Устав Републике Српске Крајине (1991) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Направљена је страница са „{{Радови у току}} <center>125п</center> {{Центрирано|...“
(нема разлике)

Верзија на датум 19. август 2011. у 20:20

УСТАВ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ

Радови у току!

Један марљиви корисник управо ради на овој страници. Моле се остали корисници да допусте да заврши са радом.
Користите страницу за разговор ако имате коментаре и питања у вези са овом страницом. Хвала на стрпљењу.
Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен


Напомене:

Овај шаблон не важи уколико је прошло три дана од последње измене на страници.
Један корисник сме овим шаблоном да обележи највише пет страница истовремено.




Полазећи од права српског народа на самоопредјељење и у складу са слободно израженом вољом српског народа Српске Аутономне Области Крајина потврђене на референдуму, као и вјековне борбе српског народа за слободу његове слободарске, демократске и државотворне традиције, ријешен да створи демократску државу српског народа на свом историјском и етничком простору у којој са осталим грађанима обезбјеђује остваривање националних права, државу засновану на суверености која припада српском народу и осталим грађанима у њој, на владавини права и на равноправним условима за напредак појединаца и друштва, српски народ Републике Српске Крајине преко својих посланика у Уставотворној скупштини, доноси

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Република Српска Крајина национална је држава српског народа и држава свих грађана који у њој живе.

Члан 2.

Сувереност припада српском народу Републике Српске Крајине и свим грађанима који у њој живе.

Српски народ и грађани Републике Српске Крајине сувереност остварују референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника.

Члан 3.

Територију Републике Српске Крајине чине српске области: Крајина, Славонија, Барања, Западни Срем и Западна Славонија.

Члан 4.

У Републици Српској Крајини слободно је све што Уставом и законом није забрањено.

Уставом су зајамчена и признају се лична, политичка, национална, економска, социјална, културна и друга права човјека и грађанина.

Члан 5.

Границе Републике Српске Крајине одређују се законом. О промјени границе Републике Српске Крајине одлучују грађани референдумом.

Скупштина Републике Српске Крајине може одлучити да се друге територије припоје Републици Српској Крајини ако се претходно грађани тих територија изјасне за припајање Републици Српској Крајини.

Члан 6.

Република Српска Крајина има грб, заставу и химну.

Грб Републике Српске Крајине је лик двоглавог бијелог орла у узлету, са круном. На грудима орла је штит са крстом и оцилима.

Застава Републике Српске Крајине је српска тробојка у распореду боја одозго надоље: црвено, плаво, бијело.

Химна Републике Српске Крајине је „Боже Правде“.

Главни град Републике Српске Крајине је КНИН.

Члан 7.

У Републици Српској Крајини у службеној је употреби српски језик и ћирилично писмо, а латинично писмо је у службеној употреби на начин утврђен законом.

Уколико је у некој од општина у Републици Српској Крајини не мање од 8% становника припадника другог народа у службеној употреби је језик и писмо тог народа.

Члан 8.

Уставотворна и законодавна власт припада Скупштини.

Републику Српску Крајину представља и њено државно јединство изражава Предсједник.

Извршна власт припада Влади.

Судска власт припада судовима.

Заштита уставности, као и заштита законитости у складу с Уставом припада Уставном суду.

Члан 9.

Рад државних органа доступан је јавности.

Јавност у раду државних органа може се ограничити или искључити само у случајевима који се законом одређују.

II СЛОБОДЕ, ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЧОВЈЕКА И ГРАЂАНИНА

Члан 10.

Слободе и права човјека и грађанина ограничене су само једнаким слободама и правима других и кад је то Уставом утврђено.

Члан 11.

Слободе и права остварују се, а дужности се испољавају на основу Устава, осим кад је Уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих слобода и права утврђују законом.

Законом се може прописати начин остваривања појединих слобода и права кадје то неопходно за њихово остваривање.

Злоупотреба слобода и права човјека и грађанина противуставна је и кажњива, онако како је то законом предвиђено. Обезбјеђује се судска заштита слобода и права зајамчених и признатих Уставом.

Члан 12.

Грађани су једнаки у правима и дужностима и имају једнаку заштиту пред државним и другим органима без обзира на расу, пол, рођење, језик, националну припадност, вјероисповјест, политичко или друго увјерење, образовање, социјално поријекло, имовно стање или које лично својство.

Члан 13.

Живот човјека је неприкосновен.

Смртна казна може се изузетно прописати и изрећи само за најтеже облике тешких кривичних дјела.

Члан 14.

Слобода човјека је неприкосновена.

Нико не може бити лишен слободе, осим у случајевима и у поступку који су утврђени законом.

Члан 15.

Лице за које постоји основана сумња да је починило кривично дјело може, на основу одлуке надлежног суда, бити притворено и задржано у притвору, само ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка или безбједности људи.

Трајање притвора мора бити сведено на најкраће нужно вријеме.

Притвор може трајати по одлуци првостепеног суда најдуже три мјесеца од дана притварања. Овај рок може се одлуком Врховног суда продужити још за три мјесеца. Ако се до истека тих рокова не подигне оптужница, окривљени се пушта на слободу.

Члан 16.

Грађанима је зајамчена слобода кретања и настањивања и право да напусте Републику Српску Крајину и у њу се врате.

Слобода кретања и настањивања може се ограничити законом, ако је неопходно за вођење кривичног поступка, спречавања заразних болести или за одбрану Републике Српске Крајине.

Члан 17.

Људско достојанство и право на приватни живот човјека су неповредиви.

Члан 18.

Тајна писма и друга средства општења су неповредива.

Законом се може прописати да се, на основу одлуке суда, може одступити од начела неповредивости тајне писма и других средстава општења ако је неопходно завођење кривичног поступка или за одбрану Републике Српске Крајине.

Члан 19.

Зајамчена је заштита тајности података о личности.

Прикупљање, обрада и кориштење података о личности утврђују се законом.

Члан 20.

Стан је неповредив.

Законом се може прописати да службено лице, на основу судске одлуке, смије ући у стан или друге просторије против воље њиховог држаоца и у њима вршити претрес. Претрес се врши у присуству два свједока.

Под условом предвиђеним законом, службено лице смије ући у туђи стан и друге просторије и без одлуке суда и вршити претрес, ако је то неопходно ради непосредног хватања учиниоца кривичног дјела или ради спасавања људи и добара.

Члан 21.

Свако има право на за све једнаку заштиту својих права у поступку пред судом, другим државним или било којим органом или организацијом.

Свакоме је зајамчено право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се рјешава о његовом праву или на закону заснованом интересу.