Младост Доситија Обрадовића/26 — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | Коста Трифковић | Младост Досити…
 
Нема описа измене
 
Ред 10:
<poem>
'''ШЕСТА ПОЈАВА'''
''ТАНАСИЈЕ и ДОСИТИЈЕ''
Танасије и Доситије
 
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ''' ''(покаже се на врата)''.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(пробуди се и живо скочи)'':
.... Је ли то на јави или је само сан био?!... Зар није мало час овде била са својим благим и љупким лицем?!... Како сјајно изгледаше, како величанствена бејаше!... Она је, да како, она дивотна слика која ми од толико времена пред очима лебди!.... ''(спазиСпази Танасија.)'' Ха, ти си овде био, ти дакле мораш знати.... Реци, је ли да је она то била?...
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Где то ?
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Овде, овде.... Стајала је преда мном!
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Ко то?!
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(љутито)'':
Где то?... Ко то?... Зар си слеп био.... зар ниси видео?!...
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ''' ''(за себе)'':
Шта је с овим човеком?!... ''(наНа глас.)'' Кога сам видео?
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Њу, у средини сјајног двора!
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ''' ''(за себе)'':
Вере ми, човек полудео!... ''(наНа глас.)'' Оче Доситије, ви сте ваљда болесни?
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Ја болестан? — А зашто?!... Говорим ли ја као човек који није при чистој свести?! — Може и то бити!... Ја не знам шта се са мном збива.... мисли су ми збуњене!... Да, да... право имаш, ТанаеијеТанасије, ја мора да сам болестан!.... ''(седнеСедне и наслопинаслони главу на руке.)''
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ''' ''(приђе му ближе)'':
Умирите се, оче, и разберите мисли ваше, па ми реците шта вам се догодило?
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Да, да.... сад се свега сећам. Ја сам хтео да читам и у том сам чуо пјеније, па сам заспао.... То је, дакле, био сан.
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
А какав је био сан?
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Слушај: сањао сам да сам се нашао у једној сјајној царској дворани. На престолу је седела руска дарицацарица Јелисавета, а око ње унаоколо стајаху њени дворјани. У једаред се диже царица, сиђе са престола и дохвативши једну велику књигу писану на разним језицима које ја не познајем, приступи мени, и држећи преда мном отворену књигу, рече ми „учи се!“. Онда се још насмеши на мене, за тим се окрете, и — ја се пробудим...
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
То је врло чудан сан! Шта то може значити?!...
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(за себе — замишљено)'':
„Учи се! “ рече ми... Шта друго да значи, већ да учим?!... ''(ватреаоВатрено.)'' Да, да; ја сам се Богубогу крепко молио, да ми покаже пут којим да утешим срце моје и поправим бедно стање... а царица ми рече: „Учи се!“... Зар то није знак Божјебожје воље и предстојеће ми судбине?!... Зар нису мисли моје од неког доба добиле нов правац, тежећи некој непознатој мети?!... Звезда даницаДаница, која ми кроз мрак сија; хладна чесмица на коју се душа моја, жедна слатког напитка, од давно осмехује!... А каква је то мета, та звезда даницаДаница, то бистро врело? — ''(тихоТихо.)'' То су књиге; али не ове... ''(показујеПоказује књиге око себе.)'' Друге.... са свим друге.... то је свет, јер свет је права и најбоља књига!... То је она речца коју до сада нисам познавао — то је наука!... Да, да, добри оче игумане, сад разумем твоје речи, кад ми оно рече: „Ти, сине, ниси ни за какви други посао, већ за књигу и науку!“...
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ''' ''(за себе)'':
Не знам што се тако замислио?!... Сан га је са свимсасвим збунио!... Морам га на друге мисли довести, тим пре што је овај тренутак за нас обадвојицу одсудан!... ''(наНа глас.)'' Оче, ви ме још не запитасте зашто сам дошао!
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(умереним гласом)'':
Имаш право; хајде реци, дакле.
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Ја имам једну тајну да вам исповедим.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Ако си што згрешио, исповеди се Богубогу.
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Нисам згрешио, оче. Са свимСасвим је друго што....
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
А ти ми се исповеди.
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Оче, мени се.... не знам смем ли рећи.... бојим се да....
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Не бој се ништа, реци слободно.
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Мени се досадило... у манастиру.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(за себе)'':
А мени?... Је ли се мени досадило?
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Обузела ме нека чежња за кућом.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Моја је кућа широки свет.
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Па сам наумио да....
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Но?
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Да побегнем из манастира.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(гдеда га)''.
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Ви сте се већ расрдили на мене, оче?..
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(не слушајући на њега)'':
А зашто си ти, мени баш поверио, да хоћеш да побегнеш?
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Е, знате, то има свога узрока.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
За узрок и питам.
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Јер ми вас је жао што трајете овде дане.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
И ти ми, дакле, тако говориш?!
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
А зар вам је когод већ то исто рекао?
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Не, не.... Говори само даље. Па шта би ти ко хтео са мном?
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Ја сам дошао да вас понудим, да и ви побегнете са мном.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Куда да бежим?
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Са мном у Хрватску, к мојим родитељима, па можете тамо и остати ако вам се допадне. Ако не, широк вам је цео свет.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Свет, велиш?!... цео свет?!.. И ти мислиш, да бих ја могао отићи у свет?!...
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Та ви сте рођени за то! Ви и нисте за калуђера, да читав век у овој пустињи пробавите!
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Шта говори овај деран?!... Зашто сада баш оваке понуде?!... Није ли то промисао Божјабожја?!...
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ''' ''(молећим гласом)'':
Хајдете са мном! Оставите овај манастир у коме вашега века нећете бити срећни!
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(за себе)'':
Шта да радим?
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Немојте се бојати да ће вас познати. Имам ја већ све у приправности!... ''(шчепаШчепа завешљајзавежљај што је стајао пред вратима.)'' Ево вам плаветне доламе и чакшира, и црвених хајдучких опанака!... Пробајте само, са свим ће вам добро стајати....
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(за себе)'':
Ево, дакле, прилике да се турим у свет, у коме има толико великих књижница, академија, школа и учитеља!.... Све ћу моћија то видети, чути различне науке и проучити толике књиге?!.. Па онда, зар ми није мој добри отац и игуман увек говорио да жали што ја своју младост овде бадава траћим?... А и шта ме везује за овај стан, где нема више мога доброг добротвора?!... ''(одлучноОдлучно и гласно.)'' Шта ме везује, велим? — А Смиља?... Зар њу да оставим несрећну и остављену?... Не, не.... никад!
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Лепо вас молим, хајдете са мном.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(озбиљно)'':
Хвала ти, Танасије, на твојој понуди; али немој даље речи трошити! Ја сам се тврдо одважио овде остати! ''(заЗа себе.)'' Бар дотле, док је она овде. Мисао да ми је близу, и ако је не чујем и не видим, дража ми је од целога света.... ''(чујеЧује се сватовац — гласно.)'' Шта је то?...
'''ТандсијеТАНАСИЈЕ''' ''(гдедагледа кроз прозор)'':
Сватови, оче ђаконе!... А гле, невеста је оно сирото девојче.... мислим да је Смиљом зову.... Ала је бледа, као да не иде на венчање већ у гроб!...
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(као изван себе)'':
Шта ти говориш, деране?!
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Сватови, велим. Удаје се СлиљаСмиља; ходите да видите.
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(приступи прозору)'':
Она је.... Смиља!... За навек изгубљена за мене!... ''(потрчиПотрчи на пољенапоље.)''
'''ТанасијеТАНАСИЈЕ:'''
Буди Богбог с нама!.... Отац ђакон је полудео!... ''(одеОде за њим.)''
</poem>