Родословне таблице (А. Ивић) — разлика између измена

нема резимеа измене
Потомци херцега Влатка у Млецима спомињу се и у писму дубровачког ренегата Михаила Буцињоле, управљеном из Трста 22. Септ. 1537. краљу Фердинанду. Ово писмо се чува у Државном Архиву у Бечу у фасциклу -{Kriegs-Acten}-. У њему саветује Буцињола краљу, да заузме Дубровник, јер ће га иначе заузети Млечићи: -{„Nec solum civitatem atque eius territorium perdet Maiestas Vestra sed etiam proximum ducatum Herzegovine, quod etiam simili modo pertinet ad regem Vngarie, quod Veneti pro certo occupato Ragusio pretendent similiter occupare et presertim quoniam habent in manibus quosdam pueros, qui sunt cuiusdam ducis Vlatchonis nepotes, quem Turce expulerunt ех illо ducatu, ad quos nepotes statim, si illos incolis ducatus ostenderint, plebs omnis consolabit.“}- Ово се без сумње односи на Саву и Влатка, синове Јована Херцеговића. Млетачке Херцеговиће у таблици доносим према резултатима, до којих је дошао г. проф. др. Михаило Ласкарис радећи у млетачком архиву.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Број 10. Црнојевићи.''' Генеалогију Црнојевића сам саставио на темељу Јиречекове Историје Срба, -{II.}- део, затим на темељу Миклошићевог дела -{„Die serbischen Dynasten Crnojevići“}- и радова Јована Томића о овом предмету. Зет Ђорђа Црнојевића је познати издавач црквених књига Јеролим Загуровић (Стојановић, о. с. -{I.}- стр. 210—212). Потомци Херцеговића и Црнојевића у Млецима слагали су се мећу собом и стојали су у родбинским везама. Године 1570. сродници Влатко Косача и Петар Црнојевић предлагали су Млечићима, да дигну устанак у Црној Гори и у Херцеговини. Генеалошке податке о млетачким Црнојевићима дао ми је г. проф. др. Ласкарис, који их је нашао у Млецима у збиркама -{Alessandro Capellari, Il Campidoglio Veneto}- (млет. Архив, -{Misc. Cod.}- 885) и у -{Giomo, Indice per nome di donne dei matrimonii dei Patrizi veneti}- (млет. Архив, -{Misc. Cod.}- 933—934).</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
У ову породицу спадају и друге личности 16. и 17. века са презименом Црнојевић, али се за сада не може установити њихова генеалошка веза. Један -{Michael Zarnovich da Mazedonia}- пише краљу Фердинанду из Смирне 7. Апр. 1556 (Држ. Архив у Бечу, -{Turcica Nachtrag}-). Други један Црнојевић по имену Петар, син херцега Илије, ишао је 1579. папи Гргуру -{XIII,.}- у Рим и при поласку затражио је и добио препоруку од надвојводе Фердинанда 12. маја из Инзбрука, од цара Рудолфа из Прага 16. јуна и од надвојводе Карла из Граца 26. јула 1579. Фердинанд вели за Петра, да је -{„Heliae Herzeh, quondam illustrisimi ducis Salonae et Sabiach nec non domini Montis Nigri filius, ех divi quondam imperatoris Constantini Magni progenie orsus et ех patria expulsus“ (Starine, XXV. Zagreb 1892. Izprave god. 1579—1671. tičuće se Crne Gore i Stare Srbije. Priobćio o. E. Fermendžin}- стр. 165), a цар Рудолф пише Гргуру: -{„Don Petrus Cernovicchius alias Angelus, patre Helia, duce de Sciabiach, Salone et aliarum Macedoniae partium natus, superioribus annis a perpetuo christiani nominis ac fidei hoste Turcha patriis sedibus pulsus...“ (Vetera monumenta Slavorum meridionalium historiam illustrantia ab Augustino Theiner, Tomus Secundus (1524—1800), Zagrabiae 1875,}- стр. 70). И o једном Стефану Црнојевићу имамо података. Цар Фердинанд наређује из Шопрона 21. фебр. 1635., да се има доживотно плаћати из државне благајне -{Stephano Chernoytt}- годишње 52 форинта -{(O. I. В. r)}-.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Број 11. Јакшићи. '''Генеалогију Јакшића начинио сам на темељу дела С. Боровски, -{А nagylaki uradalom története}-, Станојевићеве студије „Нешто о Јакшићима“ (у прилогу је таблица Јакшића), затим резултата, до којих сам дошао у својој ,,Историји„Историји Срба у УгарскојУгарској“. Фамилију Берислава -{(Beryzlo)}- називам Берислави, а не Бериславићи с тога, што се у старим списима они на више места тако називају у нашем језику (-{Jorga}-, о. с. -{II.}- стр. 100; -{Dr. Julijan Jelenić, Ljetopis fra Nikole Lašvanina}- у Гл. зем. музеја за год. 1914. Стр. 569 и 570). Осим тога је код Хрвата постојала у оно доба једна фамилија Бериславића, која није Била у вези са фамилијом -{Beryzlo}- и која се и у латинским повељама писала Бериславић. О сестри деспота Стефана Берислава осим из његових писама краљу Фердинанду из год. 1527., где вели, да има матер и две сестре (овде се не могу разумети његове полусестре, кћерке деспота Јована Бранковића, jeр су оне у то доба биле већ удате, а деспот Стефан говори о сестрама, које с његовом матером живе, дакле још неудатим), дознајемо и из бечког Држ. Архива, из оделења -{Ungarn Nachträge Fasc.}- 431a, где у писму Вука Франкопана, писаном краљу Фердинанду око 1535. стоји: -{„…quomodo starent negotia praedicti Georgii Gusitz cum fratre suo, qui in uxorem habet sororem istius despoti ac seruitor est wayuodae...“}- Ово ceсе ван сваке сумње односи на Николу Гусића, за кога из других извора знамо, да је имао за жену сестру деспота Стефана.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Број 12. Бакићи.''' Генеалогију Бакића начинио сам на темељу мојих истраживања у бечком Државном и Ратном Архиву, Мађ. Држ. Архиву, пожунском и острогонском Каптолском Архиву. Потомака браће Бакића имаде и данас у западној Угарској. Један од тих Бакића, Петар Бакић од Лака -{(Laki Bakics Péter)}- постао је 24. апр. 1716. ђаковачким бискупом и као такав је умро јула 1749.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Број 13. ЦреновићиЦреповићи.''' Таблицу ЦреновићаЦреповића саставио сам на темељу свога истраживања у бечким и пештанским архивима.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Број 14. и 15. Петровић-Његоши.''' Родослов Петровић-Његоша доносио сам у досадањим издањима овога дела на темељу Руварчевих -{Montenegrina}-, затим Врчевићева дела „Живот Петра -{II.}- Петровића Његоша“ (издање „Матице Српске“) и готског -{Hof Kalender}--a, а користио сам се и књигом А. Александрова -{„Материаль и нѣзкоторыя изслѣдования по исторіи Черногорья, Казань 1897“}-. У овој књизи сам огромну већину података преузео из дела г. Душана Ђ. Вуксана „Споменица Петра -{II.}- Петровића Његоша, владике Рада 1813—1851 —1925“1813—1851—1925“. Г. Вуксан је у положају и могућности, да употреби о Његошима изворе првог реда, те сам се и ја обилато користио његовим резултатима.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Број 16. и 17. Обреновићи. '''За династију Обреновића покрај аката петроварадинске Генералне Команде и готског Дворског Календара користио сам се и Српским Алманахом из год. 1833. Податке о деци Јеврема и Јована Обреновића добио сам од г. дра Милана Савића, секретара Матице Српске у Новом Саду, а неке податке о Обреновићима сам добио и од г. генерала Ивана Павловића.</p>
1.841

измена