Историја Југославије (В. Ћоровић) 2.20 — разлика између измена

 

Г. Ст. Станојевић, који је први повукао лепу паралелу између Душанове и Тврткове државне концепције, рекао је тачно да је Душан мислио створити српско-византиско царство, док је Твртко стварао српскохрватску државу. Само, ми држимо да г. Станојевић није имао право кад је рекао ово: »Твртко није имао ни снаге ни смелости да као Душан јасно и јавно прогласи принципе своје политике и да их, рушећи освештане традиције, истакне као државни програм«. Шта је Твртко хтео казује несумњиво јасно делом његова повеља од год. 1378. после прогласа краљевства, а делом сва његова акција у Далмацији. Он отворено држи страну побуњене хрватске властеле и нико није у сумњи зашто он то чини. Његова титула, уосталом, из год. 1390. казује програм његове политике, јасно и јавно. Из чега би, дакле, излазило да у његовој акцији није било смелости да открије своје планове? После, ја не бих рекао за Твртка ни то да није имао снаге. Сигурно је да његова снага није била колико Душанова, али да је била моћна и да се као таква дала осетити, показује само дело. Да је он право на српску круну оснивао на својој легитимности наслеђа, то, сигурно, није долазило само стога што је желео »да нађе формулу за своју нову државу«. То је био само један од разлога. А други су и дубљи били још и ови: да тим поштеди осетљивост рашке господе, којима не долази за владара као освајач, него као њихова крв; да тим, даље, даде јачи ауторитет својој титули и чину и да, најпосле, указујући на своје право и крвно сродство, чвршће веже Босну са Рашком и упозори и остале на сличне везе. То није формалистичка црта његова карактера. Напротив, по нашем мишљењу, то баш у њему показује обазривадржавника, који свуда тражи да делује придобијајући разлогом и предусретљивошћу. Његова стрпљивост у поступању са далматинским градовима даје несумњива доказа за његов став разборитог осматрача, који усред акције зна да чека и држи меру и који ради доследно са сигурним осећањем коначног исхода.