Родословне таблице (А. Ивић) — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Број 5. Лазаревићи.''' Од пет кћери кнеза Лазара две су нам непознате по имену и то супруга бугарског цара Шишмана и супруга Николе Горјанског млађег. Из народних песама је познат Мусић Стеван, нећак кнеза Лазара, али у документима нема спомена, да ли је Челник Муса имао деце и како су се та деца звала. За допуну таблице Лазаревића добио сам писменим путем драгоцених података од г. г. проф. дра Ст. Станојевића, дра Михаила Ласкариса и Ђорђа Ст, Радојичића.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Број 6. Балшићи. '''У генеалогији Балшића ставио сам као другу кћерку Балше -{III.}- Тодору, супругу Петра Војсалића. До ње сам дошао комбинацијом. Удовица Сандаља Хранића Јелена спомиње у тестаменту, начињеном 25. нов. 1442. „и Тодоре мојеј унучице да се да појасац на плавној тканице и прстен, у ком је ками сафин и један билчужац“ -{(Mon. Serb.}- стр. 415). Јеленина унука могла је бити само кћи њеног сина Балше -{III.}-, јер од другог супруга није у опште имала деце, а од првог супруга Ђурђа Страцимировића имала је додуше више синова, али остали поумираше у дечјим годинама и само Балша остаде на животу до мужевног доба. Једна кћи Балше -{III.}-, Јелена, удата је била за херцега Стјепана. Дубровчани пошаљу херцегу Стјепану 12. апр. 1445. лечника -{,,ad medicandum sororem uxoris dicti Stiepani, uxorem vaivode Petri Voisalich, infirmam“. Ова „soror uxoris dicti Stiepani“}- не може нико други бити него „унучица Тодора“, јер да је Јелена Сандаљевица имала још коју унуку осим Јелене Стјепанове и Тодоре, она би се и ње сетила у свом тестаменту. Отуда дознајемо, да је Тодора била удата за Петра Војсалића. Тврдња дра Ћире Трухелке, да је Петар Војсалић имао за жену Бољу, кћерку Арбанаса Закарије и супруге му Боже, није тачна -{(Grobnica bosanskog tepčije Batala, Glasnik zem. muzeja XXVII,.}- стр. 374). Трухелка je овде заменио војводу Петра (Војсалића) са једним другим војводом Петром (Павловићем, сином Радослава Павловића). У ову таблицу сам унео допуне и исправке, добивене писменим путем од г. г. проф. дра Ст. Станојевића и дра Мих. Ласкариса.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Број 7. и 8. Бранковићи.''' Опћенито се узимало, према српским летописачким белешкама, да је Вук Бранковић умро 6. октобра 1398. Овај датум је ставио и проф. Јиречек у својој Историји Срба као дан Вукове смрти (о. с. стр. 135),. Међутим Јорга доноси једну савремену белешку дубровачког већа од 16. јула 1398., у којој се Мара назива тада већ удовицом Вука Бранковића. Према томе Вукова смрт није се догодила 1398. него 6. Октокт. 1397. године. Исто тако Јиречек зна за ћесара Гргура, Вукова брата, само толико, да се спомиње у једном натпису у ман. Зауму 1361. године (Јиречек, о. с. -{I.}- стр. 416). Из горње Јоргине белешке дознајемо, да је Гргур био ожењен и да му је жена Теодора г. 1398. живела код своје јетрве Маре Бранковић као удовица.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
Генеалошку таблицу Бранковића доноси Талоци на стр. 123. свога дела -{„Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter“}-, али ca пуно погрешака. Он пише, да је Вук Бранковић умро 1399. место 1397., да је његов син Гргур умро 1415. место 1408., да се деспот Лазар оженио 9. маја 1446. место 18. децембра те године, нетачно бележи годину смрти краљице Марије (Јелене), кћерке деспота Лазара, не зна датум венчања њене најмлађе сестре Милице, не зна за Јелену, кћер деспота Јована и прави читаву збрку са удовицом деспота Вука, Варваром Франкопанком, коју приказује као кћер деспота Вука, удату најпре за Жигмунда Франкопана и преудату за Фрању Берислава те од ње изводи деспотију фамилије Берислава.</p>
1.841

измена