Викизворник

Први адвокатски испит — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Први адвокатски испит | одељак= | аутор= Бранислав Н…
 
мНема описа измене
Ред 25:
Николић - Чокејић је запитао кандидата: "Је ли признање код пријавитеља потпун доказ жао код самог суда?"
 
Из стецишног поступка, поставио је Срета Л. Поповић ово питање: •"Има ли места интабулацији и узапћењу на масу посмртну и на масу презадужену, после отвореног стецишта, а посмртном разуме се она маса која није презадужена?“
 
Најзад, председник комисије Димшић поставио је кандидату два кратка питања из кривичног права.
 
Прво: "Шта је јавна увреда и где може бити, нпр. је ли у кафани?''" и друго: „Извињава ли кривца незнање закона и незнање дела?"
Тиме је био завршен усмени испит а затим се прешло на писмени. За писмени испит дата су кандидату три „правословна задатка“ и то:
 
Ред 42:
Одмах, на недељу дана после тога, 24. новембра, као други кандидат полагао је и положио правозаступнички испит познати Јован Милинковић Алавантић. Комисија је остала иста, али је после првог испита настало у публици још веће интересовање, те је овом приликом било још више слушалаца но о првом испиту.
 
У тој првој серији кандидата, који су се одмах по објави новог закона пријавили за испите и положили их до краја 1862. године били су још Павле Радовановић и Јован Поповић. Радовановић је положио испит 2. децембра а Јован Поповић 14. децембра те годИнегодине. И један и други положили су одлично. Павле Радовановић (Паја) је, после шест година адвокатске праксе, стрељан на Карабурми као убица кнеза Михаила а Јован Поповић је дугогодишњи београдски адвокат, отац г. Богдана и Павла Поповића, професора.универзитета, и г. Мите Поповића, посланика у Петрограду.
 
То је прва серија квалификованих адвоката тадање нове Србије.
Преузето из „https://sr.wikisource.org/wiki/Први_адвокатски_испит”