Историја Југославије (В. Ћоровић) 3.11 — разлика између измена

 

Год. 1499. припојена је била Црна Гора скадарском санџакату. Али, год. 1514. одвојио је султан поново и поставио јој за управника, као санџак-бега, потурченог Станишу, односно Скендер-бега Црнојевића. Учинио је то вероватно са намером да преко њега, као члана једне домаће династије, живље утиче на суседна племена у Далмацији и да поспеши процес исламизације. Као управник Црне Горе Скендер-бег се показао као човек од реда, без авантуристичких склоности, вољан да помогне зацељивању рана. Православљу није био непријатељ; напротив: помагао је старе манастире и штитио њихова права; али, његов повлашћени потурчењачки положај свакако је имао утицаја у земљи и изазивао је опонашање. Његова управа трајала је до год. 1528.; те године је он по свој прилици и умро. Црна Гора је потом поново припојена скадарском санџакату и остала је са извесним локалним, више делом него уговорима или одобрењима стеченим, правима његов саставни део све до краја XVII века. Племена испод Ловћена, у близини млетачког подручја и у тешко приступачним брдима, имала су извесну слободу кретања и јаких одметничких склоности; али, и она су сматрана као турски поданици и била су то уствари све до ослободилачких покрета под владиком Данилом, а по европском међународном праву све до Берлинскога конгреса.