Устав Републике Српске Крајине (1991) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 10:
== -{I}- ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ ==
 
{{Члан |1.}}
 
Република Српска Крајина национална је држава српског народа и држава свих грађана који у њој живе.
 
{{Члан |2.}}
 
Сувереност припада српском народу Републике Српске Крајине и свим грађанима који у њој живе.
Ред 20:
Српски народ и грађани Републике Српске Крајине сувереност остварују референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.
 
{{Члан |3.}}
 
Територију Републике Српске Крајине чине српске области: Крајина, Славонија, Барања, Западни Срем и Западна Славонија.
 
{{Члан |4.}}
 
У Републици Српској Крајини слободно је све што Уставом и законом није забрањено.
Ред 30:
Уставом су зајамчена и признају се лична, политичка, национална, економска, социјална, културна и друга права човјека и грађанина.
 
{{Члан |5.}}
 
Границе Републике Српске Крајине одређују се законом. О промјени границе Републике Српске Крајине одлучују грађани референдумом.
Ред 36:
Скупштина Републике Српске Крајине може одлучити да се друге територије припоје Републици Српској Крајини ако се претходно грађани тих територија изјасне за припајање Републици Српској Крајини.
 
{{Члан |6.}}
 
Република Српска Крајина има грб, заставу и химну.
Ред 48:
Главни град Републике Српске Крајине је КНИН.
 
{{Члан |7.}}
 
У Републици Српској Крајини у службеној је употреби српски језик и ћирилично писмо, а латинично писмо је у службеној употреби на начин утврђен законом.
Ред 54:
Уколико је у некој од општина у Републици Српској Крајини не мање од 8% становника припадника другог народа у службеној употреби је језик и писмо тог народа.
 
{{Члан |8.}}
 
Уставотворна и законодавна власт припада Скупштини.
Ред 66:
Заштита уставности, као и заштита законитости у складу с Уставом припада Уставном суду.
 
{{Члан |9.}}
 
Рад државних органа доступан је јавности.
Ред 74:
== -{II}- СЛОБОДЕ, ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЧОВЈЕКА И ГРАЂАНИНА ==
 
{{Члан |10.}}
 
Слободе и права човјека и грађанина ограничене су само једнаким слободама и правима других и кад је то Уставом утврђено.
 
{{Члан |11.}}
 
Слободе и права остварују се, а дужности се испољавају на основу Устава, осим кад је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих слобода и права утврђују законом.
Ред 86:
Злоупотреба слобода и права човјека и грађанина противуставна је и кажњива, онако како је то законом предвиђено. Обезбјеђује се судска заштита слобода и права зајамчених и признатих Уставом.
 
{{Члан |12.}}
Грађани су једнаки у правима и дужностима и имају једнаку заштиту пред државним и другим органима без обзира на расу, пол, рођење, језик, националну припадност, вјероисповјест, политичко или друго увјерење, образовање, социјално поријекло, имовно стање или које лично својство.
 
{{Члан |13.}}
 
Живот човјека је неприкосновен.
Ред 96:
Смртна казна може се изузетно прописати и изрећи само за најтеже облике тешких кривичних дјела.
 
{{Члан |14.}}
 
Слобода човјека је неприкосновена.
Ред 102:
Нико не може бити лишен слободе, осим у случајевима и у поступку који су утврђени законом.
 
{{Члан |15.}}
 
Лице за које постоји основана сумња да је починило кривично дјело може, на основу одлуке надлежног суда, бити притворено и задржано у притвору, само ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка или безбједности људи.
Ред 110:
Притвор може трајати по одлуци првостепеног суда најдуже три мјесеца од дана притварања. Овај рок може се одлуком Врховног суда продужити још за три мјесеца. Ако се до истека тих рокова не подигне оптужница, окривљени се пушта на слободу.
 
{{Члан |16.}}
 
Грађанима је зајамчена слобода кретања и настањивања и право да напусте Републику Српску Крајину и у њу се врате.
Ред 116:
Слобода кретања и настањивања може се ограничити законом, ако је неопходно за вођење кривичног поступка, спречавања заразних болести или за одбрану Републике Српске Крајине.
 
{{Члан |17.}}
 
Људско достојанство и право на приватни живот човјека су неповредиви.
 
{{Члан |18.}}
 
Тајна писма и друга средства општења су неповредива.
Ред 126:
Законом се може прописати да се, на основу одлуке суда, може одступити од начела неповредивости тајне писма и других средстава општења ако је неопходно завођење кривичног поступка или за одбрану Републике Српске Крајине.
 
{{Члан |19.}}
 
Зајамчена је заштита тајности података о личности.
 
Прикупљање, обрада и кориштење података о личности утврђују се законом.
 
{{Члан |20.}}
 
Стан је неповредив.
Ред 140:
Под условом предвиђеним законом, службено лице смије ући у туђи стан и друге просторије и без одлуке суда и вршити претрес, ако је то неопходно ради непосредног хватања учиниоца кривичног дјела или ради спасавања људи и добара.
 
{{Члан |21.}}
 
Свако има право на за све једнаку заштиту својих права у поступку пред судом, другим државним или било којим органом или организацијом.
Ред 146:
Свакоме је зајамчено право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се рјешава о његовом праву или на закону заснованом интересу.
 
{{Члан |22.}}
 
Нико не може бити кажњен за дјело које прије него што је учињено није било предвиђено законом или прописом заснованим на закону као кажњиво дјело, нити му се може изрећи казна која за то дјело није била предвиђена.
Ред 156:
Лице које је неоправдано осуђено за кривично дјело или је без основа било лишено слободе, има право на рехабилитацију, на накнаду штете из јавних прихода као и друга права утврђена законом.
 
{{Члан |23.}}
 
Сваком се зајемчује право на одбрану и право да себи узме браниоца пред судом или другим органом надлежним за вођење поступка.
Ред 164:
Законом се одређује у којим случајевима окривљени мора имати браниоца.
 
{{Члан |24.}}
 
Свако има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете коју му незаконитим или неправилним радом нанесе службено лице или државни орган или организација која врши јавна овлашћења, у складу са законом.
Ред 170:
Штету је дужна надокнадити Република Српска Крајина или организација која врши јавна овлашћења.
 
{{Члан |25.}}
 
Јемчи се поштовање људске личности и достојанства у кривичном и сваком другом поступку, у случају лишења, односно ограничења слободе, као и за вријеме извршења казне.
Ред 176:
Нико не смије бити подвргнут мучењу, понижавајућем кажњавању или поступању. Забрањено је вршити на човјеку, без његове дозволе, медицинске и друге научне огледе.
 
{{Члан |26.}}
 
Право је човјека да слободно одлучује о рађању дјеце.
 
{{Члан |27.}}
 
Мајка и дијете имају посебну заштиту.
Ред 186:
Посебну заштиту имају малољетници о којима се родитељи не старају, као и лица која нису у могућности да сама брину о себи и заштити својих права и интереса.
 
{{Члан |28.}}
 
Породица има посебну заштиту.
Ред 196:
Дјеца рођена ван брака имају права и дужности као и дјеца рођена у браку.
 
{{Члан |29.}}
 
Свако има право на заштиту здравља.
Ред 202:
Дјеца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, кад то право не остварују по неком другом основу, а друга лица под условима утврђеним законом.
 
{{Члан |30.}}
 
Човјек има право на здраву животну средину.
Ред 208:
Свако је, у складу са законом, дужан да штити и унапређује животну средину.
 
{{Члан |31.}}
 
Школовање је сваком доступно под једнаким условима.
Ред 216:
За редовно школовање које се финансира из јавних прихода грађани не плаћају школарину.
 
{{Члан |32.}}
 
Јемчи се право својине у складу с Уставом и слобода предузетништва.
Ред 222:
Јемчи се право на насљеђивање, у складу са законом.
 
{{Члан |33.}}
 
Свако има право на рад.
Ред 232:
Забрањен је принудни рад.
 
{{Члан |34.}}
 
Запослени имају право на одговарајућу зараду.
Ред 238:
Јемчи се, под условима утврђеним законом, право на материјално обезбеђење за вријеме привремене незпослености.
 
{{Члан |35.}}
 
Запослени имају право на штрајк у складу са законом.
 
{{Члан 37|36.}}
 
Запослени имају право на ограничено радно вријеме, на дневни и недјељни одмори на плаћени годишњи одмор и одсуство, у складу са законом, односно колективним уговором.
 
Запослени имају право на заштиту на раду, у складу са законом.
 
Омладина, жене и инвалиди имају посебну заштиту на раду, у складу са законом.
 
{{Члан|37.}}
 
Грађанима који су дјеломично слободни за рад зајемчује се оспособљавање за одговарајући посао и обезбјеђују се услови за њихово запошљавање у складу са законом.
Линија 248 ⟶ 256:
Држава обезбјеђује социјалну сигурност грађанима који су неспособни за рад, а немају средства за издржавање.
 
{{Члан |38.}}
 
Обавезним осигурањем запослени, у складу са законом, обезбјеђују себи право на здравствену заштиту и друга права за случај болести, права за случај трудноће, порођаја, смањења или губитка радне способности, незапослености и старости и права на друге облике социјалног осигурања, а за чланове своје породице — право на здравствену заштиту, право на породичну пензију као и друга права по основу социјалног осигурања.
Линија 254 ⟶ 262:
Право из социјалног осигурања за грађане који нису обухваћени обавезним социјалним осигурањем уређује се законом.
 
{{Члан |39.}}
 
Јемчи се слобода вјероисповијести која обухвата слободу вјеровања, исповједањавјере и вршења вјерских обреда.
Линија 264 ⟶ 272:
Држава може материјално помагати вјерске заједнице.
 
{{Члан |40.}}
 
Грађанин који је навршио 18 година живота има право да бира и да буде биран у Скупштини Републике Српске Крајине и у друге органе и изборна тијела.
Линија 272 ⟶ 280:
Кандидата за посланика и за друге органе и изборна тијела може предложити политичка странка, друга политичка организација или група грађана.
 
{{Члан |41.}}
 
Грађанима се јемчи слобода збора и другог окупљања и без одобрења, уз претходну пријаву надлежном органу.
Линија 278 ⟶ 286:
Слобода збора и другог окупљања грађана може се ограничити одлуком надлежног органа, ради спречавања, ометања јавног саобраћаја, угрожавања здравља, јавног морала или безбједности људи и имовине.
 
{{Члан |42.}}
 
Јемчи се слобода политичког, синдикалног и другог организовања и дјеловања и без одобрења, уз упис у регистар код надлежног органа.
Линија 284 ⟶ 292:
Забрањено је дјеловање које има за циљ насилно мијењање Уставом утврђеног поретка, нарушавање територијалне цјелокупности и независности Републике Српске Крајине, кршење Уставом зајемчених слобода и права човјека и грађанина, изазивањем и подстицањем националне, расне, вјерске нетрпељивости и мржње.
 
{{Члан |43.}}
 
Јемчи се слобода савјести, мисли и јавног изражавања мишљења.
 
{{Члан |44.}}
 
У Републици Српској Крајини штампа и други облици јавног информисања слободни су.
 
{{Члан |45.}}
 
Грађанин Републике Српске Крајине има држављанство Републике Српске Крајине.
Линија 302 ⟶ 310:
Грађанину Републике Српске Крајине који има и друго држављанство може се одузети држављанство Републике Српске Крајине, само ако одбије да испуни Уставом одређену дужност грађанина.
 
{{Члан |46.}}
 
Грађанин има право да јавно критикује рад државних и других органа и организација и функционера, да им подноси представке, петиције и приједлоге и да на њих добије одговор ако га тражи.
Линија 308 ⟶ 316:
Грађанин не може бити позван на одговорност нити трпјети друге штетне посљедице за ставове изнијете у јавној критици или у поднијетој представци, петицији и приједлогу, осим ако је тиме учинио кривично дјело.
 
{{Члан |47.}}
 
Грађанину се јемчи слобода изражавања националне припадности и културе и слобода употребе свог језика и писма.
Линија 314 ⟶ 322:
Грађанин није дужан да се изјашњава о својој националној припадности.
 
{{Члан |48.}}
 
Странац у Републици Српској Крајини има слободе и права човјека утврђене Уставом и друга права и дужности утврђене законом.
 
{{Члан |49.}}
 
Одбрана Републике Српске Крајине је право и дужност сваког грађанина.
Линија 326 ⟶ 334:
Издаја Републике Српске Крајине је злочин према народу и кажњава се као тешко кривично дјело.
 
{{Члан |50.}}
 
Свако је дужан да плаћа порезе и друге дажбине утврђене законом.
 
{{Члан |51.}}
 
Свако је дужан да се придржава Устава и закона.
 
Свако је дужан да савјесно и одговорно врши јавне функције.
 
{{Члан |52.}}
 
Дужност је сваког да другоме пружи помоћ у невољи и да учествује у отклањању опште опасности.
Линија 342 ⟶ 350:
== -{III}- ЕКОНОМСКО И СОЦИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ ==
 
{{Члан |53.}}
 
Економско и социјално уређење заснива се на слободном привређивању, свим облицима својине на јединственом тржишту робе, рада и капитала, на самосталности предузећа и свих других облика организовања, на управљању и присвајању по основи својине и рада, као и на праву запослених и праву других грађана на социјалну сигураност.
Линија 348 ⟶ 356:
Држава, мјерама развојне, економске и социјалне политике, под једнаки мусловима, подстиче повећање економског и социјалног благостања грађана.
 
{{Члан |54.}}
 
Право својине је зајемчено.
Линија 354 ⟶ 362:
Страно лице може стицати право својине под условима утврђеним законом.
 
{{Члан |55.}}
 
Привредне и друге дјелатности обављају се слободно и под једнаким условима, у складу с Уставом и законом.
Линија 360 ⟶ 368:
Јемчи се право страном лицу да обавља привредну или другу дјелатност и права по основу улагања и пословања, под условима који су законом утврђени за домаћа лица.
 
{{Члан |56.}}
 
Својина и рад су основе управљања и учешћа у одлучивању.
 
{{Члан |57.}}
 
Природна богатства и добра у општој употреби, као добра од општег интереса и градско грађевинско земљиште у државној су својини.
Линија 374 ⟶ 382:
Заштита, коришћење, унапређивање и управљање добрима од општег интересао стварују се под условима и на начин утврђен законом.
 
{{Члан |58.}}
 
Грађанину се јемчи својина на пољопривредно земљиште и на друге непокретне и покретне ствари, а на шуме и шумско земљиште у законом утврђеним границама.
 
{{Члан |59.}}
 
Физичка и правна лица остварују својинска права на непокретности према њеној природи и намјени у складу са законом.
 
{{Члан |60.}}
 
Непокретности се могу уз правичну накнаду која не може бити нижа од тржишне цијене, експрописати или се својина на њима може ограничити ако то захтјева општи интерес утврђен на основу закона.
 
{{Члан |61.}}
 
Законом се утврђују услови и начин обављања дјелатности, односно послова за које се образују јавне службе.
 
{{Члан |62.}}
 
Предузеће и друге организације могу обављати дјелатност и улагати средства у иностранству под условима утврђеним законом.
 
{{Члан |63.}}
 
За вријеме непосредне ратне опасности, ратног стања или елементарних непогода већих размјера, законом се може ограничити располагање или утврдити посебан начин коришћења дијела средстава правних и физичких лица, док такво стање траје.
 
{{Члан |64.}}
 
Република Српска Крајина има буџете у којима се исказују сви њени приходи и расходи.
Линија 406 ⟶ 414:
== -{IV}- ПРАВА И ДУЖНОСТИ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ ==
 
{{Члан |65.}}
 
Права и дужности Републике Српске Крајине врше Уставом одређени државни органи.
Линија 412 ⟶ 420:
Слободе и права човјека и грађанина, једнакост пред законом, самосталност и једнак положај предузећа и других организација, основа су и мјера овлашћења и одговорности државних органа.
 
{{Члан |66.}}
 
Државни органи, у оквиру Уставом утврђених права и дужности Републике Српске Крајине, утврђују политику, доносе и извршавају законе, друге прописе и опште акте, врше уставно-судску и судску заштиту уставности и законитости.
Линија 418 ⟶ 426:
Другим органима и организацијама Републике Српске Крајине може се повјерити извршавање закона и осталих прописа и општих аката из оквира права и дужности Републике Српске Крајине, с тим што су републички органи одговорни за њихово извршење.
 
{{Члан |67.}}
 
Република Српска Крајина уређује и обезбеђује:
Линија 438 ⟶ 446:
=== СКУПШТИНА ===
 
{{Члан |68.}}
 
Скупштина:
Линија 456 ⟶ 464:
13. обавља и друге послове у складу с Уставом.
 
{{Члан |69.}}
 
Скупштина Републике Српске Крајине има 84 посланика.
Линија 464 ⟶ 472:
Избор и престанак мандата посланика и образовање изборних јединица уређује се законом.
 
{{Члан |70.}}
 
Посланици се бирају на четири године.
Линија 476 ⟶ 484:
Скупштина може и у случају рата и непосредне ратне опасности донијети Одлуку о расписивању избора за посланике Скупштине и за Предсједника Републике Српске Крајине.
 
{{Члан |71.}}
 
Посланик представља грађане изборне јединице у којој је изабран.