Београдске кафане — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Београдске кафане | одељак= | аутор= Бранислав Нушић…
 
Нема описа измене
Ред 265:
Изнад "Лепог изгледа", где пут већ завија да пође на Топчидерско брдо, налази се на самоме углу кафана "Мостар" а више ове, преко моста који јаше мокролушки поточић, а са противне стране, налази се "Смутековац" односно бивша кафана и башта Вајфертове пиваре.
 
Најстарији Београђани памте да је земљиште на коме је данашња Вајфертова пивара, односно "Смутековац", носило име "Замастир". Смутек се звао неки Чех који је први ту подигао зграду и отпочео рад, али је он напустио посао и отишао у свет. Доцније је ту зграду и место откупио ÐураЂура Вајферт и развио ту своју велику индустрију пива. Башта "Смутековац" била је у своје време пријатно излетиште Београђана.
 
Поменусмо да кафана "Лондон", на врху Улице Милоша Великог, припада већ Теразијама те почев од ње прећи ћемо на теразијске кафане.
Ред 303:
Много старија је по постанку она кафаница на врху Скадарлије која се данас зове кафана код "Вука Караџића", а раније, мислим да није имала никакво име. Она је и данас сачувала тип старих турских кафана.
 
Тамо где избија Скадарлија у Поенкареову (Македонску) улицу биле су једна према другој две знамените кафане старога Београда, од којих једна и сад постоји под именом "Хотел опера" (данас биоскоп "Балкан"). То је некад био чувени Пасонин "Булевар". "Булевар" је некад била само зграда, која је и сад на Поенкареовој улици, а према Позоришној улици је била велика и лепо уређена башта, где се цео Београд збирао, и где су се проводиле многе будне ноћи. Доцније, у тој башти назидана је велика сала спојена са ранијим локалом, те је служила за игранке и свадбе, све док се није назидала Коларчева сала. У тој сали је Жарко Савић отворио и прву оперету у Београду. Од престанка те оперете, сала стално служи варијетеима и биоскопима. Пашонин "Булевар" носи име по оснивачу своме, у своје време најпопуларнијој личности старог Београда, ÐорђуЂорђу Пашони, о коме постоје многе анегдоте које се још и данас причају.
 
Преко пута Пашониног "Булевара", на другом углу постојала је до пре десетину година "Еснафска кафана". То је у ствари била еснафска берза рада. Ту су се у рано јутро збирали зидари, калдрмџије, циглари, тесари и друге занатлије, и ту су долазили они који су били потребити, те одводили раднике на посао. Разуме се, да су с вечери те исте занатлије увраћале у "Еснафску кафану" да оставе један део зараде. Но у тој кафани било је и једно засебно сопче, где су често увраћали и други. Тако је у своје време ту стално проводило ноћи ово друштво: Ðура Јакшић, Панта Бесаровић, рачуновођа Министарства просвете, Алекса Шилић, телеграфиста, капетан Марко Петровић, Љуба Недељковић, телеграфиста и Илија "Ћопа", армоникаш. У тој собици је ÐураЂура Јакшић написао и своју песму "Падајте, браћо!" После ове генерације, ту су собицу притисли великошколци, и држали су је деценијама.
 
"Еснафска кафана", као зграда, била је својина некога Милоша Жероње терзије, а дуго година ју је држао под закуп Таса Македонац.