Младост Доситија Обрадовића/26 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | Коста Трифковић | Младост Досити… |
Нема описа измене |
||
Ред 10:
<poem>
'''ШЕСТА ПОЈАВА'''
''ТАНАСИЈЕ и ДОСИТИЈЕ''
'''
'''
'''
Где то
'''
Овде, овде.... Стајала је преда мном!
'''
Ко то?!
'''
Где то?... Ко то?... Зар си слеп био.... зар ниси видео?!...
'''
Шта је с овим човеком?!... ''(
'''
Њу, у средини сјајног двора!
'''
Вере ми, човек полудео!... ''( '''
Ја болестан? — А зашто?!... Говорим ли ја као човек који није при чистој свести?! — Може и то бити!... Ја не знам шта се са мном збива.... мисли су ми збуњене!... Да, да... право имаш,
'''
Умирите се, оче, и разберите мисли ваше, па ми реците шта вам се догодило?
'''
Да, да.... сад се свега сећам. Ја сам хтео да читам и у том сам чуо пјеније, па сам заспао.... То је, дакле, био сан.
'''
А какав је био сан?
'''
Слушај: сањао сам да сам се нашао у једној сјајној царској дворани. На престолу је седела руска
'''
То је врло чудан сан! Шта то може значити?!...
'''
„Учи се! “ рече ми... Шта друго да значи, већ да учим?!... ''(
'''
Не знам што се тако замислио?!... Сан га је
'''
Имаш право; хајде реци, дакле.
'''
Ја имам једну тајну да вам исповедим.
'''
Ако си што згрешио, исповеди се
'''
Нисам згрешио, оче.
'''
А ти ми се исповеди.
'''
Оче, мени се.... не знам смем ли рећи.... бојим се да....
'''
Не бој се ништа, реци слободно.
'''
Мени се досадило... у манастиру.
'''
А мени?... Је ли се мени досадило?
'''
Обузела ме нека чежња за кућом.
'''
Моја је кућа широки свет.
'''
Па сам наумио да....
'''
Но?
'''
Да побегнем из манастира.
'''
'''
Ви сте се већ расрдили на мене, оче?..
'''
А зашто си ти, мени баш поверио, да хоћеш да побегнеш?
'''
Е, знате, то има свога узрока.
'''
За узрок и питам.
'''
Јер ми вас је жао што трајете овде дане.
'''
И ти ми, дакле, тако говориш?!
'''
А зар вам је когод већ то исто рекао?
'''
Не, не.... Говори само даље. Па шта би ти ко хтео са мном?
'''
Ја сам дошао да вас понудим, да и ви побегнете са мном.
'''
Куда да бежим?
'''
Са мном у Хрватску, к мојим родитељима, па можете тамо и остати ако вам се допадне. Ако не, широк вам је цео свет.
'''
Свет, велиш?!... цео свет?!.. И ти мислиш, да бих ја могао отићи у свет?!...
'''
Та ви сте рођени за то! Ви и нисте за калуђера, да читав век у овој пустињи пробавите!
'''
Шта говори овај деран?!... Зашто сада баш оваке понуде?!... Није ли то промисао
'''
Хајдете са мном! Оставите овај манастир у коме вашега века нећете бити срећни!
'''
Шта да радим?
'''
Немојте се бојати да ће вас познати. Имам ја већ све у приправности!... ''(
'''
Ево, дакле, прилике да се турим у свет, у коме има толико великих књижница, академија, школа и учитеља!.... Све ћу моћија то видети, чути различне науке и проучити толике књиге?!.. Па онда, зар ми није мој добри отац и игуман увек говорио да жали што ја своју младост овде бадава траћим?... А и шта ме везује за овај стан, где нема више мога доброг добротвора?!... ''(
'''
Лепо вас молим, хајдете са мном.
'''
Хвала ти, Танасије, на твојој понуди; али немој даље речи трошити! Ја сам се тврдо одважио овде остати! ''(
'''
Сватови, оче ђаконе!... А гле, невеста је оно сирото девојче.... мислим да је Смиљом зову.... Ала је бледа, као да не иде на венчање већ у гроб!...
'''
Шта ти говориш, деране?!
'''
Сватови, велим. Удаје се
'''
Она је.... Смиља!... За навек изгубљена за мене!... ''(
'''
Буди
</poem>
|