Историја Русије (П. Миљуков) 15 — разлика између измена

Супротно њиховом очекивању, Европа не интервенише. Од тог тренутка њихова ствар је изгубљена. У мају, пољска војска, која је под командом генерала Скшинецког задобила неколико безначајних успеха, претрпљује код Остроленке нов и тежак пораз. Ускоро потом, њен победилац Дибић и велики кнез Константин умиру од колере која пустоши земљу. Услед тога настаје кратак застој у операцијама. Када их је нови главни командант руске војске Паскијевич наставио, водио их је одлучније. Пошто је прешао Вислу, извршио је јуриш на Варшаву у дане 25—26 августа/6—7 септембра и приморао град да се преда. Остатак привремене владе и пољска војска прелазе преко границе; устанак је угушен, а пољски Устав, чији оригинал Паскијевич шаље цару, укинут је: „Примио сам ковчежић се покојним Уставом”, пише Никола Паскијевичу, „и много вам захваљујем; он сад почива у Московској оружници”. Један „Органски статут” претворио је Пољску краљевину у руску провинцију, и Никола, остављајући јој ипак неке покрајинске посебности, постао је у њој апсолутистички владар.

 

Дотадашње политичке и социјалне форме не одговарају више развитку руске царевине. Да би напредовала, њој је потребно да има више слободе, и напредни духови то увиђају. Али Никола не допушта никакво ограничавање државне власти над животом земље, никакво слабљење власти земљопоседничког племства на социјалном подручју. Уколико више расте незадовољство противу дотадањег режима и уколико су чешћи и живљи напади на цара, утолико он показује више чврстине да га брани. Он остаје дубоко убеђен да је његова света дужност да одржи утврђени поредак, а то ће рећи апсолутну монархију ослоњену на земљопоседничко племство. Конзервативно обележје његове политике истиче се у свим областима државне управе, и свуда има оно за последицу успоравања и изопачавање нормалног развитка земље.