Младост Доситија Обрадовића/24 — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | Коста Трифковић | Младост Досити…
 
Нема описа измене
 
Ред 10:
<poem>
'''ЧЕТВРТА ПОЈАВА'''
''ДОСИТИЈЕ Ии ПРЕЂАШЊИпређашњи''
 
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(истрчи пред пушку)'':
.... Не на њега.... на мене пуцај. Он је невин.... ја сам крив....
'''СмиљаСМИЉА''' ''(дотрчи и бадпбаци му се о врат)'':
Димитрије!
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Смиљо!
'''ВасилијеВАСИЛИЈЕ:'''
Боже, помози овим несрећницима!
'''СмиљаСМИЉА''' ''(опазив Доситијеве хаљине, отргне се од њега)'':
Шта учини, да од Богабога нађеш?!....
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ:'''
Не питај ме, Смиљо!... Сада, када сам чуо да ме љубиш, када окусих небеског блаженства, када бејах најсрећнији на свету — сада ми ваља од тебе на век се растати!....
'''СмиљаСМИЉА:'''
Ах, Божебоже!.... Ах, Божебоже!
'''ДОСИТИЈЕ:'''
Доситије:
Смиљо, сестро моја, опрости несрећном брату твоме; опрости ми јер ја нисам крив но судба моја!... Судба ми не даде окусити трајућег блаженства што га љубав пружа, јер је са мном друкчије наредила.... Бејах с тобом, љубљен од тебе и љубећи те, а не знадох да ме љубиш, да те љубим.... Опросги и заборави ме.... Сети се мајчине клетве.... сети се и мене несрећника.... Твоја смрт и моја би била. Буди милостива и опрости.
'''ШумарШУМАР:'''
Не праштам ти, ни једна веро црна!
''(натегнеНатегне пушку.)''
'''СмиљаСМИЉА''' ''(баци се између њих)'':
Не, не, отац; не треба на невинима грехе кајати, јер би Богбог материн грех на кћери осветио!... ''(окренеОкрене се Доситију.)'' Димитрије брате, ја ти праштам. Бог је тако хтео, јер ти је бољу судбу приправио, него што би је са мном делио.... С БогомЗбогом, буди срећан и заборави ме.... ''(оцуОцу.)'' Хајде, отац, па купи веселе сватове, невеста је спремна! ''(паднеПадне му на груди и пође с њим.)''
'''ШумарШУМАР:'''
Добро дете моје!
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(за њом)'':
Смиљо!
'''СмиљаСМИЉА''' ''(маше руком)'':
С БогомЗбогом, буди срећан и заборави ме. ''(одеОде с оцем.)''
'''ДоситијеДОСИТИЈЕ''' ''(падне Василију на груди)''.
 
(ПАДА ЗАВЕСА)
</poem>