Савска алеја — разлика између измена

Ту на утоку Топчидерске реке у Саву, где је та солара, пристао је 1859. године 25. јануара пароброд "Атина", који је довезао кнежеве, Милоша и Михаила, када је Милош Светоандрејском скупштином враћен на престо. Одатле су кнежеви отишли друмом па Савамалом и Варош-капијом у Саборну цркву а затим Теразијама у двор.

 

 

Некад је ту била воденица кнеза Александра Карађорђевића, па кад њега збацише са престола и настаде нова влада Обреновића, онда, као што то већ код нас бива, нико да помене име Карађорђевића. Додуше, бивало је и много денунцирања, што је такву обазривост правдало, али се у том погледу тако далеко ишло да ни два пријатеља нису, у међусобном разговору, смела да помену име Карађорђево. Стога су варошани о тој воденици увек говорили: "воденица бившега кнеза", како би само избегли да помену име. Сељаци из околине београдске то су још више упростили, те је назвали "бившина воденица". Од "бившине воденице" па све до Монопола нижу се фабрика до фабрике, тако да је ово најстарији фабрички крај Београда. Тај низ фабрика пресеца пољана под Топчидерским брдом, која се зове Сењак (а тако се зове и трамвајска станица, па сад и читаво оно насеље које се тамо нагло подигло). Београђани су своја сена све до 1857. године држали на Калемегдану, на оном крају према Великој цркви, где је данас најживље шеталиште, а те године им изгореше сена те се преместише на ово место које се сад зове Сењак. Ова је пољаница била прве половине прошлога века и важна саобраћајна тачка. Јер друм, који је од Шапца слазио у Београд, није тада од Остружнице ишао Макишем, као данас, него је ишао на Железник и Жарково, па је прелазио Топчидерску реку преко Цареве ћуприје и онда се пео на брдо, кроз данашње винограде, па слазио овде, код Сењака.