Коларац — разлика између измена

За једним од таквих столова, у најцветније доба ове кафане, када ју је држао Никола Прапорчетовић (седамдесетих и осамдесетих година деветнаестог века), било је увек окупљено ово друштво: Милос Петровић, стари господин, Драгомир Брзак, Панта Јовановић благајник, Никола Шилић телеграфиста, Урош Романовић начелник, Панта Бесарић телеграфиста, Чекић касациони судија, Никола Нинић судија, Манојло ÐорђевицЂорђевиц "Призренац" и Милош Поповић новинар. Они су седели редовно у мањем салону за једним дугачким столом на коме је стајао, у пиксли од палидрваца, картон на коме је писало: "Господско место".

После Николе Прапорца преузео је на дугорочни закуп локале г. ÐорђеЂорђе Вајферт, с тим да је не издаје појединцима, но то да буде главни и централни локал за точење пива из његове пиваре. Од тада је почело и реновирање кафане. Од многих соба створена су два паралелна салона, од којих је један био пивница и други трпезарија а осим тога, уништавајући један део баште, која је затим потиснута ван дотадањих ограда, г. Вајферт је подигао највећу и најлепшу салу у Београду. Та сала, коју је затим у нашем народноме стилу декорисао познати сликар Драгутин Инкиостро, постала је тада средиште духовнога и друштвенога живота престонице. Ту су приређиване најотменије забаве (Женско друштво, Коло Јахача, Академска омладина, Трговачка омладина), ту концерти и гостовања, ту предавања и зборови, ту свадбе и сви већи банкети. Учитељско је удружење ту одржало једну своју годишњу скупштину, Народна одбрана неколико зборова. Уосталом, Народна одбрана је и поникла код "Коларца". То је било оних бурних дана када је Аустрија прогласила анексију Босне и Херцеговине. Познате су оне огромне демонстрације које је водио Бранислав Нушић. Како су демонстрације трајале неколико дана и с дана на дан хватале све шире димензије тако да су претиле да се претворе у нереде ширих размера, Нушић, осећајући да нема више снаге ни моћи ни ауторитета да таквој бујици постави бране, позове хитно на саветовање пок. Живојина Дачића и с њим заједно одлучи да позову већи број угледних грађана на саветовање. Они закажу састанак ових у мањој соби код "Коларца" и на тај састанак дођу као позвани: Љуба Јовановић, Жика Рафајловић, Велисав Вуловић, Марко Вулетић и још неколико истакнутијих грађана.

После Брат-Веље држали су кафану најпре ÐокаЂока Димитријевић и Гарма, затим сам ÐокаЂока Димитријевић а после извесног времена узео ју је ÐокаЂока Цветковић, који ју је потпуно реорганизовао и реновирао те створио један од најпријатнијих етаблисмана у Београду.