Историја савремене цивилизације — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 18:
|СЛИКА =
}}
<center>'''МЕСТОМесто ПРЕДГОВОРАпредговора'''</center>
 
 
Писати предговор за једну књигу, као што је ова, управо је Сизифов посао. Нико за њу не може речитије говорити него сама она. Нека је поштовани читаоци пажљиво прочитају, па ће и сами то признати. Увидеће, да и сама ова књига није ништа друго до само један опширнији предговор, али не предговор за какву другу, опсежнију књигу, већ за све ово што данас видимо око себе, предговор, којим нас писац уводи у читање велике књиге савременога живота. Увериће се и сами, како она, као какав лек, разгони таму са умних очију и помаже им да даље и јасније виде, да боље разумеју све ово, што се данас око нас налази, што бива и што се ради.
Линија 27 ⟶ 26:
Ово је трећа<ref name="ftn1"><sup>''Прва'' књига (Образованост Старог Века) штампана је у издању Коларчева Фонда, у чијем ће издању ускоро изићи и ''друга'' књига.</sup></ref> књига Сењобосове ''Историје Образованости'' (''Histoire de la civilisatione contemporaine'', — 3. éd., Paris, 1903.), која je за кратко време доживела већ неколико издања. Она обухвата најновије доба, доба одважнога раскидања оних стародревних окова, који су тако дуго спутавали и телесну и умну снагу људску, доба наглога и свестранога развијања људскога рода, управо оно доба, за које je наш велики песник, и не познавајући сву величину његову,<ref name="ftn2"><sup>П. П. Његош умро je 1851. године, дакло око половине овога времена које je овом књигом обухваћено.</sup></ref> онако поносито запевао:
 
::::„Нек ce овај вијек горди над свијема вјековима,<br>
::::Он ће ера бити страшна људскијема кољенима“.
 
Он ће ера бити страшна људскијема кољенима“.
 
Ми y својој књижевности немамо ничега налик на ову књигу; немамо ничега што би нас могло упознати са историјским развојем савременога друштва и културних тековина људских. Дреперови, Колбови и Беклови радови, који су и y српском преводу поодавно угледали света, данас су већ доста застарели, a већини читалаца и неприступачни, те ни y колико не подмирују данашњу потребу. То je и побудило мене и мота друга, покојнога Миливоја Анастасијевића, да ce латимо превођења овога лепога дела одличнога францускога писца, Шарла Сењобоса.
Линија 43 ⟶ 41:
<div align="right">Влад. Ј. Радојевић, професор.</div>
 
<center>'''С А Д Р Ж А Ј'''</center>
ПРВА ГЛАВА
 
Нове европске силе у XVIII веку.
Почетак*[[Историја савремене образованостицивилизације 1|ПРВА ГЛАВА]]
:[[Историја савремене цивилизације 1#Нове европске силе у XVIII веку|Нове европске силе у XVIII веку.]]
Пруска.
:[[Историја савремене цивилизације 1#Пруска|Пруска.]]
Пруска краљевина. — Краљев двор. — Приходи и расходи пруских краљева. — Војска. — Управа (администрација).
:[[Историја савремене цивилизације 1#Руско Царство|Руско царство.]]
Постанак руске царевине. — Цар. — Племићи и сељаци. — Руска црква. — Увођење западњачке образованостн у Русији. — Преображај рускога племства. — Подмитљивост. — Влада у Русији у XVIII столећу
 
ДРУГА ГЛАВА