Београдски ханови — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
 
Ред 23:
Ту у близини, до угла данашње Кнез-Михаилове и Краља Петра улице, преко пута Слоге, био је цинцарски хан који је држао неки Поливака из Водена, те се по њему звао Поливакин хан. А у близини овога хана, на месту где је данас Првостепени суд, био је Крстићев хан, који се сматрао више као српски хан. Много пре Поливакиног хана, још у самоме почетку дветенаестога века, као цинцарски хан важио је онај који је био на месту где је затим сазидано Здање, данашња железничка дирекција. Тај се хан и звао Цинцар-хан, и врло је вероватно да је то био један од најстаријих ханова београдских, један можда од оних који је затекао Евлија Челебија у седамнаестом веку.
 
Недалеко од Мезулане и од главне чаршије био је и Турски хан, у данашњој Васиној улици, одмах до Универзитета. На његовим развалинама назидан је данас хотел Империјал. А било је и удаљенијих ханова. Мала пијаца, тамо где је данас велика зграда Београдске задруге, била је одувек центар босанске трговине, јер је ту доспевао у престоницу друм којим се из Босне стизало. У томе центру било је два хана: Ковачев и Параносов хан. Тако исто у данашњој Душановој улици, на дну Зерека, био је хан Нуредин-спахије који је држао стари ÐозаЂоза те се по њему радије звао ÐозинЂозин-хан. У његовој близини био је и Давичов хан.
 
Најважнији становници ханова били су трговци, путници и сарафи. Сарафлук је био тада мобилна трговина. Изузимајући Јанаћа Куманудија, Јусу Руса и Амара, који су важили као банкари, једини је Меворах био сараф који је имао сталан дућан у оној кући у Краља Петра улици, где је раније био конзулат а затим дуго година трговачки суд. То је онај познати Моша Меворах који је имао обичај рећи: За прошлост ништа не даје ћир Моша.
Ред 41:
- мамудије,
- бешлуци,
- цванцике (на ÐумрукуЂумруку је важио само дукат и цванцик),
- пола цванцика,
- грошеви,