Балови наших предака — разлика између измена

Али је ипак право да опишемо какав је изгледао тај први крагујевачки бал, јер су извесно по тој мустри приређивани и сви остали.

 

Народни суд се преобрати у приређивачки одбор, и одмах се да на посао. Штампане су биле нарочите позивнице, које су разаслате чиновницима и отменим грађанима, позивајући на бал „који ће се у један час по заођењу сунца почети у новом здању Народнога суда“. Позвано је било две стотине гостију, а двор је, у нарочитој аудијенцији одбора, лично позван.

 

 

После овога бала у Крагујевцу, настали су балови у Београду, но који су били више званичног карактера. Ја не знам да ли је који и раније приређен, али међу првима хроника бележи бал који је 27. јануара 1838. године давао енглески конзул Хоџес, а на коме је балу и сам кнез Милош водио коло, па одмах на неколико дана затим бал у двору (6. фебруара 1838) који је у почаст истоме конзулу двор приредио.

Идуће, 1839. године приредио је велики бал и вечеру генерал-мајор и председатељ Совета господар Јеврем Обреновић, на коме су били конзули руски, енглески и аустријски и све више чиновништво.

 

Тек 1840. године приређен је у Београду први јавни бал. То је било 4. септембра, као на дан рођења кнез-Михаиловог. „За чест дана рожденија свјетлога Кнеза нашег осветљена је била увече сва варош и држан бал у предградију идући Топчидеру. На бал овај, који је врло весело играњем свакојаки игри а особито народног кола и с песмом проведен, позвани су како сва овде налазећа се господа чиновници, тако и отмени грађани овдашњи". Тако бележи хроника. Та зграда у "предграђу" је позната велика пивара у Савамали, коју је баш те године назидала кнегиња Љубица и узео је под закуп неки Риста Париповић.

Затим су настали и други јавни балови. Тако 1843. године један је бал приређен у Владичиној кафани на Сави, коју је држао неки Анастас Кузмановић, а приређен је бал и у Зисиној кафани на Дорћолу. А од године 1844. већ почињу балови и у Новоме здању (сада Староме здању) у гостионици Јелен, у Главној чаршији. И ти балови већ се сматрају као отмени. Ту отменост је једино пореметио један бал који је у гостионици Јелен приредила Општина београдска 30. августа 1844. а у част Вучићевог повратка у отаџбину. За љубав г. Вучићеву, који је био „народски човек“, осим банде, на том су балу свирале и гајде а дувале су и зурле.

 

 

Доцније, кад је кнез Александар Карађорђевић назидао Ново здање (данашњу општину), прешли су отмени балови тамо и приређивани су у оној сали где се сад држе седнице општинског одбора.

Ето, сад знате да су се и наши преци умели веселити.