Устав Републике Српске Крајине (1991) — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
9. образује стручне и друге службе за своје потребе; <br>
10. обавља и друге послове у складу с Уставом и законима.
 
Члан 85.
 
Владу сачињавају први министар Владе и министри.
 
Ако су први министар Владе и министри изабрани из реда посланика, задржавају мандат посланика.
 
Први министар Владе и министри уживају имунитет као посланици.
 
О имунитету првог министра Владе и министара одлучује Влада.
 
Члан 86.
 
Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја посланика.
 
Послије сваког конституисања новоизабране Скупштине бира се Влада.
 
Првог министра Владе Републике Српске Крајине бира Скупштина Републике на приједлог предсједника Републике Српске Крајине.
 
Чланове Владе Републике Српске Крајине бира Скупштина Републике на приједлог кандидата за првог министра.
 
Члан 87.
 
Влада Републике Српске Крајине и сваки њен члан за свој рад одговарају Скупштини Републике Српске Крајине.
 
Скупштина може гласати неповјерење Влади или поједином њеном члану.
 
Приједлог за изгласавање неповјерења Влади или поједином њеном члану може поднијети, најмање 20 посланика.
 
Гласању о неповјерењу Влади може се приступити тек послије три дана од дана подношења приједлога за изгласавање неповјерења.
 
Влада може поставити и питање свог повјерења у Скупштини.
 
Предсједник Републике Српске Крајине може предложити Скупштини Републике Српске Крајине разрјешење првог министра Владе Републике Српске Крајине.
 
Одлука о разрјешењу Владе или појединог њеног члана сматра се усвојеном, ако је за њу гласала већина од укупног броја посланика.
 
Влада и сваки њен члан могу Скупштини поднијети оставку.
 
Оставка или разрјешење првог министра повлачи разрјешење цијеле Владе.
 
Влада којој је изгласано неповјерење, која је поднијела оставку или из других разлога престаје да врши своју функцију, остаје на дужности до избора нове Владе.
 
Члан 88.
 
Послове државне управе обављају министарства.
 
Министарства примјењују законе и друге прописе и опште акте Скупштине и Владе као и опште акте предсједника Републике, рјешавају и управним стварима вршеу правни надзор и обављају друге управне послове утврђене законом.
 
Министарства су самостална у вршењу Уставом и законом одређених надлежности.
 
За обављање одређених послова државне управе образују се органи управе у саставу министарства, а за вршење стручних послова образују се посебне организације.
 
Законом се уређују организација и надлежност министарстава, органа управе и њихових организација.
 
Одређена управна овлашћења законом се могу повјерити предузећима и организацијама.
Члан 89.
 
Судови штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбјеђују уставност и законитост.
 
Члан 90.
 
Судови су самостални и независни у свом раду и суде на основу Устава, закона и других општих аката.
 
Нико ко учествује у суђењу не може бити позван на одговорност за мишљење дато приликом доношења судске одлуке, а у поступку покренутом због кривичног дјела учињеног у вршењу судијске функције, не може бити притворен без одобрења Скупштине.
 
Члан 91.
 
Расправљање пред судом је јавно.
 
Ради чувања тајне, заштите морала, интереса, законом се одређује у којим се случајевима у расправи може искључити јавност.
 
Члан 92.
 
Суд суди у вијећу.
 
Законом се може одредити да у одређеним стварима суди судија појединац.
 
Члан 93.
 
У суђењу учествују судије и судије поротници на начин утврђен законом.
 
Законом се може прописати да у одређеним судовима и у одређеним стварима суде само судије.
 
Члан 94.
 
Судија не може обављати службу или посао који су законом утврђени као неспојиви са судијском функцијом.
 
Члан 95.
 
Судијска функција је стална.
 
Судији престаје судијска функција кад то сам затражи или кад испуни услове за старосну пензију утврђену законом.
 
Судија не може бити против своје воље разрјешен дужности, осим кад је осуђен за кривично дјело на безусловну казну затвором од најмање 6 мјесеци или за кривично дјело које га чини неподобним за вршење судијске функције кад нестручно и несавјесно обавља судијску функцију или кад трајно изгуби радну способност за вршење судијске функције.
 
Врховни суд у складу са законом утврђује постојање разлога за престанак судијске функције, односно за разрјешење судије и о томе обавјештава Скупштину.
 
Судија не може бити премјештен против своје воље.
 
Члан 96.
 
Организација, оснивање, надлежности и састав судова за поступак пред судовима уређује се законом.
 
Врховни суд је највиши суд Републике Српске Крајине.
 
Члан 97.
 
Јавно тужилаштво је самостални државни орган који гони учиниоце кривичних и других законом одређених кажњивих дјела и улаже правна средства ради заштите уставности и законитости.
 
Јавно тужилаштво врши своју функцију на основу Устава и закона.
 
Јавни тужилац не може бити позван на одговорност за мишљење дато у вршењу тужилачке функције, а у поступку покренутом због кривичног дјела учињеног у вршењу тужилачке функције не може бити притворен без одобрења Скупштине.
 
Члан 98.
 
Оснивање, организација и надлежност јавног тужилаштва уређује се законом.
 
Јавни тужилац Републике Српске Крајине врши функцију јавног тужилаштва у оквиру права и дужности Републике Српске Крајине.
 
Члан 99.
 
Јавни тужилац не може обављати службу и посао законом утврђен као неспојив са његовом функцијом.
 
Члан 100.
 
Функција јавног тужиоца је стална.
 
Јавном тужиоцу не може престати функција нити може бити против своје воље разрјешен дужности, осим у случајевима предвиђеним за судију на начин утврђен законом.
 
=== НАРОДНА БАНКА ===
 
Члан 101.
 
Република Српска Крајина има Народну банку.
 
Статус, организација, управљање и пословање Народне банке уређује се законом.
 
=== СРПСКА ВОЈСКА КРАЈИНЕ ===
 
Члан 102.
 
Република Српска Крајина има војску.
 
Српска војска Крајине има стални и резервни састав.
 
О Српској војсци Крајине доноси се закон.
 
Војни судови и војна тужилаштва установљавају се законом. Војни судови су независни судови и суде на основу закона.
 
Скупштина Републике Српске Крајине, на приједлог Врховног савјета одбране, поставља команданта Српске војске Крајине.
 
Врховни савјет одбране сачињавају: Предсједник Републике Српске Крајине, предсједник Владе, министар одбране, министар унутрашњих послова и командант Српске војске Крајине.
 
Врховни савјет одбране утврђује постојање непосредне ратне опасности и проглашава ратно стање, уколико Скупштина није у могућности да се састане.
 
Врховни савјет одбране проглашава ванредно стање када су на дијелу територије Републике Српске Крајине угрожени безбједност Републике Српске Крајине, слободе и права човјека и рад државних органа и доноси акте за предузимање мјера које такве околности изискују, у складу са Уставом и законом.
 
Врховни савјет одбране доноси одлуке о приправности, мобилизацији и употреби Српске војске Крајине и о другим питањима у складу са Уставом и законом.
 
== -{VI}- ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА ==
=== ОПШТИНА ===
 
Члан 103.
 
Општина преко својих органа, у складу са законом:
 
1. доноси програм развоја, урбанистички план, буџет и завршни рачун; <br>
2. уређује и обезбјеђује обављање и развој комуналних дјелатности; <br>
3. уређује и обезбјеђује коришћење градског, грађевинског земљишта и пословног простора; <br>
4. стара се о изградњи, одржавању и коришћењу локалних путева и улица и других јавних објеката од општинског значаја; <br>
5. стара се о задовољавању одређених потреба грађана у областима: културе, образовања, здравства и социјалне заштите, друштвене бриге о дјеци, физичке културе, јавног образовања, занатства, туризма и угоститељства, заштите и унапређења животне средине и у другим областима од непосредног интереса за грађане; <br>
6. извршава законе, друге прописе и опште акте Републике Српске Крајине чије извршавање је повјерено општини, обезбјеђује извршавање прописа и општих аката општине; <br>
7. образује органе, организације и службе за потребе општине и уређује њихову организацију и рад; <br>
8. обавља и друге послове утврђене Уставом и законом, као и Статутом општине.
 
Систем локалне самоуправе уређује се законом.
 
Република Српска Крајина може законом повјерити вршење појединих послова одређеној општини и пренијети јој средства за те послове.