Устав Републике Српске Крајине (1991) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Направљена је страница са „{{Радови у току}} <center>125п</center> {{Центрирано|...“ |
Нема описа измене |
||
Ред 145:
Свакоме је зајамчено право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се рјешава о његовом праву или на закону заснованом интересу.
Члан 22.
Нико не може бити кажњен за дјело које прије него што је учињено није било предвиђено законом или прописом заснованим на закону као кажњиво дјело, нити му се може изрећи казна која за то дјело није била предвиђена.
Кривична дјела и санкције за учиниоце могу се одредити само законом.
Нико не може бити сматран кривим за кривично дјело док то не буде утврђено правоснажном одлуком суда.
Лице које је неоправдано осуђено за кривично дјело или је без основа било лишено слободе, има право на рехабилитацију, на накнаду штете из јавних прихода као и друга права утврђена законом.
Члан 23.
Сваком се зајемчује право на одбрану и право да себи узме браниоца пред судом или другим органом надлежним за вођење поступка.
Нико ко је достижан суду или другом органу надлежном за вођење поступка не може бити кажњен ако му, у складу са законом, није било омогућено да буде саслушани да се брани. Свако има право да његовом саслушању присуствује бранилац кога изабере.
Законом се одређује у којим случајевима окривљени мора имати браниоца.
Члан 24.
Свако има право на накнаду материјалне и нематеријалне штете коју му незаконитим или неправилним радом нанесе службено лице или државни орган или организација која врши јавна овлашћења, у складу са законом.
Штету је дужна надокнадити Република Српска Крајина или организација која врши јавна овлашћења.
Члан 25.
Јемчи се поштовање људске личности и достојанства у кривичном и сваком другом поступку, у случају лишења, односно ограничења слободе, као и за вријеме извршења казне.
Нико не смије бити подвргнут мучењу, понижавајућем кажњавању или поступању. Забрањено је вршити на човјеку, без његове дозволе, медицинске и друге научне огледе.
Члан 26.
Право је човјека да слободно одлучује о рађању дјеце.
Члан 27.
Мајка и дијете имају посебну заштиту.
Посебну заштиту имају малољетници о којима се родитељи не старају, као и лица која нису у могућности да сама брину о себи и заштити својих права и интереса.
Члан 28.
Породица има посебну заштиту.
Брак и односи у браку и породици уређују се законом.
Родитељи имају право на дужност да се старају о подизању и васпитању своје дјеце. Дјеца су дужна да се старају о својим родитељима којима је потребна помоћ.
Дјеца рођена ван брака имају права и дужности као и дјеца рођена у браку.
Члан 29.
Свако има право на заштиту здравља.
Дјеца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, кад то право не остварују по неком другом основу, а друга лица под условима утврђеним законом.
Члан 30.
Човјек има право на здраву животну средину.
Свако је, у складу са законом, дужан да штити и унапређује животну средину.
Члан 31.
Школовање је сваком доступно под једнаким условима.
Основно школовање је обавезно.
За редовно школовање које се финансира из јавних прихода грађани не плаћају школарину.
Члан 32.
Јемчи се право својине у складу с Уставом и слобода предузетништва.
Јемчи се право на насљеђивање, у складу са законом.
Члан 33.
Свако има право на рад.
Јемчи се слобода рада, слободан избор занимања и запослења. Сваком је подједнаким условима, доступно радно мјесто и функција.
Запосленима може престати радни однос против њихове воље, под условима ина начин утврђен законом и колективним уговором.
Забрањен је принудни рад.
Члан 34.
Запослени имају право на одговарајућу зараду.
Јемчи се, под условима утврђеним законом, право на материјално обезбеђење за вријеме привремене незпослености.
Члан 35.
Запослени имају право на штрајк у складу са законом.
Члан 37.
Грађанима који су дјеломично слободни за рад зајемчује се оспособљавање за одговарајући посао и обезбјеђују се услови за њихово запошљавање у складу са законом.
Држава обезбјеђује социјалну сигурност грађанима који су неспособни за рад, а немају средства за издржавање.
Члан 38.
Обавезним осигурањем запослени, у складу са законом, обезбјеђују себи право на здравствену заштиту и друга права за случај болести, права за случај трудноће, порођаја, смањења или губитка радне способности, незапослености и старости и права на друге облике социјалног осигурања, а за чланове своје породице — право на здравствену заштиту, право на породичну пензију као и друга права по основу социјалног осигурања.
Право из социјалног осигурања за грађане који нису обухваћени обавезним социјалним осигурањем уређује се законом.
Члан 39.
Јемчи се слобода вјероисповијести која обухвата слободу вјеровања, исповједањавјере и вршења вјерских обреда.
Вјерске заједнице су одвојене од државе и слободне су у вршењу вјерских послова и вјерских обреда.
Вјерска заједница може оснивати вјерске школе и добротворне организације.
Држава може материјално помагати вјерске заједнице.
Члан 40.
Грађанин који је навршио 18 година живота има право да бира и да буде биран у Скупштини Републике Српске Крајине и у друге органе и изборна тијела.
Избори су непосредни, бирачко право је опште и једнако, а гласање тајно.
Кандидата за посланика и за друге органе и изборна тијела може предложити политичка странка, друга политичка организација или група грађана.
Члан 41.
Грађанима се јемчи слобода збора и другог окупљања и без одобрења, уз претходну пријаву надлежном органу.
Слобода збора и другог окупљања грађана може се ограничити одлуком надлежног органа, ради спречавања, ометања јавног саобраћаја, угрожавања здравља, јавног морала или безбједности људи и имовине.
Члан 42.
Јемчи се слобода политичког, синдикалног и другог организовања и дјеловања и без одобрења, уз упис у регистар код надлежног органа.
Забрањено је дјеловање које има за циљ насилно мијењање Уставом утврђеног поретка, нарушавање територијалне цјелокупности и независности Републике Српске Крајине, кршење Уставом зајемчених слобода и права човјека и грађанина, изазивањем и подстицањем националне, расне, вјерске нетрпељивости и мржње.
Члан 43.
Јемчи се слобода савјести, мисли и јавног изражавања мишљења.
Члан 44.
У Републици Српској Крајини штампа и други облици јавног информисања слободни су.
| |||
