Младост Доситија Обрадовића/5 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | Коста Трифковић | Младост Досити… |
Нема описа измене |
||
Ред 10:
<poem>
'''ПЕТА ПОЈАВА'''
''НИКА и ДОСИТИЈЕ''
'''
Ево ме, Димитрије, да се с тобом поразговарам... Но ти ме канда не познајеш?
'''
Ја бих рекао да си ти...
'''
Ника Путин који је с тобом у Чакову заједно у школу ишао.
'''
Зар си ти то, Нико?... Ала си нарастао!
'''
Је ли?... Хе, човек на занату мора свашта да поднесе. Но и ти си нарастао не само телом већ и духом, баш као што смо се увек од тебе надали. Знаш, увек смо говорили, да ће од тебе бити славан муж.
'''
Мој Нико, какав славан муж, кад сам, ево видиш, постао капамаџија и то у Темишвару, где свега онога нема. што би човека великим учинило!
'''
То имаш право, и мени се већ овде досадило. Еј, да нам је у Срему бити!
'''
Па шта је у Срему?
'''
Тамо, брате, има свега, што само човек пожели!... Калуђера, манастира, пустиња, светих мошти... Једном речи, свега.
'''
А од куда ти то све знаш?
'''
Има овде један калпагџиски момак, зове се Тоша, родом је из Срема. Он је одмах овде до нас, а ја сам с њиме више пута о Срему разговарао. Он ме уверавао да у Фрушкој Гори има таквих долина и пештера, да се човек може сакрити у њима, да га нико жив не нађе, и не само да се може посветити, него да може и чудотворац постати. Још ми рече да у Фрушкој Гори има један пустиник коме из далека долазе људи, да им чини чудеса, и нема дана, кад не учини по које чудо.
'''
Је л’ могуће?... Пустиник који чини чудеса?!
'''
Да, на знаш шта још?... Каже ми Тоша да је том пустинику једаред сишао Христос с неба, да га посети. Пајсије, тако се зове пустиник, опере Христу ноге. Христос после оде, а вода, с којом су ноге опрате, остане у леђену. Од некуда дође Пајсијев ученик и тражи воде да пије, а Пајсије му рече да пије из леђена. Овај, видећи да је вода мутна и блатна, неће да је пије, а Пајсије му једнако говори: Море пиј, јер ћеш се кајати. Најпосле ђак затвори очи и приступи леђену да попије воду — али у леђену ни капи воде! Кад му је после Пајсије казао, каква је то вода, мал’ се није убио од жалости.
'''
Ала је то био лудак!... Зашто није послушао пустиника?... Тако је, кад није читао житија светих отаца!
'''
Е, ал’ ти си читао, ти не би тако учинио.
'''
О, зашто не могу ја да одем у Срем?
'''
Слушај ме, Димитрије, морам ти се исповедити, јер имам и ја нешто на срцу.
'''
Кажи, дакле.
'''
Знаш, као што
''' А шта ће то да буде.
'''
Зар ме ти не разумеш? — а ти слушај: нас двојица морамо отићи у Срем.
'''
А наш занат?
'''
Оставићемо га.
'''
А мајстор?
'''
Оставићемо га.
'''
А мој баба и твоја мати?
'''
Оставићемо их.
'''
Али они нас неће пустити.
'''
Зато ћемо побећи!
'''
Побећи!! - То нећу!... То оам већ једаред учинио са
▲'''Ника:'''
А зашто нећеш?
'''
Зато, што волим мога баоу, а то би га јако ражалостило.
'''
Е, па добро. Када нећеш, а ти остани овде па буди капамаџија!... А знаш ли шта ће најпосле бити од тебе? — Ево да ти кажем: кад будеш три године шегрт, онда ћеш постати калфа, за тим после неког времена мајстор. Онда ће ти лепо твој баба дати новаца да отвориш на своју руку радњу, а као мајстор мораш се и оженити...
'''
Ко? — Ја оженити?!... Никада док сам жив!
'''
Али тако мора бити; тако сви мајстори раде.
'''
Доста, Нико. Немој ни речи о женидби да спомињеш. Ја хоћу да будем
'''
Дакле, примаш ли мој план?
'''
Примам, јер тебе је
'''
Онда је све добро; онда смо спашени!... А сад никоме ни речи; првом згодном приликом ето нас у Фрушкој
'''
И у оним божанственим пустињама и пештерама.
ПАДА ЗАВЕСА
</poem>
|