ЂУЛИЋИ XXII — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Направљена страница са: „{{заглавље | наслов=XXII | аутор=Јован Јовановић Змај | претходна= | следећа= | година…“ |
Нема описа измене |
||
Ред 10:
Видиш, сад сам дошô к теби,
:Да ми сине рујна зора,
Ал’ залуду, душа ј’ моја
:Отрована од сумора.
Не дај мени своје руке,
:Куд ћеш у мрак срцем голим,
Окрени се, стегни срце,
:Заборав’ ме, ја те молим.
Виш, ја нисам никад плакô,
:Ја сам гутô сузе своје, —
Горке сузе, бујна река,
:Потопиће нас обоје.
Не дај мени своје руке, —
:Малена си, невина си...
Мени дођу страшни часи,
:Дан ми смркне, свет с’ угаси.
Па из пакла муне сумња,
:А кад она на што сине —
Страхота је онда видет’
:Љубав, веру и врлине.
У тој тмини, грозотини,
:И тебе би боли стисли;
А ја можда, што још никад,
:Изрекô бих црне мисли,
Изрекô бих, где се очај,
:Где се живот смирит’ може —
А ти, душо, безазленко...
:Ох, сачувај, благи Боже!
</poem></blockquote>
=== Извори ===
* ''Јован Јовановић Змај: Одабрана дела'', књига 1, страна 198-199 , Матица српска, Нови Сад.
{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}}
[[Категорија:Јован Јовановић Змај| ]]
| |||