Родословне таблице (А. Ивић) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Заштитио Родословне таблице (А. Ивић) [edit=sysop:move=sysop]
Нема описа измене
Ред 24:
У погледу спорних питања о женама Стефана Првовенчаног, о цару Константину Асену и о севастократору Калојану није Јиречек усвојио ни у својој ,,Историји Срба“ ни у својој генеалошкој таблици Неманића резултате Љубе Ковачевића и Љ. Јовановића (Глас срп. кр. Академије, Други разред 38 и 40), те сам и ја тако учинио. Осим тога сам унео у таблицу најновије резултате проф. дра Мих. Ласкариса и Ђ. С. Радојичића као и допуне и примедбе г. проф. дра Ст, Станојевића.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Бр. 3. Котроманићи.''' О генеалогији Котроманића је писао др. Вертнер у Вјеснику кр. зем. аркива (-{VIII}-. стр, 239) и донео је генеалошку таблицу, али са пуно погрешака. Он вели, да је Пријезда -{I}-. умро пре 1267, мада за ову тврдњу не наводи другог доказа осим то, што се ове године спомињу у једној листини његови синови, као да се синови не могу за очева живота споменути у јавним исправама. Услед ове претпоставке, да је Пријезда -{I}-. умро пре 1267. године, начинио је целу збрку. Од Пријезде I. и његових синова Стефана и Пријезде -{II.}- пронашао је др. Вертнер Пријезду -{I.}-, његове синове Пријезду -{II.}- и Стефана -{I.}- и унуке (од Пријезде II.) Пријезду III. и Стефана II. Вертнер не зна за Катарину, сестру Стефана и Владислава, ни за њену децу Владислава и Богишу -{(Dipl. zbor. X. стр. 411, Orbini, Il regno degli Slavi,}- стр. 265). He зна ни за Стану, кћер краља Дабише. Њу не спомиње ни Јиречек у својој Историји Срба. Није ми јасно, да ли је Јурај Радивојевић, који се спомиње у истој листини са Станом -{(Miklošić, Monumenta Serbica}- стр. 224.) супруг Станин и да ли реч -{Владѣцѣ}- значи кћер Јурјеву и Станину Владику, што би било вероватно, јер се и Јурјева мати звала слично, Владислава. По Клајићу имао је Дабиша и једног сина -{(Vj. Klaić, Povjest Bosne}- стр. 207), a по H. А. Иларионову имао је Дабиша три сина: Владислава, Вука и Парфирија (Пурћију). Владислав је имао сина Мирослава, ожењеног са Јеленом Јаблановићевом тгте од тих двоје потиче молдавска односно руска грана Котроманића (Види Ђ. Мрваљевић, Један непознати родослов, Записи, књига -{II.}- св. 2. Цетиње 1928. стр. 107—112). Нисам могао унети резултате Иларионова, пошто он не наводи изворе за свој родослов Котроманића,. а у мени познатим савременим споменицима нисам налазио потврде Иларионовом родослову. Што се тиче супруге бана Стефана (Стипоша) приметићу, да се је он 1319. оженио кћерком Мајнхарда Горичког -{(Acta Bosnae,}- стр, 20. прим. 114).</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
Није несумњиво јасна родбинска веза Стефана Остоје спрам осталих чланова породице Котроманића. Остојин син Стефан Томаш назива 1444. године Твртка -{II.}- својим стрицем -{(Arkiv za povj. jug. I.}- стр. 38) те на темељу тога неки писци држе, да је Остоја био незаконити син Твртка -{I.}- Други опет тврде, да је и Твртко -{II.}- био незаконити син Твртка -{I.}- У земљи где су господариле три вере, патаренска, православна и католичка и где је прелаз из једне вере у другу била свакидашња појава, тешко је делити незакониту децу од законите.</p>