Устав Републике Српске Крајине (1991) — разлика између измена

Завршено!
Нема описа измене
(Завршено!)
{{Радови у току}}
<center>[[Слика:Coat of arms of the Republic of Serbian Krajina.svg|125п]]</center>
 
Посланик представља грађане изборне јединице у којој је изабран.
 
{{Члан |72.}}
 
Посланик ужива имунитет.
Скупштина може одлучити да се примјени имунитет према посланику и ако се сам на њега није позвао, кад је то потребно ради вршења његове функције.
 
{{Члан |73.}}
 
Скупштина Републике Српске Крајине бира предсједника Скупштине и два подпредсједника Скупштине из реда посланика на четири године.
Предсједник Скупштине расписује изборе за посланике и за предсједника Републике Српске Крајине.
 
{{Члан |74.}}
 
Скупштина се састаје обавезно у два редовна засједања годишње.
Скупштина се састаје без позива у случају проглашења ванредног стања на дијелу територије Републике Српске Крајине.
 
{{Члан |75.}}
 
Скупштина одлучује већином гласова на сједници којој присуствује већина од укупног броја посланика, ако Уставом није предвиђена посебна већина.
Право предлагања закона, других прописа и других аката имају Влада, сваки посланик или најмање 10.000 бирача.
 
{{Члан |76.}}
 
Скупштина може одлучити да о појединим питањима из њене надлежности одлуку донесу грађани републичким референдумом.
Скупштина је дужна да одлучи о захтјеву за расписивање државног референдума који поднесе најмање 25.000 бирача.
 
{{Члан |77.}}
 
Скупштина уређује свој рад и организацију и начин остваривања права и дужности посланика.
=== ПРЕДСЈЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ ===
 
{{Члан |78.}}
 
Предсједник Републике Српске Крајине:
10. обавља и друге послове у складу са Уставом.
 
{{Члан |79.}}
 
Укинут амандманом -{III}- тачка 3.
 
{{Члан |80.}}
 
Предсједник Републике Српске Крајине може тражити од Владе да изложи ставове о појединим питањима из њене надлежности.
 
{{Члан |81.}}
 
Предсједник Републике Српске Крајине се бира на непосредним изборима тајним гласањем.
О имунитету предсједника Републике Српске Крајине одлучује Скупштина.
 
{{Члан |82.}}
 
Предсједнику Републике Српске Крајине престаје мандат прије истека времена на које је биран у случају опозива или оставке.
Поступак избора и опозива предсједника Републике Српске Крајине уређује се законом.
 
{{Члан |83.}}
 
Предсједник Републике Српске Крајине одговоран је грађанин Републике Српске Крајине.
=== ВЛАДА ===
 
{{Члан |84.}}
 
Влада:
10. обавља и друге послове у складу с Уставом и законима.
 
{{Члан |85.}}
 
Владу сачињавају први министар Владе и министри.
О имунитету првог министра Владе и министара одлучује Влада.
 
{{Члан |86.}}
 
Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја посланика.
Чланове Владе Републике Српске Крајине бира Скупштина Републике на приједлог кандидата за првог министра.
 
{{Члан |87.}}
 
Влада Републике Српске Крајине и сваки њен члан за свој рад одговарају Скупштини Републике Српске Крајине.
Влада којој је изгласано неповјерење, која је поднијела оставку или из других разлога престаје да врши своју функцију, остаје на дужности до избора нове Владе.
 
{{Члан |88.}}
 
Послове државне управе обављају министарства.
Одређена управна овлашћења законом се могу повјерити предузећима и организацијама.
{{Члан |89.}}
 
Судови штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбјеђују уставност и законитост.
 
{{Члан |90.}}
 
Судови су самостални и независни у свом раду и суде на основу Устава, закона и других општих аката.
Нико ко учествује у суђењу не може бити позван на одговорност за мишљење дато приликом доношења судске одлуке, а у поступку покренутом због кривичног дјела учињеног у вршењу судијске функције, не може бити притворен без одобрења Скупштине.
 
{{Члан |91.}}
 
Расправљање пред судом је јавно.
Ради чувања тајне, заштите морала, интереса, законом се одређује у којим се случајевима у расправи може искључити јавност.
 
{{Члан |92.}}
 
Суд суди у вијећу.
Законом се може одредити да у одређеним стварима суди судија појединац.
 
{{Члан |93.}}
 
У суђењу учествују судије и судије поротници на начин утврђен законом.
Законом се може прописати да у одређеним судовима и у одређеним стварима суде само судије.
 
{{Члан |94.}}
 
Судија не може обављати службу или посао који су законом утврђени као неспојиви са судијском функцијом.
 
{{Члан |95.}}
 
Судијска функција је стална.
Судија не може бити премјештен против своје воље.
 
{{Члан |96.}}
 
Организација, оснивање, надлежности и састав судова за поступак пред судовима уређује се законом.
Врховни суд је највиши суд Републике Српске Крајине.
 
{{Члан |97.}}
 
Јавно тужилаштво је самостални државни орган који гони учиниоце кривичних и других законом одређених кажњивих дјела и улаже правна средства ради заштите уставности и законитости.
Јавни тужилац не може бити позван на одговорност за мишљење дато у вршењу тужилачке функције, а у поступку покренутом због кривичног дјела учињеног у вршењу тужилачке функције не може бити притворен без одобрења Скупштине.
 
{{Члан |98.}}
 
Оснивање, организација и надлежност јавног тужилаштва уређује се законом.
Јавни тужилац Републике Српске Крајине врши функцију јавног тужилаштва у оквиру права и дужности Републике Српске Крајине.
 
{{Члан |99.}}
 
Јавни тужилац не може обављати службу и посао законом утврђен као неспојив са његовом функцијом.
 
{{Члан |100.}}
 
Функција јавног тужиоца је стална.
=== НАРОДНА БАНКА ===
 
{{Члан |101.}}
 
Република Српска Крајина има Народну банку.
=== СРПСКА ВОЈСКА КРАЈИНЕ ===
 
{{Члан |102.}}
 
Република Српска Крајина има војску.
=== ОПШТИНА ===
 
{{Члан |103.}}
 
Општина преко својих органа, у складу са законом:
Република Српска Крајина може законом повјерити вршење појединих послова одређеној општини и пренијети јој средства за те послове.
 
{{Члан |104.}}
 
За обављање Уставом и законом утврђених послова, општини припадају приходи утврђени законом.
За задовољавање потреба грађана у општини, средства се могу прикупљати на основу непосредног изјашњавања грађана, у складу са законом.
 
{{Члан |105.}}
 
Општина има Статут којим се на основу Устава и законом уређују послови општине и организација и рад органа општине као и друга питања од интереса за општину.
Статут доноси Скупштина општине.
 
{{Члан |106.}}
 
О пословима општине грађани одлучују референдумом и преко својих представника у Скупштини општине.
Скупштину општине чине одборници изабрани на непосредним изборима тајним гласањем.
 
== -{VII}- ЈЕМСТВА УСТАВНОСТИ ==
=== УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ ===
 
{{Члан |107.}}
 
Закон, други пропис или општи акт мора бити сагласан са Уставом.
Сваки други пропис и општи акт мора бити сагласан са законом и осталим републичким прописима.
 
{{Члан |108.}}
 
Закон, други пропис или општи акт ступа на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако из нарочито оправданих разлога није предвиђено да раније ступа на снагу.
 
{{Члан |109.}}
 
Закон, други пропис или општи акт не може имати повратно дејство.
Кажњива дјела утрђују се и казне на њих се изричу према закону односно према другом пропису који је важио у вријеме извршења дјела, осим ако је нови закон, односно други пропис блажи за учиниоца.
 
{{Члан |110.}}
 
Државни органи и организације које врше јавна овлашћења могу у појединачним стварима рјешавати правима и обавезама грађана или на основу закона примјењивати мјере принуде или ограничења, само у законом прописаном поступку у коме је свакоме дата могућност да брани своја права и интересе и да против донесеног акта изјави жалбу, односно употреби друго законом предвиђено средство.
 
{{Члан |111.}}
 
Незнање језика на коме се води поступак не смије бити сметња за остваривање права и интереса грађана.
Свакоме је зајемчено право да у поступку пред судом или другим државним органом или организацијом која у вршењу јавних овлашћења рјешава о његовим правима и дужностима употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје са чињеницама на свом језику.
 
{{Члан |112.}}
 
Против рјешења и других појединачних аката судских, управних и других државних органа, као и против таквих аката органа и организација које врше јавна овлашћења, донесених у првом степену, може се изјавити жалба надлежном органу.
=== УСТАВНИ СУД ===
 
{{Члан |113.}}
 
Уставни суд одлучује о:
Уставни суд оцјењује уставност закона и уставност и законитост прописа и других општих аката који су престали да важе, ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године.
 
{{Члан |114.}}
 
Уставни суд има 5 судија.
О имунитету судије Уставног суда одлучује Уставни суд.
 
{{Члан |115.}}
 
Судији Уставног суда престаје функција кад то сам затражи или кад испуни услове за остваривање права на старосну пензију. Судија Уставног суда се разрјешава дужности кад буде осуђен за кривично дјело на безусловну казну затвора или кад трајно изгуби способност за вршење функције судије Уставног суда.
Уставни суд може одлучити да судија Уставног суда против кога је покренут кривични поступак не врши дужност док тај поступак траје.
 
{{Члан |116.}}
 
Свако може дати иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости.
Уставни суд може и сам покренути поступак за оцјењивање уставности и законитости.
 
{{Члан |117.}}
 
Уставни суд одлучује већином гласова судија.
У случају потребе, извршење одлуке Уставног суда обезбјеђује Влада.
 
{{Члан |118.}}
 
Кад Уставни суд утврди да закон, други пропис или општи акт није у сагласности с Уставом, тај закон, други пропис или општи акт престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда.
Кад Уставни суд утврди да пропис или други општи акт државног органа или други пропис или општи акт није у сагласности са законом, тај пропис или општи акт престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда.
 
{{Члан |119.}}
 
Поступак пред Уставним судом и правно дејство његових одлука одређују се законом.
=== ПРОМЈЕНА УСТАВА ===
 
{{Члан |120.}}
 
Приједлог за промјену Устава може поднијети најмање 10.000 бирача, најмање 20 посланика, предсједник Републике и Влада.
О приједлогу за промјену Устава одлучује Скупштина двотрећинском већином од укупног броја посланика.
 
{{Члан |121.}}
 
Скупштина Републике Српске Крајине усваја акт о промјени Устава двотрећинском већином од укупног броја посланика.
Акт о промјени Устава проглашава Скупштина.
 
{{Члан |122.}}
 
За провођење промјене Устава доноси се Уставни закон.
Уставни закон ступа на снагу истовремено с промјеном Устава.
 
{{Члан |123.}}
 
Република Српска Крајина ће са другим дијеловима српског народа на територији Југославије и њеним државама и даље градити чврсте државне везе све у циљу стварања заједничке државе српског народа.
Дио своје надлежности утврђеним овим Уставом Република Српска Крајина пренијет ће на савезну државу у складу с договором о уређењу Југославије.
 
== -{VIII}- ЗАВРШНА ОДРЕДБА ==
 
{{Члан |124.}}
 
Овај Устав ступа на снагу даном проглашења.