Родословне таблице (А. Ивић) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 12:
О члановима династија новог доба налази се материјала у делима дра М. Гавриловића, Миленка Вукићевића, М. Ђ. Милићевића и Душана Вуксана.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
Крај свих студија ипак до сад нисмо имали генеалошких таблица, које би нам прегледно приказивале досадањи резултат науке. У делу -{Bahnson, Stamm- und Regententafeln}- и у сличним светским издањима, где се налазе генеалошке таблице династија целога света, српска наука необично лоше пролази. Наша прошлост је тамо приказана на темељу Енгла и сличних дела од пре педесет па и сто година, са свима нетачностима и непотпуностима, које су господариле у српској историографији онога доба.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
Јиречек у првој свесци своје -{„Geschichte der Serben“}- обећава у предговору, да ће уз другу свеску додати неколико генеалошких таблица. На жалост, Јиречек је умро пре него што је завршио своје дело. Мени је понуђено, да наставим и завршим Јиречекову Историју Срба и кад сам понуду прихватио, предао ми је проф, Јагић белешке, које су нађене у оставини Јиречековој, а односе се на наставак његовог дела. Белешке се састоје из пописа извора и литературе за српску историју током 19. столећа и из три генеалошке таблице, Неманића, Карађорђевића и Обреновића. Јиречекова таблица Неманића је непотпуна, а таблица Карађорђевића и Обреновића још непотпунија. Све три таблице Јиречекове сам послао Народној Библиотеци у Београд те се тамо може упоредити, у колико сам његове таблице изменио и допунио.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
Јиречекове три таблице довеле су ме на мисао, да саставим и одмах публикујем таблице свих династија и познатијих властеоских фамилија и тиме потакнем стручњаке, да сада, кад имају преглед свих чланова српских династија, учине своје примедбе и исправке, како бих при публиковању завршне свеске „Историје Срба“ могао испунити план Јиречеков и у што потпунијем облику донети таблице српских династија.</p>
Ред 20:
Прелазећи на примедбе о појединим таблицама поновићу, да је ово прва публикација те врсте код нас Срба, па се већ и ради тога не може од ње захтевати потпуност и непогрешивост.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Бр. 1. и 2. Неманићи. '''Проф. К. Јиречек у својој споменутој таблици Неманића неколико чланова ове породице у опће не доноси. Унео сам и те чланове и учинио сам више других исправака и допуна. Јиречек не доноси Тихомировог сина Стефана Првослава (Стојановић, Стари српски записи и натписи -{I}-, стр. 5). Њега он не спомиње ни у својој ,,Историји Срба“. У својој таблици не доноси ни децу великог кнеза Андрије, сина кнеза Мирослава.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
У погледу спорних питања о женама Стефана Првовенчаног, о цару Константину Асену и о севастократору Калојану није Јиречек усвојио ни у својој ,,Историји Срба“ ни у својој генеалошкој таблици Неманића резултате Љубе Ковачевића и Љ. Јовановића (Глас срп. кр. Академије, Други разред 38 и 40), те сам и ја тако учинио. Осим тога сам унео у таблицу најновије резултате проф. дра Мих. Ласкариса и Ђ. С. Радојичића као и допуне и примедбе г. проф. дра Ст, Станојевића.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Бр. 3. Котроманићи.''' О генеалогији Котроманића је писао др. Вертнер у Вјеснику кр. зем. аркива (-{VIII}-. стр, 239) и донео је генеалошку таблицу, али са пуно погрешака. Он вели, да је Пријезда -{I}-. умро пре 1267, мада за ову тврдњу не наводи другог доказа осим то, што се ове године спомињу у једној листини његови синови, као да се синови не могу за очева живота споменути у јавним исправама. Услед ове претпоставке, да је Пријезда -{I}-. умро пре 1267. године, начинио је целу збрку. Од Пријезде I. и његових синова Стефана и Пријезде -{II.}- пронашао је др. Вертнер Пријезду
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
Није несумњиво јасна родбинска веза Стефана Остоје спрам осталих чланова породице Котроманића. Остојин син Стефан Томаш назива 1444
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
Није јасна веза ни Вука Банића Котроманића са овом династијом. Вук се спомиње од 1422—1428. -{(Jorga, Notes et extrais II.}- стр. 207—244). Да ли је он потомак Тврткова брата Стефана Вука или можда Тврткова стрица Нинослава? По тврдњи Иларионовој овај Вук Банић је био син краља Дабише. Босански краљеви при крају -{XIV.}- и почетком -{XV.}- столећа тако рећи нигде се и не спомињу пре него што дођу на престо. Судбина и незнатнији босанских племића може се пратити кроз разне мене и догађаје, а о краљевима Стефану Дабиши, Стефану Остоји, Стефану Твртку -{II.}- Твртковићу и касније о Стефану Томашу нема пре њиховог доласка на престо нигде ни спомена те је услед тога тешко ухватити мећу Котроманићима родбинску везу
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Број 4. Мрњачевићи.''' Код Мрњачевића сам унео у генеалошку таблицу Иваниша као трећег сина краља Вукашина. Овог Иваниша Јиречек не спомиње у својој Историји Срба, мада је ван сваке сумње, да је ова личност постојала (Стојановић, Стари српски записи и натписи, -{I.}- стр, 58 и -{III.}- стр. 80), Од Вукашинових кћери знам да их је више било (о. с. -{I.}- стр. 58). Оливера, кћерка Вукашинова, удала се за Ђуру Балшића, а по једном извору била је Вукашинова кћи Милица друга жена Ђуриног брата Страцимира, Датум битке на Ровинама исправио сам према резултату г. Ђорђа Ст. Радојичића.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Број 5. Лазаревићи.''' Од пет кћери кнеза Лазара две су нам непознате по имену и то супруга бугарског цара Шишмана и супруга Николе Горјанског млађег. Из народних песама је познат Мусић Стеван, нећак кнеза Лазара, али у документима нема спомена, да ли је Челник Муса имао деце и како су се та деца звала. За допуну таблице Лазаревића добио сам писменим путем драгоцених података од г. г. проф. дра Ст. Станојевића, дра Михаила Ласкариса и Ђорђа Ст, Радојичића.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Број 6. Балшићи. '''У генеалогији Балшића ставио сам као другу кћерку Балше -{III.}- Тодору, супругу Петра Војсалића. До ње сам дошао комбинацијом. Удовица Сандаља Хранића Јелена спомиње у тестаменту, начињеном 25. нов. 1442. „и Тодоре мојеј унучице да се да појасац на плавној тканице и прстен, у ком је ками сафин и један билчужац“ -{(Mon. Serb.}- стр. 415). Јеленина унука могла је бити само кћи њеног сина Балше -{III.}-, јер од другог супруга није у опште имала деце, а од првог супруга Ђурђа Страцимировића имала је додуше више синова, али остали поумираше у дечјим годинама и само Балша остаде на животу до мужевног доба. Једна кћи Балше -{III.}-, Јелена, удата је била за херцега Стјепана. Дубровчани пошаљу херцегу Стјепану 12. апр. 1445. лечника -{,,ad medicandum sororem uxoris dicti Stiepani, uxorem vaivode Petri Voisalich, infirmam“. Ова „soror uxoris dicti Stiepani“}- не може нико други бити него „унучица Тодора“, јер да је Јелена Сандаљевица имала још коју унуку осим Јелене Стјепанове и Тодоре, она би се и ње сетила у свом тестаменту. Отуда дознајемо, да је Тодора била удата за Петра Војсалића. Тврдња дра Ћире Трухелке, да је Петар Војсалић имао за жену Бољу, кћерку Арбанаса Закарије и супруге му Боже, није тачна -{(Grobnica bosanskog tepčije Batala, Glasnik zem. muzeja XXVII,}- стр. 374). Трухелка je овде заменио војводу Петра (Војсалића) са једним другим војводом Петром (Павловићем, сином Радослава Павловића). У ову таблицу сам унео допуне и исправке, добивене писменим путем од г. г. проф. дра Ст. Станојевића и дра Мих. Ласкариса.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Број 7. и 8. Бранковићи.''' Опћенито се узимало, према српским летописачким белешкама, да је Вук Бранковић умро 6. октобра 1398. Овај датум је ставио и проф. Јиречек у својој Историји Срба као дан Вукове смрти (о. с. стр. 135), Међутим Јорга доноси једну савремену белешку дубровачког већа од 16. јула 1398., у којој се Мара назива тада већ удовицом Вука Бранковића. Према томе Вукова смрт није се догодила 1398. него 6. Окт. 1397. године
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
Генеалошку таблицу Бранковића доноси Талоци на стр. 123. свога дела
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
Са фамилијом Бранковића су свакако у родбинској вези Деспина, супруга Њагоја -{IV.}- Басарабе (1512—1521) и њена деца Теодосије, Петар, Стана, Роксанда и Јован (Стојановић, о. с. -{I.}- стр. 133 и 135), али на темељу досадањих података немогуће их је генеалошки везати за остале чланове. На таблици Бранковића извршио сам неке исправке и допуне према писменим примедбама г. г. проф. дра Ст. Станојевића и дра Мих. Ласкариса.</p>
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Број 9. Косаче (Херцеговићи). '''Талоци у споменутом делу
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
Занимљива је веза молдавских праунука херцега Стјепана из 1566. године -{(Miklošić, Monumenta Serbica,}- стр. 556; -{Jireček}-, Споменици српски у Спом. срп. краљ. академије, -{XI.}- стр. 90) са осталим познатим члановима херцегове фамилије. Према делу Самуела Боровскога
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
Никола Балша је имао синове Георгија, Павла и Стефана и кћерке Катарину и Марију. Подаци о деци Николе Балше, који се налазе у листини, публикованој од Емила Ласовског у Вјеснику хрв. археолошког друштва за 1898. (у чланку -{„Prilog rodopisu hercega sv. Save“}- стр. 26) нису тачни (в. о томе чланак
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
Потомци херцега Влатка у Млецима спомињу се и у писму дубровачког ренегата Михаила Буцињоле, управљеном из Трста 22. Септ. 1537. краљу Фердинанду. Ово писмо се чува у Државном Архиву у Бечу у фасциклу -{Kriegs-Acten}-. У њему саветује Буцињола краљу, да заузме Дубровник, јер ће га иначе заузети Млечићи:
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
'''Број 10. Црнојевићи.''' Генеалогију Црнојевића сам саставио на темељу Јиречекове Историје Срба, -{II.}- део, затим на темељу Миклошићевог дела
<p style="font-family: Palatino Linotype; font-style:">
У ову породицу спадају и друге личности 16. и 17. века са презименом Црнојевић, али се за сада не може установити њихова генеалошка веза. Један Michael Zarnovich da Mazedonia пише краљу Фердинанду из Смирне 7. Апр. 1556 (Држ. Архив у Бечу, Turcica Nachtrag). Други један Црнојевић по имену Петар, син херцега Илије, ишао је 1579. папи Гргуру XIII, у Рим и при поласку затражио је и добио препоруку од надвојводе Фердинанда 12. маја из Инзбрука, од цара Рудолфа из Прага 16. јуна и од надвојводе Карла из Граца 26. јула 1579. Фердинанд вели за Петра, да је „Heliae Herzeh, quondam illustrisimi ducis Salonae et Sabiach nec non domini Montis Nigri filius, ех divi quondam imperatoris Constantini Magni progenie orsus et ех patria expulsus“ (Starine, XXV. Zagreb 1892. Izprave god. 1579—1671. tičuće se Crne Gore i Stare Srbije. Priobćio o. E. Fermendžin стр. 165), a цар Рудолф пише Гргуру: „Don Petrus Cernovicchius alias Angelus, patre Helia, duce de Sciabiach, Salone et aliarum Macedoniae partium natus, superioribus annis a perpetuo christiani nominis ac fidei hoste Turcha patriis sedibus pulsus...“ (Vetera monumenta Slavorum meridionalium historiam illustrantia ab Augustino Theiner, Tomus Secundus (1524—1800), Zagrabiae 1875, стр. 70). И o једном Стефану Црнојевићу имамо података. Цар Фердинанд наређује из Шопрона 21. фебр. 1635., да се има доживотно плаћати из државне благајне Stephano Chernoytt годишње 52 форинта (O. I. В. r).</p>
Ред 91:
Слика:Tablice19.jpg|Број 19. Карађорђевићи II.
</gallery>
[[Категорија:Српска историја]]
|