били управљени да чувају твоје одредбе.<br>

6 Тада се не бих постидео пазећи све заповести твоје.<br>

7 Хвалићу те, Господе, исправним срцем, кад научим твоје праведне судове.<br>

8 Чуваћу твоје одредбе; немој ме сасвим оставити.<br>

9 Чиме ће младић исправити свој пут? Чувајући твоје речи.<br>

10 Затражих те свим срцем својим; немој ме одгурнути од твојих заповести.<br>

11 Твоје изреке задржах у свом срцу да ти како не згрешим.<br>

12 Благословен си, Господе, научи ме твојм одредбама.<br>

13 Својим уснама објавих све судове твојих уста.<br>

14 Уживах на путу твојих сведочанстава као у свем богатству.<br>

15 Размишљаћу о твојим наредбама и свхатићу пут твој.<br>

16 Бавићу се твојим одредбама, нећу заборавити твоје речи.<br>

17 Узврати своме слузи; живећу и чуваћу твоје речи.<br>

18 Отвори моје очи па ћу схватити оно што је чудесно у твом закону.<br>

19 Ја сам дошљак на земљи; немој сакрити од мене своје заповести.<br>

20 Душа ми чезне да пожели твоје судове у свако доба.<br>

21 Запретио си охолима; проклети су који се склањају од твојих заповести.<br>

22 Уклони од мене поругу и презрење јер сам твоја сведочанства тражио.<br>

23 Јер кнезови седоше и клеветаху ме, а слуга твој размишљао је о твојим одредбама.<br>

24 Јер ја се бавим твојим сведочанствима и твоје одредбе су моји саветници.<br>

25 Душа ми приону за земљу, оживи ме по речи својој.<br>

26 Објавих своје путеве и ти ме услиша; научи ме твојим одредбама.<br>

27 Уразуми ме на путу твојих одредаба па ћу размишљати о твојим чудесним делима.<br>

28 Засузи ми душа од жалости; учврсти ме својим речима.<br>

29 Уклони од мене пут неправде и помози ми својим законом.<br>

30 Ја изабрах пут истине, нисам заборавио твоје судове.<br>

31 Прионух за твоја откривења, Господе, немој ме постидети.<br>

32 Трчао сам путем твојих заповести, кад си ми раширио срце.<br>

33 Учини, Господе, да пут твојих одредаба буде за мене закон, и ја ћу га тражити свагда.<br>

34 Уразуми ме па ћу истраживати твој закон и чувати га свим срцем својим.<br>

35 Упути ме на стазу твојих заповести јер њу пожелех.<br>

36 Приклони срце моје твојим откривењима а не похлепи.<br>

37 Одврати моје очи да не виде сујету, оживи ме на свом путу.<br>

38 Постави своју реч слузи своме да те се боји.<br>

39 Уклони моју поругу, од које страхујем, јер су твоји судови благи.<br>

40 Види, жудих за твојим заповестима; оживи ме својом праведношћу.<br>

41 И нека твоја милост, Господе, дође на мене, спасење твоје по речи твојој.<br>

42 И одговорићу онима који ме вређају јер се уздах у твоје речи.<br>

43 И никад немој уклонити из мојих уста реч истине јер се уздах у судове твоје.<br>

44 И чуваћу твој закон свагда, довека и у све векове.<br>

45 Ја сам ходио широким путем, јер сам заповести твоје тражио.<br>

46 И говорио сам о твојим сведочанствима пред царевима и нисам се постидео.<br>

47 И бавио сам се твојим заповестима које силно заволех.<br>

48 И подигох своје руке према твојим заповестима које заволех, и размишљах о твојим одредбама.<br>

49 Сети се своје речи (дане) слузи свом, којом си ми улио наду.<br>

50 Она ме утеши у мојој скрушености јер ме твоја реч оживе.<br>

51 Охоли људи преступаху закон веома, али ја се не уклоних од твојих закона.<br>

52 Сетих се твојих судова од искона Господе, и утеших се.<br>

53 Туга ме обузе због грешника који напустише твој закон.<br>

54 Твоје одредбе беху песма моја у месту где сам се као дошљак настанио.<br>

55 Сетих се у ноћи твога имена, Господе, и сачувах закон твој.<br>

56 То ми се догодило јер сам тражио твоје одредбе.<br>

57 Ја рекох: мој део је, Господе, да сачувам твој закон.<br>

58 Свим срцем својим помолих се твом лицу: смилуј се на мене по речи својој.<br>

59 Размислих о твојим путевима и управих своје ноге твојим сведочанствима.<br>

60 Припремих се и нисам се поколебао да сачувам твоје заповести.<br>

61 Грешничке узице омоташе се око мене, али ја не заборавих твој закон.<br>

62 Устајао сам у поноћи да те славим због твојих праведних судова.<br>

63 Ја сам међу свима који те се боје и чувају твоје одредбе.<br>

64 Господе, земља је пуна твоје милости; научи ме својим одредбама.<br>

65 Учинио си доброту своме слузи, Господе по речи својој.<br>

66 Научи ме доброти и науци и знању, јер сам поверовао твојим наредбама.<br>

67 Пре но што сам постао скрушен огреших се, зато сачувах твоју реч.<br>

68 Ти си добар, Господе, и у својој доброти научи ме својим одредбама.<br>

69 Умножила се неправда охолих према мени, али ја ћу свим срцем својим испитивати заповести твоје.<br>

71. Добро ми је што си ме смирио, како бих научио твоје одредбе.<br>

73 Твоје руке створише ме и начинише ме; уразуми се и научићу твоје заповести.<br>

74 Који се тебе боје видећи ме и обрадоваће се, зато што сам се уздао у твоје речи.<br>

75 Сазнао сам, Господе, да су твоји судови праведни и да си ме с правом понизио.<br>

76 Нека твоја милост буде мени на утеху по твојој речи (даној) слузи твоме.<br>

77 Нека твоје милосрђе дође на мене па ћу живети, јер се са твојим законом бавим.<br>

78 Нека се постиде охоли, јер неправедно и незаконито поступише према мени; а ја ћу размишљати о твојим заповестима.<br>

79 Нека се мени обрате они који те се боје и знају твоја сведочанства.<br>

80 Нека моје срце буде непорочно у твојим одредбама да се не постидим.<br>

81 Душа ми гине за твојим спасењем и у твоју реч сам се уздао.<br>

82 Очи ми попустише од чежње за твојом речи говорећи: када ћеш ме утешити?<br>

83 Јер постадох као мех на мразу; твоје одредбе не заборавих.<br>

84 Колико дана има твој слуга? Када ћеш пресудити мојих гониоцима?<br>

85 Преступници закона испричаше ми којешта, али (ништа) није као твој закон, Господе.<br>

86 Све твоје заповести су истина; неправедно ме прогонише, помози ми.<br>

87 Умало ме не уништише на земљи, али ја не оставих твоје заповести.<br>

88 Оживи ме по твојој милости, а ја ћу чувати сведочанства твојих уста.<br>

89 Довека, Господе, твоја реч остаје на небу.<br>

90 Твоја истина (остаје) од покољења до покољења; утемељио си земљу и стоји.<br>

91 По твојој наредби постоји дан, јер све теби служи.<br>

92 Да се не бавим твојим законим, пропао бих у својој скрушености.<br>

93 Одредбе твоје нећу заборавити довека јер си ме њима оживео, Господе.<br>

94 Ја сам твој, спаси ме, јер сам истраживао твоје одредбе.<br>

95 Грешници су настојали да ме упропасте; ја хватих твоја сведочанства.<br>

96 Видео сам крај сваком савршенству; твоја заповест је веома широка.<br>

97 Господе, како сам заволео твој закон; бавим се њиме по вас дан.<br>

98 Својом заповешћу учинио си ме мудријим од непријатеља мојих, јер је она са мном довека.<br>

99 Постао сам разумнији од свих својих учитеља, јер се бавим твојим сведочанствима.<br>

100 Постао сам разумнији од стараца, јер сам твоје заповести тражио.<br>

101 Уздржао сам своје ноге од сваког злог пута да бих чувао твоје речи.<br>

102 Нисам се уклонио од твојих судова јер си ми ти поставио закон.<br>

103 Како су твоје речи слатке у мом грлу, слађе од меда и саћа устима мојим.<br>

104 Постао сам разуман од твојих заповести; зато омрзох сваки неправедан пут.<br>

105 Твоја реч је светионик мојим ногама и светлост стазама мојим.<br>

106 Заклео сам се и на том сам остао да сачувам твоје праведне судове.<br>

107 Скрушен сам веома, Господе, оживи ме по својој речи.<br>

108 Господе, нека ти буде угодна добровољна жртва мојих уста и научи ме твојм судовима.<br>

109 Живот ми је у твојој руци свагда и не заборавих твој закон.<br>

110 Грешници ми поставише замку, али ја не скренух од твојих заповести.<br>

111 Твоја сведочанства су моје вечно наследство јер су велика радост мога срца.<br>

112 Приволео сам своје срце да твоје одредбе за узврат изврши довека.<br>

113 Омрзох преступнике закона, а твој закон заволех.<br>

114 Ти си мој помагач и заступник; у твоју реч сам се уздао.<br>

115 Склоните се од мене, неваљалци, и ја ћу истраживати заповести Бога свога.<br>

116 Подржи ме по својој речи па ћу живети, и немој ме посрамити у мом очекивању.<br>

117 Помози ми па ћу бити спасен и бавићу се твојим одредбама свагда.<br>

118 Презрео си све који одступају од твојих одредаба јер је њихова помисао неправедна.<br>

119 Све грешнике на земљи сматрао сам као преступнике; зато заволех твоја сведочанства заувек.<br>

120 Моје тело дрхти од страха пред тобом, јер се уплаших од твојих судова.<br>

121 Учиних право и праведност; немој ме предати онима који ми чине неправду.<br>

122 Обрати свога слугу на добро да ме охоли не клеветају.<br>

123 Са чежњом очи моје очекују спасење од тебе и твоју праведну реч.<br>

124 Поступи са својим слугом по милости својој и научи ме својим одредбама.<br>

125 Ја сам твој слуга, уразуми ме па ћу познати твоја сведочанства.<br>

126 Време је да се учини Господу; уништише твој закон.<br>

127 Зато заволех твоје заповести више него злато и топаз.<br>

128 Зато сам се управљао према твојим заповестима, омрзох сваки неправедан пут.<br>

129 Дивна су твоја сведочанства, зато их је моја душа истраживала.<br>

130 Објављивање твојих речи просвећује и уразумљује нејаке.<br>

132 Погледај и смилуј се на мене, као што је право чинити онима који љубе твоје име.<br>

133 Ход мој усмери по твојој речи и да ме не савлада никакво безакоње.<br>

134 Избави ме од људске клевете па ћу чувати твоје заповести.<br>

135 Дај да твоје лице обасја слугу твога и научи ме твојим одредбама.<br>

136 Из мојих очију потекоше извори суза зато што не сачуваше твој закон.<br>

137 Праведан си, Господе, пресуда твоја је права.<br>

138 Дао си своја сведочанства у великој праведности и истини.<br>

139 Изједе ме ревност за твоју кућу јер непријатељи моји заборавише твоје речи.<br>

140 Твоја реч је веома прекаљена и слуга твој је заволе.<br>

141 Ја сам мален и презрен; твоје одреде не заборавих.<br>

142 Твоја праведност остаје праведност довека, а твој закон је (сушта) истина.<br>

143 Мука и невоља нађоше ме; ја се бавим твојим заповестима.<br>

144 Твоја сведочанства су вечна прведност; уразуми ме па ћу живети.<br>

145 Завапих из свег срца свога: услиши ме, Господе: тражићу твоје одредбе.<br>

146 Завапих теби: спаси ме, па ћу чувати твоја сведочанства.<br>

147 Ураних пре зоре и завапих, уздао сам се у твоје речи.<br>

148 Отворих очи своје пре сванућа да се баве твојим речима.<br>

149 Чуј мој глас, Господе, по милости својој, оживи ме по суду свом.<br>

150 Приближише се они који ме безакоњем гоне, удаљише се од твог закона.<br>

151 Ти си близу, Господе, и све твоје заповести су истина.<br>

152 Одавно сам сазнао из твојих сведочанства да си их утемељио за свагда.<br>

153 Види моју скрушеност и избави ме јер не заборавих твој закон.<br>

154 Пресуди моју правицу и искупи ме; оживи ме ради своје речи.<br>

155 Спасење је далеко од грешника јер они не затражише твоје одредбе.<br>

156 Твоје милосрђе је велико, Господе; оживи ме по суду свом.<br>

157 Много их је који ме гоне и тлаче; ја се не уклоних од твојих сведочанстава.<br>

158 Видех неразумне и изједох се, јер твоје речи не сачуваше.<br>

159 Види како заволех твоје заповести; Господе, оживи ме својом милошћу.<br>

160 Истина је начело твојих речи и вечне су све пресуде твоје праведности.<br>

161 Кнезови ме прогнаше низашта, али моје срце побоја се (само) твојих речи.<br>

162 Клицаћу твојим речима као онај који налази велики плен.<br>

163 Омрзох неправду и она ми се згади, а твој закон заволех.<br>

164 Седам пута на дан похвалих те за праведне судове твоје.<br>

165 Који воле твој закон имају велики мир и не спотичу се.<br>

166 Чеках твоје спасење, Господе, и заволех твоје заповести.<br>

167 Душа моја сачува твоја сведочанства и заволе их веома.<br>

168 Сачувах твоје заповести и твоја сведочанства, јер су сви моји путеви пред тобом, Господе.<br>

169 Нека моје мољење допре до тебе, Господе; уразуми ме по својој речи.<br>

170 Нека моје мољење изиђе пред тебе; по речи својој избави ме.<br>

171 Нека се са усана мојих разлије похвална песма кад ме научиш својим одредбама.<br>

172 Нека мој језик казује твоју реч јер су све твоје заповести (сушта) праведност.<br>

173 Нека ми твоја рука буде на спасење јер ја изабрах твоје заповести.<br>

174 Жудео сам за твојим спасењем, Господе, и твојим законом бавим се.<br>

175 Живеће моја душа и хвалиће те, и твоји судови помоћи ће ми.<br>

1 У својој невољи завапих Господу и он ме услиша.<br>

2 Господе, избави моју душу од неправедних усана и од лукавог језика.<br>

3 Шта би ти језик лукави могао дати и додати?<br>

4 Оштре ратничке стреле са пустињским углевљем.<br>

5 Тешко мени, јер је удаљено место мога насеља, настаних се код шатора кидарских.<br>

6 Дуго је живела моја душа са онима што мрзе мир.<br>

1 Подигох своје очи ка горама; одакле ће ми помоћ доћи?<br>

2 Моја помоћ је од Господа који је створио небо и земљу.<br>

3 Он неће дати да се омакне твоја нога нити да задрема чувар твој.<br>

4 Гле, неће задремати нити заспати чувар Израиљев.<br>

5 Господ ће те чувати, Господ је твој штитник на десници твојој.<br>

6 Сунце те неће опалити дању, нити ће ти месец (нашкодити) ноћу.<br>

7 Господ ће те чувати од сваког зла, чуваће душу твоју.<br>

1 Обрадовах се кад су ми казали: ићи ћемо у дом Господњи.<br>

2 Наше ноге су стајале у твојим дворовима, Јерусалиме.<br>

3 Јерусалим је сазидан као град сливен у једно.<br>

4 Онамо узлазе племена, племена Господња, сведочанство Израиљево, да се исповеда име Господње,<br>

5 Јер онде се поставише судски престоли, престоли дома Давидова.<br>

6 Затражите мир Јерусалиму и нека буде добро онима који те љубе;<br>

7 Нека буде мир у тврђави твојој и благостање у кулама твојим.<br>

8 Ради своје браће и ближњих својих изражавао сам ти мир;<br>

1 Подигох своје очи теби који пребиваш на небу.<br>

2 Види, као што очи слугу гледају у руке њихових господара, као што очи слушкиње гледају у руке њене господарице, тако наше очи гледају у Господа, Бога нашега, док се не смилује на нас.<br>

3 Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо пресићени понижења,<br>

1 Да Господ није био уз нас, - нека каже Израиљ, -<br>

2 Да Господ није био уз нас кад људи усташе на нас,<br>

3 Живе би нас прогутали кад се њихов гнев разјари на нас;<br>

4 Вода би нас потопила, бујица би нам однела живот;<br>

5 Неодољива вода однела би нам живот.<br>

6 Нека је благословен Господ који нас не даде у плен њиховим зубима.<br>

7 Душа наша избави се као птица из ловачке замке; замка се искида, а ми се избависмо.<br>

1 Који се уздају у Господа, они су као гора Сион; ко пребива у Јерусалиму, неће се поколебати довека.<br>

2 Горе су око њега, а Господ је око народа свога од сада и довека.<br>

3 Јер неће оставити грешнички скиптар над праведничком земљом, да праведници не би пружили своје руке на безакоње.<br>

4 Господе, учини добро добрима и онима који су исправна срца.<br>

5 А оне што скрећу на криве путеве Господ ће одвести са онима што чине безакоње.<br>

1 Када је Господ вратио сионско робље, били смо као утешени.<br>

2 Тада се наша уста испунише радошћу и језик наш клицањем. Тада се говорило међу многобошцима: велика дела учинио им је Господ.<br>

3 Велика дела нам је учинио Господ, обрадовасмо се.<br>

4 Врати, Господе, наше робље као потоке негевске.<br>

5 Који сеју у сузама, пожњеће са великом радошћу.<br>

1 Ако Господ не сазида кућу, узалуд су се трудили њени градитељи; ако Господ не сачува град, узалуд је стражар бдео.<br>

2 Узалуд устајете рано, будите се после легања, ви што једете хлеб муке, док он даје сан онима који га љубе.<br>

3 Ево, синови су наследство од Господа, плод утробе је (његова) награда.<br>

4 Што су стреле у руци јунака, то су синови (рођени) у младости.<br>

1 Блажени су сви који се боје Господа, који иду његовим путевима.<br>

2 Јешћеш трудове својих руку; блажен си и добро ће ти бити.<br>

3 Жена ти је као плодна лоза у самом дому твом; синови су ти као младице маслине око стола твог.<br>

4 Види, тако ће бити благословен човек који се боји Господа.<br>

5 Благословио те Господ са Сиона и да видиш добра Јерусалимова у све дане живота свога;<br>

1 Много пута ратоваше против мене од младости моје, нека каже Израиљ,<br>

2 Много пута ратоваше против мене од младости моје, али ме не савладаше.<br>

3 На мојим плећима грешници су радили, продужише своје безакоње;<br>

4 Праведан Господ посече грешничке конопце.<br>

5 Нека се постиде и устукну сви који мрзе Сион.<br>

6 Нека буду као трава на крововима, која увене пре но што је почупају.<br>

7 Жетелац њом није напунио руку, ни руковедач снопова наручје своје.<br>

1 Из дубине завапих теби, Господе;<br>

2 Господе, услиши молитву моју; нека твоје уши припазе на глас мога мољења.<br>

3 Господе, ако ти обратиш пажњу на безакоња, Господе, ко ће се одржати?<br>

4 Јер у тебе је праштање.<br>

5 Због твога имена истрајно сам те чекао, Господе, моја душа почекала је реч твоју.<br>

6 Душа ми се поуздала у Господа од јутарње страже до ноћи; од јутарње страже нека се Израиљ узда у Господа.<br>

7 Јер је милост у Господа и у њега је обилно искупљење.<br>

1 Господе, срце ми се није понело, нити ми се очи узнесоше, нити идем на велико, нити за чудима која су изнад мене.<br>

2 Него сам смирио своје мисли и уздигао своју душу као одојче на своју мајку, тако узврати мојој души.<br>

1 Сети се, Господе, Давида и све његове смерности,<br>

2 Како се заклео Господу и заветовао Богу Јаковљеву;<br>

3 Нећу ући у шатор свога дома, нити ћу се попети на одар своје постеље,<br>

4 Нећу дати сна својим очима, ни веђама својим да задремају, ни слепоочницама својим да се одморе,<br>

5 Док не нађем место Господу, стан Богу Јаковљеву.<br>

6 Ево, чули смо да је у Ефрати, нађосмо га у дубравама;<br>

7 Уђимо у његов стан, поклонимо се месту где стадоше ноге његове.<br>

8 Устани, Господе, (иди) на своје почивалиште, ти и твој свети ковчег;<br>

9 Свештеници твоји нека се обуку у праведност и свеци твоји нека кличу.<br>

10 Због Давида, свога слуге, не одврати лице од свога помазаника.<br>

11 Господ се заклео Давиду истином и од ње неће одступити: од плода утробе твоје посадићу на престо твој;<br>

12 Ако твоји синови буду чували завет мој и ова моја сведочанства, којима ћу их научити, онда ће и њихови синови довека седети на твом престолу.<br>

13 Јер је Господ изабрао Сион, одабрао га себи за насеље.<br>

14 Ово је моје пребивалиште заувек, овде ћу се настанити јер сам га одабрао;<br>

15 Штедро ћу благословити његов берићет, његове сиромахе нахранићу хлебом,<br>

16 Свештенике његове обући ћу у спасење и свеци његови клицаће радосно;<br>

17 Онде ћу учинити да израсте рог за Давида, припремио сам свећњак помазанику свом;<br>

1 Гле, шта је боље или шта више ствара радост, него кад браћа сложно живе?<br>

2 Као миро на главу, које тече доле на браду, браду Аронову, које тече доле на скут његове хаљине;<br>

1 Сад благосиљајте Господа, све слуге Господње које стојите у дому Господњем, у одајама дома Бога нашега.<br>

2 У ноћи подигните своје руке према светињи и благосиљајте Господа.<br>

1 Хвалите име Господње, хвалите, слуге, Господа,<br>

2 Који стојите у дому Господњем, у одајама дома Бога нашега.<br>

3 Хвалите Господа јер је Господ добар; појте његовом имену јер је мило;<br>

4 Јер је Господ изабрао себи Јакова, Израиља за своје имање.<br>

5 Јер ја познах да је Господ велик и да је наш Господ виши од свих богова;<br>

6 Све што је зажелео Господ, створио је на небу и на земљи, у морима на свим безданима;<br>

7 Доводећи облаке са краја земље, учини да сева на кишу он који изводи ветрове из њихових скровишта;<br>

8 Који поби египатске првенце од човека до скота;<br>

9 Посла знамења и чуда усред тебе, Египте, на Фараона и на све његове слуге;<br>

10 Који поби многе народе и погуби моћне цареве,<br>

11 Сиона, цара аморејскога, и Ога, цара васанскога, и сва царства хананска,<br>

12 И даде њихову земљу у наследство, у наследство Израиљу, свом народу.<br>

13 Господе, твоје име остаје довека, Господе, твој спомен је од поколења до поколења.<br>

14 Јер ће Господ судити свом народу и биће милостив према својим слугама.<br>

15 Многобожачки идоли су сребро и злато, дела људских руку;<br>

16 Уста имају а не говоре, очи имају а не виде,<br>

17 Уши имају а не чују, /ноздрве имају а мирис не осећају, руке имају а не хватају, ноге имају а не ходају, не пуштају гласа из грла,/ нити има даха у устима њиховим.<br>

18 Подобни њима нека буду они који их граде и сви који се уздају у њих.<br>

19 Доме Израиљев, благослови Господа; доме Ааронов, благослови Господа;<br>

20 Доме Левијев, благослови Господа; ви који се бојите Господа, благословите Господа.<br>

1 Хвалите Господа јер је добар, јер је довека милост његова;<br>

2 Хвалите Бога богова, јер је довека милост његова;<br>

3 Хвалите Господа над господарима, јер је довека милост његова;<br>

4 Јединога који твори велика чуда, јер је довека милост његова;<br>

5 Који је мудрошћу створио небеса, јер је довека милост његова;<br>

6 Који је утврдио земљу на водама, јер је довека милост његова;<br>

7 Јединога који је створио велика светила, јер је довека милост његова,<br>

8 Сунце да влада дању, јер је довека милост његова,<br>

9 Месец и звезде да владају ноћу, јер је довека милост његова;<br>

10 Који је ударио по Египту и првенцима његовим, јер је довека милост његова,<br>

11 И извео Израиљ из њихове средине, јер је довека милост његова,<br>

12 Моћном руком и подигнутом мишицом јер је довека милост његова;<br>

13 Који је раздвојио Црвено море на два дела, јер је довека милост његова.<br>

14 И провео Израиљ посред њега, јер је довека милост његова,<br>

15 А фараона и његову војску вргнуо у Црвено море, јер је довека милост његова;<br>

16 Који је провео свој народ кроз пустињу, јер је довека милост његова; који је извео воду из шиљате стене, јер је довека милост његова;<br>

17 Који је поразио велике цареве, јер је довека милост његова,<br>

18 И погубио моћне цареве, јер је довека милост његова,<br>

19 Сиона, цара аморејскога, јер је довека милост његова,<br>

20 И Ога, цара васанскога, јер је довека милост његова,<br>

21 И дао њихову земљу у наследство, јер је довека милост његова,<br>

22 У наследство Израиљу, своме слузи, јер је довека милост његова;<br>

23 Јер се Господ сетио нас кад бејасмо понижени, јер је довека милост његова;<br>

24 И избавио нас од наших непријатеља, јер је довека милост његова;<br>

25 Он који даје храну сваком телу, јер је довека милост његова;<br>

1 На рекама вавилонским, онде седосмо и заплакасмо, када бисмо се сетили Сиона.<br>

2 О врбе сред њега повешасмо своје харфе;<br>

3 Јер онде заискаше од нас да певамо они што нас заробише, и који нас одведоше затражише од нас радосну песму; запевајте нам једну од сиоских песама.<br>

4 Како да запевамо песму Господњу у туђој земљи?<br>

5 Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека буде заборављена десница моја;<br>

6 Нека ми се језик прилепи за грло, ако се не сетим тебе, ако не ставим Јерусалим изнад сваке своје радости.<br>

7 Сети се, Господе, синова Едомових, како су у дан Јерусалимов говорили; рушите, рушите га до темеља његових.<br>

8 Кћери вавилонска, мучитељице, блажен је који ти узврати за дело које си нам учинила;<br>

1 Хвалићу те, Господе, свим срцем својим и појаћу ти пред анђелима зато што си услишао све речи мојих уста.<br>

2 Поклонићу се пред твојим светим храмом и исповедаћу твоје име за твоју милост и истину твоју, јер си своју реч узвисио над сваким именом.<br>

3 Онога дана кад те будем призивао, услиши ме одмах; окрепи ми душу силно.<br>

4 Господе, нека те славе сви цареви земаљски јер чуше све речи твојих уста,<br>

5 И нека певају о путевима Господњим јер је велика слава Господња,<br>

6 Јер је Господ узвишен и гледа све што је понизно, а оно што је високо издалека познаје.<br>

7 Кад се будем нашао сред невоље, одржаћеш ми живот; на гнев мојих непријатеља пружио си своју руку и десница твоја спасе ме.<br>

1 Господе, ти си ме испитао и упознао;<br>

2 Ти си сазнао кад ја седам и кад устајем, ти си издалека разумео моје помисли;<br>

3 Ушао си у траг мојој стази и мом ужету, и све моје путеве унапред си видео.<br>

4 Још нема речи на мом језику,<br>

5 Види, Господе, ти си већ све сазнао, све што је било и што ће бити; ти си ме саздао и положио своју руку на мене.<br>

6 Дивим се твом знању; чврсто је, не могу му прићи.<br>

7 Куда да пођем од духа твога и куда да утекнем од твога лица?<br>

8 Ако се попнем на небо, ти си онде; ако сиђем у ад, ту си;<br>

9 Ако бих ујутро узео своја крила и населио се крај мора,<br>

10 И онде ће ме твоја рука водити и десница твоја држати.<br>

11 И рекох: можда ће ме тмина покрити и нек ме ноћ окружи уместо светлости.<br>

12 Јер тмина се неће замрачити од тебе, а ноћ ће бити осветљена као дан; каква је њена тмина, таква је њена светлост.<br>

13 Јер ти си створио моје бубреге, Господе, прихватио си ме из утробе матере моје.<br>

14 Хвалићу те што сам тако чудесно саздан; чудесна су твоја дела, и моја душа (то) добро зна.<br>

15 Од тебе се не сакри ни једна моја кост, коју си створио у тајности, и природа моја у дубинама земље;<br>

16 Твоје очи видеше ме у заметку, и у твојој књизи сви ће бити записани, и дани одређени док их још ни једног нема.<br>

17 Твоји пријатељи, Боже, код мене су у великој части, њихова владавина је учвршћена веома;<br>

18 Пребројаћу их и биће их више од песка; пробудих се и још сам с тобом.<br>

19 Ако убијаш грешнике, Боже, крвопије, слоните се од мене.<br>

20 Јер ћеш рећи у размишљању: узалуд ће узети твоје градове.<br>

21 Господе, зар не омрзох оне што тебе мрзе и зар се не изједох због непријатеља твојих?<br>

22 Потпуном мржњом мрзео сам их, постадоше ми непријатељи.<br>

23 Искушај ме, и упознај моје срце, испитај ме и упознај моје стазе,<br>

1 Ослободи ме, Господе, од зла човека и од неправедна човека избави ме,<br>

2 Који смислише неправду у срцу спремаху ратове по вас дан;<br>

3 Наоштрише своје језике као у змије, змијски отров је под њиховим уснама.<br>

4 Сачувај ме, Господе, од грешничке руке, ослободи ме од неправедних људи, који смислише да ми подметну ногу;<br>

5 Охоли ми потајно поставише замку и разапеше ужад, замке мојим ногама, поставише саблазан на стази.<br>

6 Ја рекох Господу; ти си мој Бог; чуј, Господе, глас мог мољења.<br>

7 Господе, Господе, сило мога спасења, у дан рата заклонио си ми главу.<br>

8 Не предај ме, Господе, грешнику против моје жеље; они смислише против мене, не напусти ме да се како не узвисе.<br>

9 Глава оних који ме окружише (да се не подигне) умор њихових усана покриће их.<br>

10 Пашће на њих живо углевље, ватром ћеш их оборити, у муци се неће одржати.<br>

11 Језичан човек неће се исправити на земљи, неправедна човека зло ће уловити на пропаст.<br>

12 Сазнао сам да ће Господ учинити праведан суд убогом и правицу сиромасима.<br>

1 Господе, теби завапих, услиши ме; чуј глас мога мољења када теби вапијем.<br>

2 Нека се молитва моја усправи пред тобом као кад, дизање мојих руку као вечерња жртва.<br>

3 Постави, Господе, стражу пред мојим устима и врата са оградом око мојих усана.<br>

4 Не дозволи да моје срце скрене на рђаве речи, да налази поводе за грехе - са људима који чине безакоње, а ја се нећу здружити са њиховим изабраницима.<br>

5 Праведник ће ме казнити милостиво и покараће ме, али грешничко уље да не помаже моју главу, јер се и молитва моја опире њиховој злоћи.<br>

6 Кад оборе низ врлети њихове судије, чуће се моје речи јер су умилне.<br>

7 Као што се груда земље разби на земљи, тако се расуше кости њихове код ада.<br>

8 Јер у тебе, Господе, Господе, упрте су очи моје; у тебе се уздах, не одузми ми душу.<br>

9 Сачувај ме од замке коју ми поставише и од саблазни оних што чине безакоње.<br>

1 Гласом својим завапих Господу, гласом својим помолих се Господу.<br>

2 Излићу пред њим своје мољење, казаћу пред њим своју невољу,<br>

3 Кад мој дух изнемогне у мени, ти позна моје стазе, на овом путу, којим сам ишао, тајно ми поставише замку.<br>

4 Мотрио сам на десно и гледао сам јер не беше никога ко ме познаје; нисам имао куд да бежим, а нема ко би марио за мој живот.<br>

5 Теби завапих, Господе, рекох: ти си моје поуздање, мој део у земљи живих.<br>

6 Чуј моје мољење јер се понизих веома; избави ме од мојих гонилаца јер су јачи од мене.<br>

1 Господе услиши молитву моју, саслушај моје мољење у истини својој, услиши ме у својој праведности;<br>

2 И немој поћи на суд са својим слугом јер се пред тобом неће оправдати нико жив.<br>

3 Јер непријатељ погна моју душу, понизи до земље живот мој, посади ме у тамна места као оне који су давно умрли;<br>

4 И дух мој клону у мени, узнемири се у мени срце моје.<br>

5 Сетих се старих дана и бавих се свим твоји делима, бавио сам се делима твојих руку.<br>

6 Раширих своје руке теби, моја душа као безводна земља жедни за тобом.<br>

7 Услиши ме брзо, Господе, дух ми малакса; не окрени своје лице од мене јер ћу се уподобити онима што силазе у гроб.<br>

8 Учини да ујутро чујем твоју милост јер се у тебе уздах; кажи ми, Господе, којим путем да пођем јер теби уздигох душу своју;<br>

9 Избави ме од непријатеља мојих, Господе, јер теби прибегох.<br>

10 Научи ме да вршим твоју вољу јер си ти мој Бог; твој добри дух упутиће ме на равну земљу.<br>

11 Оживећеш ме, Господе, ради свога имена, својом праведношћу извешћеш душу моју из невоље;<br>

1 Нека је благословен Господ, Бог мој, који учи моје руке боју, прсте моје рату;<br>

2 Он је моја милост и прибежиште моје, мој заступник и избавитељ мој, мој заштитник у кога се уздах; он ми потчињава народ мој.<br>

3 Господе, шта је човек да знаш за њега, или син човечји да за њега мариш?<br>

4 Човек је подобан ништавности, његови дани пролазе као сенка.<br>

5 Господе, приклони своја небеса и сиђи, дотакни горе па ће се задимити;<br>

6 Севни муњом и разгнаћеш их, пусти своје стреле и помешћеш их.<br>

7 Пружи своју руку са висине, извади ме и избави ме из велике воде, из руке туђинских синова.<br>

8 Чија уста изговорише оно што је ништавно, а десница њихова је десница неправде.<br>

9 Боже, теби ћу певати нову песму, свираћу на харфи од десет жица теби;<br>

10 Који дајеш спасење царевима, који си избавио свога слугу Давида од љутог мача.<br>

11 Избави ме и отми ме из руке туђинских синова чија уста изговорише оно што је ништавно, а десница им је десница неправде.<br>

12 Наши синови у својој младалачкој снази су као нов засад, наше кћери су накићене, преукрашене налик храму,<br>

13 Житнице су нам пуне, вишак се премешта из једне у другу, наше овце су веома плодне, множе се на својим испашама,<br>

14 Волови су нам товни, нема рушења ограде, ни пролаза, ни вапаја на нашим улицама,<br>

1 Узвисићу те, Боже мој, царе мој, и благосиљаћу твоје име довека и у све векове.<br>

2 Благосиљаћу те сваког дана и хвалићу твоје име довека и у све векове.<br>

3 Велик је Господ и ваља га хвалити веома, и његовој величини нема краја.<br>

4 Из нараштаја у нараштај хвалиће твоја дела и казиваће силу твоју.<br>

5 Говориће о светој слави твога величанства, приповедаће о твојим чудесима.<br>

6 И казаће силу твојих страшних дела и приповедаће о твојој величини.<br>

7 Излиће сећање на мноштво твоје доброте и клицаће твојој праведности.<br>

8 Господ је милосрдан и милостив, дуго трпи и пун је милости.<br>

9 Господ је свима добар и његово милосрђе је на свим његовим делима.<br>

10 Нека те прославе, Господе, сва дела твоја, и свеци твоји нека те благосиљају.<br>

11 Казиваће славу твога царства и говориће о твојој моћи.<br>

12 Да људским синовима обзнане твоју моћ и величанствену славу твога царства.<br>

13 Твоје царство је царство свих векова, а твоја владавина је на свим поколењима.<br>

14 Господ придржава све који падају и усправља све погнуте.<br>

15 Очи свију уздају се у тебе и ти им дајеш храну у право време.<br>

16 Ти отвараш своју руку и све живо ситиш задовољством.<br>

17 Господ је праведан на свим својим путевима и свет у свим својим делима.<br>

18 Господ је близак свима који га призивају, свима који га призивају у истини.<br>

19 Он ће испунити жељу оних који га се боје, и услишиће њихово мољење, и спашће их.<br>

20 Господ чува све који га љубе, а све грешнике истребиће.<br>

1 Хвали, душо моја, Господа.<br>

2 Хвалићу Господа за живота свога, појаћу своме Богу док год ме буде.<br>

3 Не уздајте се у кнезове и људске синове, у којих нема спасења.<br>

4 Изићи ће њихов дух и они ће се вратити у своју земљу; онога дана пропашће све што су смишљали.<br>

5 Блажен је онај коме је помагач Бог Јаковљев, његово поуздање је у Господу, Богу његовом,<br>

6 Који је створио небо и земљу, море и све што је у њима, који чува истину довека.<br>

7 Који чини правицу уцвељенима, даје храну гладнима; Господ ослобађа оковане,<br>

8 Господ усправља погнуте, Господ отвара очи слепима, Господ воли праведнике;<br>

9 Господ чува дошљаке, сиротог и удовицу прихватиће, а грешнички пут уништиће.<br>

1 Хвалите Господа, јер је лепо њему појати; да буде угодно хваљење Богу нашем.<br>

2 Господ изграђује Јерусалим и он ће сабрати расејане Израиљце,<br>

3 Он исцељује оне који су скрушена срца и повија њихове ране,<br>

4 Он одређује број звезда и свима им даје имена.<br>

5 Велик је наш Господ и велика је његова крепост, а његова мудрост не да се измерити.<br>

6 Господ прихвата смерне, а грешнике понижава до земље.<br>

7 Запевајте Господу и хвалите га, свирајте на китари Богу нашему,<br>

8 Који обавија небо облацима, који спрема кишу земљи, чини да расте трава на горама и биље да послужи људима,<br>

9 Који стоци даје храну њихову и гавранчићима који њему вичу.<br>

10 Он неће марити за коњску јачину нити ће му бити миле мужевне голени;<br>

1 Похвали, Јерусалиме, Господа, хвали, Сионе, свога Бога.<br>

2 Он је учинио да резе на твојим вратима буду јаке, благословио је твоје синове у теби;<br>

3 Он поставља мир твојим границама и насићује те једром пшеницом;<br>

4 Шаље свој говор на земљу, његова реч ће брзо трчати,<br>

5 Даје снег као вуну, маглу посипа као пепео,<br>

6 Баца свој град као залогаје, пред његовим мразом ко ће се одржати?<br>

7 Послаће своју реч и све ће се раскравити; дунуће његов ветар и воде ће потећи.<br>

8 Он је јавио своју реч Јакову, своје одредбе и судове Израиљу.<br>

1 Хвалите господа са небеса, хвалите га на висинама.<br>

2 Хвалите га, сви анђели његови; хвалите га, све војске његове.<br>

3 Хвалите га, сунче и месече; хвалите га, звезде и светлости.<br>

4 Хвалите га, небеса небеска, и воде над небесима.<br>

5 Нека похвале име Господње, јер он рече и посташе, он нареди и саздаше се.<br>

6 Постави их за свагда и у све векове; он даде наредбу која неће проћи.<br>

7 Господа са земље, немани и сви бездани;<br>

8 Огањ, град, снег, лед, бурни ветар, све што извршује његову реч;<br>

9 Горе и сви хумови, плодносно дрвеће и сви кедри;<br>

10 Звери и сва стока, гмизавци и крилате птице;<br>

11 Земаљски цареви и сви народи, кнезови и све судије земаљске;<br>

12 Младићи и девојке, старци са децом;<br>

13 Нека хвале име Господње јер је једино његово име узвишено; њега хвале на земљи и на небу.<br>

1 Запевајте Господу нову песму, његово хваљење да се чује у цркви светих.<br>

2 Нека се Израиљ обрадује свом створитељу, а синови Сиона нека кличу свом цару;<br>

3 Нека похвале његово име у колу, нека му засвирају у харфу и бубањ,<br>

4 Јер је Господу мио народ његов и узвисиће кротке спасењем.<br>

5 Дичиће се свеци у слави и клицаће на постељама својим;<br>

6 Они величају Бога својим грлом, а мачеви са две оштрице у њиховим су рукама,<br>

7 Да се освете народима, покарају племена,<br>

8 Да свежу ланцима њихове цареве и властелу њихову гвозденим оковима за руке,<br>

1 Хвалите Бога у његовој светињи, хвалите га у његовој силној чврстини;<br>

2 Хвалите га због његове владавине, хвалите га по пуноћи његовог величанства.<br>

3 Хвалите га уз глас трубе, хвалите га уз харфу и китару;<br>

4 Хвалите га уз бубањ и у колу, хвалите га уз жице и свиралу;<br>

5 Хвалите га уз милозвучне кимвале, хвалите га уз кимвале који одјекују.<br>