Трговачка чаршија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Трговачка чаршија | одељак= | аутор= Бранислав Нушић…
 
Нема описа измене
 
Ред 33:
У сутерену Старога здања (где је мало доцније био Ј. Одавић) била је радња Браће Димитријевића болтаџије а до њих је држао кафану код "Репате звезде" Никола Тодоровић, отац редитеља Народног позоришта Саве Тодоровића, којега су због те фирме и прозвали "Никола Репача".
 
Од Здања је, као и данас, ишла улица (данас Грачаничка) а преко пута Здања на углу била је радња Манојла Стефановића и Николе Пејновића болтаџија, до њих одмах Васа терзија па онда Јован Живковић ћурчија, отац генерала Михаила Живковића (Гвозденог); до Живковића на углу, где је сад Народна банка, био је чувени бакалин (прва деликатесна радња) Хаџи Димитрије Рошу, чија је кћер мајка Главинића, бив. председника општине. Тај ред прекида опет улица (данашња Цар-Лазарева) па онда преко пута на углу био је Капра бакалин, па Браћа Каснар, продавци играчака, до њих Сава Соповић болтаџија а до њега Карађорђева кућа (Слога) у којој је била радња са турским еспапом Ламбре Папа-ÐорђаЂорђа а за њом галантериста Димитрије Лазаревић, отац пок. др Радмила Лазаревића и на углу банкарска радња "Молеровић и Фичо".
 
Е хајде сад опет да се вратимо Саборној цркви. Тога се сви још добро сећате да је до цркве, где је сад основна школа, било Београдско читалиште које је основано четрдесет шесте године. У дућанима који су били под самим читалиштем био је Русо сараф, па до њега Рига берберин, отац Влајка Димитријевића, познијег сопственика купатила. После плота, који је од читалишта водио, био је сокачић који води на Калемегдан (продужење Грачаничке улице). У сокачићу била је књиговезачка радња Винклерова, код којега је становао и умро 1847. год. Јоаким Вујић. Онда агентура за нирнбершки еспап Соларовића (стрица генерала Соларовића), до њега Ж. ÐорђевићЂорђевић болтаџија, отац др Воје ÐорђевићаЂорђевића, до њега Никаруши који је држао радњу са ситницама, играчкама и нирнбершким еспапом, па до њега ÐорђеЂорђе Белкић, дед покојног глумца ÐорђаЂорђа Белкића. У истом дућану, где је био Белкић, били су мало доцније Карабиберовић и Свилокосић. До њих је био Миша Арсенијевић који је најдуже у тој чаршији сачувао своју фирму. Па онда долази Луча бакалин (отац др Демостена Николајевића), а до њега Луча ћурчија (отац пок. ÐенеЂене и Мите Бимбића), па онда Настас Вујић (брата Косте Вујића, професора) и Јоца Живковић болтаџија.
 
Мада сам, вероватно, кога и заборавио, тек тако је изгледао тај део чаршије тада. А колико се данас изменило! Прођите па прочитајте данашње фирме. Оно што је карактеристично то је да је тих година већина фирми српских. По броју су јаки и Цинцари, а Јеврејин и Шваба, свега по један.