Историја Русије (П. Миљуков) 24 — разлика између измена

'''Отказ енглеско-совјетског трговинског уговора.''' — Насупрот француско-совјетским односима, енглеско-совјетски односи се, 1932, озбиљно погоршавају. 27 јануара, прекинути су енглеско-совјетски преговори о признавању дугова, јер као услов зато С. С. С. Р. поново тражи дугорочне зајмове. Кабинет коалиције смањује суму владине гарантије, која је осигурана енглеским продаваоцима, као и рок зајмова одобрених совјетској трговини, који су за време лабуристичке владе, прешли првобитне границе, утврђене на 1,600.000 енглеских фунти на 12 месеци. Јавно мнење утврђује да енглески увоз из Русије 4 до 5 пута прелази енглески извоз у С. С. С. Р., да бољшевици искоришћавају енглеске зајмове да плате своје поруџбине у Немачкој и у Америци, да сем тога ометају својим ниским ценама унутрашњу енглеску трговину. Јавно мнење нарочито критикује увоз совјетског дрвета, које је производ присилног рада кулака, протераних на север Русије, што, уосталом, објашњава његову ниску цену; оно, даље, тражи отказивање уговора од 1930. С једне стране, да би свој поступак довела у склад са решењем царске конференције у Отави, Енглеска неће да се С. С. С. Р. више користи одредбом напривилегованијег народа. 17 октобра, она отказује уговор од 1930, али даје понуду за настављање преговора у циљу склапања новог уговора на другим основама.

 

'''Вера.''' — 13 члан Устава од 10 јула, 1918, који прокламује да се „у циљу гарантовања праве слободне свести радника, Црква дели од Државе, а Школа од Цркве“ и да је „слобода верске и противерске пропаганде призната свим грађанима“, сасвим одговара жељама, које су руски либерали одавно формулисали. У ствари, Совјети према цркви не могу да остану неутрални, пошто члан 13 комунистичког програма објављује да „странка мора да допринесе да се народне масе ослободе верских предрасуда“. Борба против вере за њих претставља део борбе против класе или против буржоазије. Они предузимају све што је потребно да се и судски омета верски култ, укидају све верске школе и дозвољавају верску наставу, искључиво приватног карактера, одређену за младиће и девојке који су навршили 18 година.