Устав Републике Српске Крајине (1991) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 799:
Република Српска Крајина може законом повјерити вршење појединих послова одређеној општини и пренијети јој средства за те послове.
Члан 104.
За обављање Уставом и законом утврђених послова, општини припадају приходи утврђени законом.
За задовољавање потреба грађана у општини, средства се могу прикупљати на основу непосредног изјашњавања грађана, у складу са законом.
Члан 105.
Општина има Статут којим се на основу Устава и законом уређују послови општине и организација и рад органа општине као и друга питања од интереса за општину.
Статут доноси Скупштина општине.
Члан 106.
О пословима општине грађани одлучују референдумом и преко својих представника у Скупштини општине.
Скупштину општине чине одборници изабрани на непосредним изборима тајним гласањем.
== VII ЈЕМСТВА УСТАВНОСТИ ==
=== УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ ===
Члан 107.
Закон, други пропис или општи акт мора бити сагласан са Уставом.
Пропис и други општи акт републичког органа мора бити сагласан са законом.
Сваки други пропис и општи акт мора бити сагласан са законом и осталим републичким прописима.
Члан 108.
Закон, други пропис или општи акт ступа на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако из нарочито оправданих разлога није предвиђено да раније ступа на снагу.
Члан 109.
Закон, други пропис или општи акт не може имати повратно дејство.
Само се законом може одредити да поједине његове одредбе ако то захтјева општи интерес утврђен у поступку доношења закона, имају повратно дејство.
Кажњива дјела утрђују се и казне на њих се изричу према закону односно према другом пропису који је важио у вријеме извршења дјела, осим ако је нови закон, односно други пропис блажи за учиниоца.
Члан 110.
Државни органи и организације које врше јавна овлашћења могу у појединачним стварима рјешавати правима и обавезама грађана или на основу закона примјењивати мјере принуде или ограничења, само у законом прописаном поступку у коме је свакоме дата могућност да брани своја права и интересе и да против донесеног акта изјави жалбу, односно употреби друго законом предвиђено средство.
Члан 111.
Незнање језика на коме се води поступак не смије бити сметња за остваривање права и интереса грађана.
Свакоме је зајемчено право да у поступку пред судом или другим државним органом или организацијом која у вршењу јавних овлашћења рјешава о његовим правима и дужностима употребљава свој језик и да се у том поступку упознаје са чињеницама на свом језику.
Члан 112.
Против рјешења и других појединачних аката судских, управних и других државних органа, као и против таквих аката органа и организација које врше јавна овлашћења, донесених у првом степену, може се изјавити жалба надлежном органу.
Законом се, у изузетно одређеним случајевима може искључити жалба, ако је на други начин обезбјеђена заштита права и законитости.
О законитости коначних појединачних аката којима државни органи и организације које врше јавна овлашћења рјешавају о правима или обавезама, одлучује суд у управном спору, ако за одређену ствар није законом предвиђена друга судска заштита.
Само се законом може изузетно у одређеним врстама управних ствари, искључити управни спор.
=== УСТАВНИ СУД ===
Члан 113.
Уставни суд одлучује о:
1. сагласности закона, других прописа и општих аката с Уставом; <br>
2. сагласности прописа општих аката републичких органа са законом; <br>
3. сагласности свих осталих прописа, колективних уговора, као општих аката и других општих аката с законом и другим републичким прописима; <br>
4. сукобу надлежности између судова и других органа; <br>
5. сагласности Статута или другог општег акта политичке странке или друге политичке организације с Уставом и законом; <br>
6. забрани рада политичке странке или друге политичке организације; <br>
7. изборним споровима који нису у надлежности судова или других државних органа.
Уставни суд оцјењује уставност закона и уставност и законитост прописа и других општих аката који су престали да важе, ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године.
Члан 114.
Уставни суд има 5 судија.
Функција судије Уставног суда је стална.
Предсједник Уставног суда бира се из реда судија на 5 година и не може поновно бити биран на исту функцију.
Судија Уставног суда не може вршити другу јавну функцију.
Судија Уставног суда ужива имунитет као и посланик.
О имунитету судије Уставног суда одлучује Уставни суд.
Члан 115.
Судији Уставног суда престаје функција кад то сам затражи или кад испуни услове за остваривање права на старосну пензију. Судија Уставног суда се разрјешава дужности кад буде осуђен за кривично дјело на безусловну казну затвора или кад трајно изгуби способност за вршење функције судије Уставног суда.
Уставни суд обавјештава Скупштину о постојању разлога за престанак функције, односно за разрјешење судије Уставног суда.
Уставни суд може одлучити да судија Уставног суда против кога је покренут кривични поступак не врши дужност док тај поступак траје.
Члан 116.
Свако може дати иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости.
Поступак пред Уставним судом покрећу државни органи, а други органи и организације могу га покренути кад оцјене да су им права и интереси непосредно повријеђени актом чија се уставност и законитост оспорава.
Уставни суд може и сам покренути поступак за оцјењивање уставности и законитости.
Члан 117.
Уставни суд одлучује већином гласова судија.
Одлука Уставног суда је опште обавезна и извршна.
У случају потребе, извршење одлуке Уставног суда обезбјеђује Влада.
Члан 118.
Кад Уставни суд утврди да закон, други пропис или општи акт није у сагласности с Уставом, тај закон, други пропис или општи акт престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда.
Кад Уставни суд утврди да пропис или други општи акт државног органа или други пропис или општи акт није у сагласности са законом, тај пропис или општи акт престаје да важи даном објављивања одлуке Уставног суда.
Члан 119.
Поступак пред Уставним судом и правно дејство његових одлука одређују се законом.
Уставни суд уређује своју организацију.
=== ПРОМЈЕНА УСТАВА ===
Члан 120.
Приједлог за промјену Устава може поднијети најмање 10.000 бирача, најмање 20 посланика, предсједник Републике и Влада.
О приједлогу за промјену Устава одлучује Скупштина двотрећинском већином од укупног броја посланика.
Члан 121.
Скупштина Републике Српске Крајине усваја акт о промјени Устава двотрећинском већином од укупног броја посланика.
Акт о промјени Устава проглашава Скупштина.
Члан 122.
За провођење промјене Устава доноси се Уставни закон.
Уставни закон доноси Скупштина двотрећинском већином од укупног броја посланика.
Уставни закон за спровођење промјене Устава проглашава Скупштина.
Уставни закон ступа на снагу истовремено с промјеном Устава.
Члан 123.
Република Српска Крајина ће са другим дијеловима српског народа на територији Југославије и њеним државама и даље градити чврсте државне везе све у циљу стварања заједничке државе српског народа.
Дио своје надлежности утврђеним овим Уставом Република Српска Крајина пренијет ће на савезну државу у складу с договором о уређењу Југославије.
== VIII ЗАВРШНА ОДРЕДБА ==
Члан 124.
Овај Устав ступа на снагу даном проглашења.
[[Категорија:Устави]]
| |||